6. DOBRO PLAĆAJTE SVOJE BROKERE: Moć dobrog saveta.

Često viđam Ijude kako ispred svoje kuće postavljaju tablu s natpisom ,,Na prodaju bez posrednika". Ili, na televiziji danas može da se vidi mnogo Ljudi koji se predstavljaju kao ,,diskontni brokeri".

Moj bogati otac naučio me je da primenjujem suprotnu taktiku. Smatrao je da profesionalce treba plaćati dobro, i ja sam s poverenjem prigrlio tu politiku. Danas upošljavam skupe advokate, računovođe, dilere nekretnina i berzanske brokere. Zašto? Zato što bi njihove usluge, ako podvlačim ako su profesionalci, trebalo da vam donesu novac. A što više novca zarade oni, više ga zarađujem i ja.

Živimo u dobu informacija. Informacije su od neprocenjive vrednosti. Dobar broker bi trebalo da vam dobavlja informacije,  kao i da odvoji malo vremena da vas pouči. Imam više brokera koji su spremni da čine to za mene. Neki su me poučavali i onda kad sam  imao malo ili nimalo novca, i ja ih i danas imam pored sebe.

Ono što plaćam brokeru u stvari je malo u poređenju s novcem koji mogu da zaradim na osnovu informacije koju mi dobavi. Volim kad moj berzanski broker ili diler nekretnina dobro zarađuje. Jer, to obično znači da ja dobro zarađujem.

Pored toga što mi zarađuje pare, dobar broker štedi moje vreme recimo, kao kad sam kupio prazan plac za devet hiljada dolara i odmah ga prodao za dvadeset i pet hiljada, pa sam mnogo brže mogao da kupim svoj porše.

Brokeri su vaše oči i uši na tržištu. Oni su tamo svakog dana, stoga ja ne moram da budem. Više volim da igram golf.

Takođe, Ljudi koji se sami poduhvate prodaje svoje kuće ne smeju suviše vrednovati sopsrveno vreme. A zašto bih želeo da uštedim nekoliko dolara kad bih to vreme mogao da upotrebim da

zaradim pare ili ga provedem s onima koje volim? Nalazim da je smešno što mnogi siromašni ili pripadnici srednje klase insistiraju da u restoranu daju napojnicu u vrednosti petnaest do dvadeset odsto od usluge, a žale se zbog tri do sedam odsto koliko uzimaju brokeri. Uživaju da daju napojnice ljudima iz kolone troškova i cicijaše na ljudima iz kolone aktive. To nije finansijski inteligentno.

Nisu svi brokeri isti. Na nesreću, većina brokera su samo

prodavci. Rekao bih da su najgori oni koji se bave trgovinom nekretninama. Oni prodaju, ali sami poseduju malo ili nimalo nepokretne imovine. Postoji ogromna razlika između brokera koji prodaje kuće i brokera koji prodaje investicije. A isto važi i za brokere koji trguju hartijama od vrednosti, obveznicama, zajedničkim investicijama ili osiguranjem, koji sebe nazivaju finansijskim planerima. Kao u bajci, morate da poljubite mnogo žaba da biste pronašli jednog princa. Setite se samo stare poslovice: ,,Nikad ne pitajte prodavca enciklopedija da li vam je potrebna enciklopedija."

Kad god pozovem nekog profesionalca na razgovor u vezi sa

zaposlenjem, prvo ga pitam koliko imovine ili hartija od vrednosti poseduje i koliki procenat poreza plaća. To se odnosi na mog poreskog advokata jednako kao i na mog računovođu. Gospođa koja je moj računovođa ima sopstveni biznis. Njena profesija je računovodstvo, ali njen biznis su nekretnine. Nekad sam imao računovođu koji je imao neki svoj mali biznis, ali nije posedovao nekretnine. Prekinuo sam saradnju, jer nas nije interesovao isti biznis.

Nađite brokera kome će vaš najbolji interes ležati na srcu. Mnogi brokeri će odvojiti vremena da vas pouče i biće možda najbolja aktiva koju ste ikada imali. Budite fer i većinom će i oni biti fer prema vama. Ako ne razmišljate ni o čemu drugom nego o tome kako da smanjite njihovu proviziju, zašto bi onda uopšte želeli da rade za vas? Logika je vrlo jednostavna.

Kao što sam već pomenuo, jedna od veština upravljanja jeste upravljanje ljudima. Mnogi umeju da upravljaju samo ljudima za koje im se čini da su manje pametni od njih samih i nad kojima imaju moć, kao što su potčinjeni u smislu radnog mesta. Mnogi direktori s manjim obimom ovlašćenja to i ostaju, ne bivaju unapređeni, jer znaju kako da se ophode s ljudima koji su im potčinjeni, ali ne i sa svojim pretpostavljenima. Stvarna veština upravljanja ogleda se u dobrom plaćanju ljudi koji su u nekoj tehničkoj oblasti pametniji od vas. To je razlog što kompanije imaju direktorske odbore. I vi bi trebalo da imate jedan takav. I to je fmansijska inteligencija.

7. UZIMAJTE BEZ DAVANJA: To je moć koja znači dobijati nešto ni za šta. Kad su prvi beli doseljenici došli u Ameriku, bili su iznenađeni običajima nekih američkih Indijanaca. Na primer, ako je doseljeniku bilo hladno, mdijanac mu je davao ćebe. Pogrešno

shvativši da je reč o poklonu, belac je umeo da se uvredi kada bi Indijanac tražio svoje ćebe natrag.

I Indijanci su se ljutili kad bi shvatili da belac ne namerava da

im vrati ćebe. Međutim, reč je bila naprosto o različitosti kultura.

U svetu ,,kolone aktive" od vitalnog je značaja da umete da dobijate nešto za ništa. Prvo pitanje sofisticiranih investitora je:

,,Koliko brzo mogu da povratim uloženo?" Takođe, hoće da znaju i

šta dobijaju džabe, što se još naziva i deo kolača.

Na primer, našao sam mali stan u vlasništvu, nekoliko ulica od moje kuće, s mogućnošću otkupa hipoteke. Banka je tražila šezdeset hiljada, a ja sam ponudio pedeset, što su i uzeli, jer je s mojom ponudom išao i blagajnički ček na taj iznos. Shvatili su da mislim ozbiljno. Mnogi investitori bi to prokomentarisali kao vezivanje velikog gotovinskog iznosa i da bi možda bilo bolje podići zajam. U ovom slučaju, odgovor je ne. Moja investiciona kompanija taj stan zimi izdaje turistima, ,,pticama selicama" koje tada dolaze u Arizonu, i to za dve i po hiljade dolara mesečno tokom četiri zimska meseca. Van sezone, izdaje se za hiIjadu mesečno. Svoj novac sam vratio za oko tri godine. Sad posedujem tu aktivu, koja iz meseca u mesec ,,štancuje" novac za mene.

Isto je i s hartijama od vrednosti. Veoma često moj broker me

pozove i preporuči da uložim znatnu sumu u deonice kompanije za koju smatra da će povući neki potez koji će podići vrednost deonica, recimo, objaviti izbacivanje novog proizvoda na tržište. Ulažem novac na nedelju do mesec dana, dok vrednost deonica raste. Zatim, povlačim početni ulog i ne brinem više o fluktuacijama tržišta, jer je ono što sam uložio u mom džepu, spremno da bude uloženo u neku drugu aktivu. Dakle, moj novac ulazi u igru i izlazi iz nje, a ja posedujem aktivu koja me, tehnički gledano, nije koštala ništa.

Istini za ljubav, mnogo puta biva i da izgubim novac. Ali, u igru

ulazim samo s onoliko novca koliko mogu da dozvolim sebi da izgubim. Rekao bih da, na deset prosečnih investicija. dve ili rri se pokažu kao pun pogodak, od pet ili šest ne bude ništa, a na dve do tri gubim. Međutim, svoje gubitke ograničavam isključivo na novac kojim tog trenutka raspolažem.

Ljudi koji mrze rizik neka drže novac u banci. Na duže staze,

štedeti je ipak bolje nego ne štedeti. Međutim, dugo traje dok ne povratite uloženo, a u većini slučajeva, ne dobijate ništa džabe. Nekad su poklanjali tostere, ali danas to retko rade.

Svaka moja investicija ima i neku prednost, to jest nešto za

džabe. Stan u vlasništvu, miniskladište, komad zemljišta, kuća, deonice, poslovni prostor. I mora da bude ograničen rizik, ili ideja skopčana s malim rizikom. Postoje knjige koje se bave isključivo ovom temom, ali neću sada o njima. Rej Krok, vlasnik

Mekdonaldsa prodavao franšize za hamburgere ne zato Što je voleo hamburgere već zato što je želeo da džabe dobije zemljište na kome se nalazi franšiza.

Stoga, mudri investitori moraju da gledaju malo dalje nego samo na povratak uloženog: bitna je imovina koju dobijate besplatno pošto vratite uloženi novac. To je fmansijska inteligencija.

8. AKTIVA KUPUJE LUKSUZ: Moć usredsredivanja. Sin mog prijatelja imao je ružnu naviku da razbacuje novac. Šesnaestogodišnjak, sasvim prirodno je želeo sopstvena kola. Izgovor: ,,Svim mojim drugovima su roditelji kupili kola." Klinac je hteo da uzme od svoje ušteđevine da bi uplatio prvu ratu. Tada me je njegov otac pozvao.

,,Misliš li da bi trebalo to da mu dozvolim? Ili da postupim kao i ostali roditelji i jednostavno mu kupim kola?"

Odgovorio sam mu: ,,Možda bi to donekle ublažilo pritisak, nakratko, ali šta bi ga time naučio na duže staze? Možeš li da upotrebiš tu njegovu žudnju za kolima i inspirišeš ga da nešto nauči?" Odjednom, lampica mu se upalila i požurio je kući.

Dva meseca kasnije ponovo smo se videli. ,,Je l' tvoj sin dobio

svoja nova kola?" pitao sam.

,,Ne, nije. Ali, onomad sam mu dao tri hiljade da ih kupi. Rekao sam mu da upotrebi taj novac umesto novca koji ostavljamo za njegovo školovanje."

,,Dakle, vrlo velikodušno od tebe". primetio sam.

,,Baš i nije. Uz novac je išla i začkoljica. Poslušao sam tvoj savet da iskoristim snagu njegove želje da ima kola i upotrebim je da bih ga nešto naučio."

,,U čemu je bila začkoljica?" pitao sam.

,,Dakle, prvo smo izvadili onu tvoju igru, CASHFLOW. Igrajući, obavili smo dugačak razgovor o mudroj upotrebi novca. Zatim sam mu poklonio pretplatu na Vol strit žurnal, i nekoliko knjiga o trgovini hartijama od vrednosti."

,,I onda?" pitao sam. ,,U čemu je bila začkoljica?"

,,Rekao sam da su te tri hiljade njegove, ali da njima ne može direktno da kupi kola. Mogao je da ih upotrebi da kupuje i prodaje deonice, nađe svog brokera i, kada s te tri zaradi šest hiljada, imaće novac za kola, a preostale tri hiljade idu u fond za koledž."

,,I, koji su rezultati?" upitao sam.

,,Dakle, u početku mu se posrećilo, ali je sve što je dobio izgubio posle nekoliko dana. Zatim se zaista zainteresovao. Danas, rekao bih, ima dve hiljade manje, ali je njegovo interesovanje u porastu.  Pročitao je sve knjige koje sam mu kupio i stalno odlazi u biblioteku po još. Doslovce guta Vol strit žurnal, traži indikatore, a umesto MTVja gleda CNBC. Ostalo mu je samo hiljadu dolara, ali njegovo interesovanje i učenje nemaju granice. Zna da će, ako izgubi novac,

još dve godine biti pešak. Ali, kao da ga nije briga. Čak deluje nezainteresovano za kupovinu kola jer mu se ova igra čini zabavnijom."

,,Šta biva ako izgubi sav novac?" pitao sam.

,,Taj most ćemo preći kad dođemo do njega. Više volim da sada izgubi sve nego da riskira da mu se to dogodi jednog dana kad bude u našim godinama. Pored toga, kada je reč o njegovom obrazovanju, to su tri najpametnije potrošene hiljade dolara. Ono što sada uči valjaće mu celog života, a kao da stiče novo poštovanje za moč novca. Mislim da ga više ne razbacuje."

Kao što sam rekao u odeljku ,,Prvo isplatite sebe", ako čovek ne može da ovlada samodisciplinom, bolje da i ne pokušava da se obogati. Jer, dok proces priliva gotovine iz kolone aktive izgleda teoretski lak, intelektualna čvrstina u usmeravanju novca je onaj teži deo. Usled spoljašnjih iskušenja, u današnjem potrošačkom svetu mnogo je lakše izbaciti novac kroz kolonu troškova. Zbog nedostatka intelektualne čvrstine, taj novac teče linijom manjeg otpora. To je uzrok siromaštva i finansijskih problema.

Dao sam ovaj numerički prikaz finansijske inteligencije, u ovom slučaju sposobnosti da se novac usmeri tako da pravi još novca.

Ako bismo stotini Ljudi dali po deset hiljada dolara na početku godine, evo šta ja mislim da bi se na kraju godine dogodilo:

•        Njih osamdesetoro ne bi imalo više ništa. Štaviše, mnogi bi još bili u dugovima, jer bi novac iskoristili da uplate nova kola, frižider, televizor, videorikorder ili godišnji odmor.

•     Njih šesnaestoro bi uvećalo tih deset hiljada za pet do deset procenata.

•       Četvoro bi taj iznos povećalo na dvadeset hiljada, možda na milione.

U školu idemo da bismo se osposobili za profesiju i potom zaposlili i zarađivali novac. Po mom mišljenju, jednako je važno da naučite i kako da novac radi za vas.

Volim luksuz, ništa manje nego bilo ko drugi. Razlika je u tome što neki do luksuznih stvari dolaze na kredit. To je ona zamka u koju ih uvaljuje nastojanje da održe korak s okolinom i želja da imaju ono što i neko drugi. Kad sam hteo da kupim porše, lakši put je bio da pozovem svog bankara i dobijem zajam. Ali, umesto da se fokusiram na kolonu pasive, ja sam se fokusirao na kolonu aktive.

Po navici, svoju žudnju za potrošnjom koristio sam da inspirišem svoj finansijski genij i motivišem ga da investira.

Danas se previše često usredsređujemo na to da pozajmimo novac za stvari koje želimo, umesto da se usredsredimo na stvaranje novca. Prvo je lakše na kratke, ali teže na duge staze. Reč je o lošoj navici koju smo razvili kao pojedinci i kao nacija. Upamtite, lakši put često postaje onaj teži, a teži put često postaje lakši.

Što pre sebe i one koje volite naučite da gospodare novcem, to

bolje. Novac je moćna sila. Nažalost, Ljudi tu moć koriste protiv sebe. Ako je vaša fmansijska inteligencija mala, novac će vas pregaziti. Biće pametniji od vas. A ako je novac pametniji od vas, radićete za njega celog veka.

Da biste bili gospodar novca, morate da budete pametniji od

njega. Onda će novac da radi šta mu se kaže. Pokoravaće vam se. Umesto da budete njegov rob, bićete njegov gospodar. To je finansijska inteligencija.

9. POTREBA ZA HEROJIMA: Moć mita Kad sam bio klinac, obožavao sam Vilija Mejsa, Henka Erona, Jogija Bera.* Oni su bili moji heroji. Igrao sam u maloj ligi i želeo da budem kao oni. Čuvao sam sličice s njihovim likovima kao blago. Hteo sam da znam sve o njima. Znao sam statistike, sve proseke po utakmicama, njihove prosečne učinke, koliko su bili plaćeni, i kako su se popeli iz druge u prvu ligu. Hteo sam sve da znam jer sam želeo da budem poput njih.

Svaki put kad sam kao deveto ili desetogodišnjak igrao udarača ili hvatača, to nisam bio ja. Bio sam Jogi ili Henk. To je jedan od  najboljih načina da naučimo da ćemo kao odrasli često gubiti. Gubimo svoje heroje. Gubimo svoju naivnost.

: Nekadašnje bejzbolzvezde (prim. prev.).

Gledam danas klince iz mog kraja kako igraju košarku. Na terenu, oni nisu mali Džoni; oni su Majkl Džordan, ser Čarls ili Klajd. Podražavanje ili uživljavanje u ulogu heroja veoma je dobar način da se nešto nauči. Upravo zbog toga se diže tolika povika kad neko poput

O. Džeja padne u nemilost.

Ima tu više od pukog sudskog procesa. Reč je o gubitku heroja. Nekog s kim su Ljudi odrastali, na koga su se ugledali i želeli da budu kao on. Sad odjednom moramo da isteramo tu ličnost iz svog sistema. Sad sam stariji i imam nove heroje. To su igrači golfa poput

Pitera Jakobsena, Freda Kaplsa i Tajgera Vudsa. Imitiram njihove

zamahe i dajem sve od sebe da pročitam sve što se o njima piše. Takođe, imam i heroje kao što su Donald Tramp, Voren Bafet, Piter Linč, Džordž Soros i Džim Rodžers. Iako nisam dete, znam njihove statistike, baš kao što sam znao sve o svojim bejzboljunacima. Pratim u šta ulaže Voren Bafet, i pročitam sve što mi padne šaka o njegovom mišljenju o tržištu. Čitam knjigu Pitera Linča da bih shvatio kako on bira hartije od vrednosti. A čitam i o Donaldu Trampu, pokušavajući da razumem kako on pregovara i sklapa poslove.

Baš kao što ja nisam bio ja kad sam se spremao da zamahnem palicom za bejzbol, kad sam na tržištu ili pregovaram u vezi s nekim

poslom, podsvesno delam sa hrabrošću jednog Trampa. Ili, kad analiziram trend, gledam ga očima Pitera Linča. Imajući heroje, priključujemo se na bogat izvor sirovog genija.

Međutim, inspiracija nije sve što nam dolazi od heroja. Oni čine da stvari izgledaju lake. Upravo to je ono zbog čega smo ubeđeni da želimo da budemo poput njih. ,,Ako mogu oni, mogu i ja."

Kada je reč o investiranju, previše je onih koji čine da to zvuči teško. Umesto toga, nađite heroje koji će učiniti da izgleda lako.

10.UČI DRUGE I BIĆE TI DATO: Moć davanja. Oba moja oca bili su učitelji. Moj bogati otac me je naučio lekciju koja me prati celog života, a to je potreba da se bude milosrdan, da se daje. Moj obrazovani otac je davao mnogo, u smislu svog vremena i znanja, ali gotovo nikada nije davao novac. Pomenuo sam već, obično je govorio da bi dao da ima viška novca. Naravno, viška je retko kad bilo.

Moj bogati otac je poklanjao novac kao i obrazovanje. Čvrsto je

verovao u davanje desetine. ,,Ako nešto hoćeš da imaš, moraš prvo da daš", uvek je govorio. Kad mu je nedostajalo gotovine, naprosto bi davao novac svojoj crkvi ili omiljenoj dobrotvornoj ustanovi.

Kad bih mogao da učinim da upamtite samo jednu jedinu zamisao, bila bi to ova. Kad god osećate ,,nedostatak" nečega ili

,,potrebu" za nečim, prvo dajte to isto i vratiće vam se obilato. To važi za novac, osmeh, ljubav, prijateljstvo. Znam da je to često poslednja stvar koju čovek želi da učini, ali je meni uvek upalilo. Naprosto verujem u istinitost principa reciprociteta i dajem ono što i sam želim. Želim novac, onda dajem novac i vraća mi se višestruko umnožen. Želim veze, onda pomognem nekom da stekne veze i, kao magijom, veze mi dođu same. Pre mnogo godina, čuo sam izreku koja glasi:

,,Gospod nema potrebu da prima, ali Ljudi moraju da daju."

Moj bogati otac je često govorio: ,,Siromašni su gramziviji od bogatih." Objašnjavao je da čovek, ako je bogat, obezbeđuje nešto što drugi Ljudi žele. Celog života, kad god sam imao potrebu za nečim, kad mi je nedostajalo novca, kad mi je bila potrebna pomoć, naprosto bih u svom srcu našao ono što želim i odlučivao da prvo to dam. A kad sam davao, uvek mi se vraćalo.

To me podseća na priču o čoveku koji u ledenoj noći sedi ispred peći s punim naručjem drva i viče na malu okruglu peć: ,,Kad ti meni budeš dala malo toplote, onda ću i ja da ubacim u tebe koje drvo." A kad je reč o novcu, ljubavi, sreći, prodaji i vezama, sve što čovek mora da upamti je da prvo da ono što sam želi, pa će mu se obilato vratiti. Često i samo razmišljanje o tome šta želim i kako bih to mogao dati nekom drugom oslobađa bujicu velikodušnosti. Kad god mi se čini da mi Ljudi uskraćuju osmehe, naprosto počnem da se smešim i pozdravljam druge i, kao magijom, oko mene se odjednom nađe mnogo više Ljudi s osmehom na licu. Živa je istina da je tvoj svet tvoje ogledalo.

Dakle, zato kažem: ,,Uči druge i biće ti dato." Otkrio sam da što iskrenije poučavam one koji žele da nauče, i sam više učim. Ako želite da naučite o novcu, poučavajte nekog drugog. Bujica novih ideja i boljeg uspeha krenuće sama od sebe.

Bivalo je da sam davao i da zauzvrat nisam dobio ništa, ili bar ne ono što sam želeo. Ali, kad bolje pogledam i začeprkam po duši, u tim slučajevima sam davao upravo da bih primio, a nisam davao zarad davanja.

Moj otac je učio učitelje, i postao je majstoručitelj. Moj bogati otac je uvek poučavao mlade o svom načinu vođenja biznisa. Kad se osvrnem unazad, to velikodušno poklanjanje onoga što su znali učinilo ih je pametnijima. Postoje na ovom svetu sile pametnije od nas. Tamo kuda ste naumili možete stići i sami, ali s tim silama je lakše. Morate samo da budete velikodušni s onim što imate, i sile će biti velikodušne prema vama.