BOGATI OTAC, SIROMAŠNI OTAC

Priča Roberta Kiosakija

Imao sam dva oca, bogatog i siromašnog. Jedan je bio izuzetno obrayovan i inteligentan; bio je doktor nauka, a četvorogodišnje redovne studije okončao je za svega dve godine. Potom je otišao na univerzitet Stenford, u Čikagu, i univerzitet Nordvestern, na postdiplomske studije za koje je dobio punu stipendiju. Drugi otac nikada nije završio osmi osnovne.

Obojica su imali izuzetno uspešne karijere i celog života su vredno i naporno radili. Obojica su stekli znatan imetak. Ipak, jedan se celog života borio s finansijskim problemima. Drugi je postao jedan od najbogatijih Ljudi na Havajima. Jedan je umro ostavivši iza sebe desetine miliona dolara svojoj porodici, dobrotvornim ustanovama i crkvi. Drugi je za sobom ostavio samo neplaćene račune.

Obojica su bili jaki, harizmatični i uticajni. Obojica su me savetovali, ali ne iste stvari. Obojica su imali snažnu veru u obrazovanje, ali nisu preporučivali iste studije.

Da sam imao samo jednog oca, bio bih primoran da prihvatim ili odbacim njegov savet. Činjenica da sam ih imao dvojicu omogućila mi je da biram između dva suprotna stanovišta; jednog koje je  zastupao bogat čovek i drugog koje je zastupao siromah.

Umesto da naprosto prihvatim ili odbacim neko od njih, zatekao sam sebe kako više razmišljam, poredim ih i potom vršim izbor.

Problem je bio u tome što bogataš još uvek nije bio bogat, a siromah još uvek nije bio siromašan. Obojica su tek otpočinjala svoje karijere i obojica su se borila za novac i porodicu. Međutim, njihova gledišta u vezi s novcem veoma su se razlikovala.

Na primer, jedan otac je imao običaj da kaže da je ,,ljubav prema novcu koren svakog zla". Drugi je, pak, govorio da je ,,nedostatak novca koren svakog zla".

Kao mlad dečko, teško sam se nosio s uticajem dva snažna oca. Želeo sam da budem dobar sin i da slušam, ali dva oca nisu govorila iste stvari. Suprotstavljenost njihovih stanovišta, naročito kada je reč bila o novcu, bila je toliko ekstremna da je podstakla moju radoznalost i zainteresovala me. Počeo sam da se bavim dugim razmišljanjima o onome što je svaki od njih govorio.

Veći deo svoga slobodnog vremena provodio sam razmišljajući, postavljajući sebi pitanja kao što je: ,,Zašto on to kaže?" i potom ponavljajući ista povodom neke izjave drugog oca. Bilo bi jednostavnije da sam naprosto rekao: ,,Aha, u pravu je. Slažem se s njim." Ili da sam to gledište jednostavno odbacio, rečima: ,,Stari pojma nema o čemu govori." Umesto toga, činjenica da sam imao dva oca koja sam voleo primorala me je da mislim i naposletku odaberem

sopstveni način razmišljanja. Proces biranja se ispostavio kao mnogo vredniji na duge staze, vredniji od pukog prihvatanja ili odbijanja nekog stanovišta.

Jedan od razloga što bogati postaju još bogatiji, siromašni još siromašniji, a srednja klasa grca u dugovima, jeste taj što se novac kao predmet izučava kod kuće, a ne u školi. Većina nas o novcu uči od svojih roditelja. A šta može siromašan roditelj reći svome detetu o novcu? Takvi naprosto kažu: ,,Drži se škole i ubijaj se učeći." Dete će možda diplomirati s najboljim ocenama, ali sa psihičkim sklopom i finansijskim programiranjem siromašne osobe. Tako je naučilo još kao vrlo malo.

O novcu se u školama ne uči. Škole se usredsređuju na školska i profesionalna znanja, ali ne i na fmansijska. Time je objašnjeno kako to da pametni bankari, lekari i računovođe, koji su imali odlične ocene u toku školovanja, celog veka imaju finansijskih problema. Za naš zapanjujući nacionalni dug možemo u velikoj meri da ,,zahvalimo" visokoobrazovanim političarima i vladinim zvaničnicima koji donose finansijske odluke, a da je pri tom njihova obučenost u pogledu novca bedna ili nikakva.

Često se zagledam u novi milenijum, pitajući se šta će se dogoditi kada budemo imali milione Ljudi kojima će biti potrebna fmansijska i medicinska pomoć. Oni će, u pogledu finansijske podrške, zavisiti od svojih porodica ili države. Šta će biti kada Socijalnom osiguranju i Fondu za zdravstvenu zaštitu starih lica ponestane sredstava? Kako će nacija opstati ako roditeljima ostane da poučavaju decu o pitanjima novca a većina tih roditelja će biti (ili već jeste) siromašna?

Budući da sam imao dva uticajna oca, učio sam od obojice. Morao sam da razmišljam o savetima i jednog i drugog i, čineći tako, stekao sam dragocenu spoznaju o snazi i efektu koje misli neke osobe imaju na njen život. Na primer, jedan otac je imao naviku da kaže:

,,Ne mogu to sebi dapriuštim." Drugi je, pak, zabranio da se te reči izgovaraju. On je insistirao da govorim: ,,Kako to sebi da priuštim?" Prvo je konstantacija, a drugo je pitanje. Prvo te ostavlja na miru, a drugo primorava da razmišljaš. Moj otac, onaj koji je uskoro imao da postane bogat čovek. objasnio bi to rekavši da automatskim izgovaranjem reči ,,Ne mogu to sebi da priuštim" mozak prestaje da radi. Postavljanjem pitanja ,,Kako da sebi to priuštim?" mozak se stavlja u pogon. I pri tom nije mislio na kupovanje svega što ti srce poželi. Bio je fanatik u pogledu vežbanja uma. tog najjačeg kompjutera na svetu. ,,Moj mozak svakog dana postaje sve moćniji, zato što ga vežbam. A što je moćniji, to više novca mogu da zaradim." Verovao je da automatsko izgovaranje ,,Ne mogu to sebi da priuštim" predstavlja znak lenosti psihe.

Premda su oba moja oca naporno radila, opazio sam da jedan od njih ima naviku da, kada se potegne pitanje novca, naprosto uspava mozak, a da drugi običava da svoj mozak vežba. Dugoročni rezultat bio

je taj da je jedan od njih finansijski sve više jačao, a drugi sve više slabio. To umnogome nalikuje razlici između dveju osoba od kojih jedna redovno odlazi u teretanu da vežba, a druga samo sedi na kauču i gleda televiziju. Pravilna fizička aktivnost povećava vaše izglede da postanete i ostanete zdravi, a pravilna intelektualna aktivnost povećava vaše izglede da postanete i ostanete bogati. Lenjost negativno utiče i na zdravlje i na bogatstvo.

Moja dva oca imala su dijametramo različite stavove. Jedan je smatrao da bi bogati trebalo da plaćaju veći porez i na taj način pomognu onima koji su imali manje sreće. Drugi je govorio: ,,Porez je kazna za produktivne i nagrada za neproduktivne."

Jedan otac je preporučivao da vredno učim kako bih jednog dana našao dobru kompaniju u kojoj ću se zaposliti. Drugi je preporučivao da vredno učim kako bih jednog dana našao dobru kompaniju koju ću kupiti.

Jedan je govorio: ,,Nisam bogat, deco, zato što imam vas." Drugi je govorio: ,,Moram da budem bogat, deco, zato što imam vas."

Jedan nas je podsticao da za večerom razgovaramo o novcu i poslovima. Drugi je zabranjivao da se za vreme jela načinju takve teme.

Jedan je rekao: ,,Kada je reč o parama, igraj na sigurno, ne rizikuj." Drugi je rekao: ,,Nauči da kontrolišeš rizik."

Jedan je smatrao da je ,,naš dom naša najveća investicija i najveće imanje". Drugi je smatrao: ,,Moja kuća je moja obaveza, a ako je vaša kuća vaša najveća investicija, u nevolji ste."

I jedan i drugi otac su na vreme plaćali račune, mada je jedan to činio pre svega, a drugi tek naposletku.

Jedan je otac verovao u to da će kompanija ili država brinuti o meni. Uvek je bio zabrinut zbog povišica plate, penzionog fonda, zdravstvenih beneficija, bolovanja, godišnjeg odmora i drugih posrednih privilegija. Bio je impresioniran dvojicom svojih stričeva koji su bili armijski oficiri i koji su posle dvadeset godina aktivne službe dobili penziju i paket privilegija. Dopadala mu se pomisao o zdravstvenim beneficijama i kupovanju u jeftinim garnizonskim prodavnicama koje je vojska omogućavala svojim penzionerima. Voleo je i sistem stalnih zaposlenja koji je s univerzitetskom diplomom postajao dostupan. Ideja o doživotno garantovanom zaposlenju i beneficijama koje ono donosi povremeno mu se činila važnijom od samog zaposlenja. Često je umeo da kaže: ,,Pošteno obavljam posao  za državu i stekao sam pravo na te benefici

je."

Drugi je otac bio ubeđen da čovek finansijski mora biti u potpunosti upućen na samog sebe. Agitovao je naokolo protiv mentaliteta ,,stečenih prava", govoreći kako on srvara finansijski slabe osobe. Nedvosmisleno je zastupao stanovište da je neophodno biti finansijski kompetentan.

Jedan otac se upinjao da uštedi nekoliko dolara. Drugi je jednostavno investirao.

Jedan me je otac naučio kako da napišem impresivnu biografiju,

da bih mogao da nađem dobro zaposlenje. Drugi me je naučio kako da napišem snažne poslovne i fmansijske planove, da bih mogao da dajem zaposlenja.

Kao proizvod dvojice jakih očeva, mogao sam sebi da dozvolim

luksuz da posmatram efekte koje različita razmišljanja imaju na nečiji život. Opazio sam da Ljudi zaista uobličavaju svoj život kroz svoje misli.

Na primer, moj siromašni otac je uvek govorio: ,,Nikada neću

biti bogat." Moj bogati otac je, s druge strane, sebe uvek označavao kao bogatog čoveka. Rekao bi, na primer: ,,Ja sam bogat čovek, a bogati Ljudi ne rade takve stvari." Čak i kada je posle jednog velikog finansijskog neuspeha potpuno bankrotirao, nastavio je da sebe smatra bogatim čovekom. To je opravdavao rečima da ,,između siromaštva i bankrotsva postoji razlika: bankrotstvo je privremeno, a siromaštvo je zauvek".

Moj siromašni otac govorio je i da ga ,,novac ne interesuje" ili

da ,,novac nije važan". Moj bogati otac je uvek govono da je ,,novac moć".

Snaga naših misli možda nikada neće biti izmerena ili cenjena, ali meni je još kao dečaku postalo očigledno da moram biti svestan  svojih misli i toga kako se izražavam. Primetio sam da moj siromašni otac nije bio siromašan zbog sume novca koju je zarađivao, a koja je bila znatna, već zbog svojih misli i postupaka. Kao mali, imajući dva oca, postao sam akutno svestan da moram pažljivo da vodim računa o tome koje misli prihvatam kao svoje sopstvene. Koga da poslušam svog bogatog ili svog siromašnog oca?

Premda su oba ta čoveka gajila ogromno poštovanje prema obrazovanju i učenju, nisu se slagala o tome šta je važno naučiti. Jedan je od mene tražio da vredno učim, dobijem diplomu i nađem dobar posao, kako bih zarađivao novac. Želeo je da studiram da bih se bavio nekom profesijom, advokaturom ili računovodsrvom, ili da pohađam poslovnu školu i magistriram. Drugi me je podsticao da učim kako da se obogatim. da shvatim kako novac funkcioniše i naučim kako da ga nateram da radi u moju korist. ,,Ne radim ja za novac!" bile su reči koje je neprestano ponavljao. ,,Novac radi za mene!"

Kada mi je bilo devet godina, odlučio sam da o novcu slušam i učim od svog bogatog oca. Na taj način, odabrao sam da ne slušam svoga siromašnog oca, mada je on bio onaj koji je imao diplomu koledža.

Lekcija Roberta Frosta

Robert Frost je moj omiljeni pesnik. Premda volim mnoge njegove pesme, najdraža mi je ,,Put kojim ne krenuh". Njene poruke koriste mi gotovo svakog dana:

Put kojim ne krenuh

U šumi zlatnoj behu puta dva,

A tužan što nisam niz oba kren'o, Dugo sam stajao na jednom ja

I gledao niz drugi, kako zavija tamo daleko u šipražju zelenom.

Prvim se uputih, koraka čila, Jer beše sav čist i zelen;

Trava je uspravna i nedirnuta bila, Al' od stopa mojih se svila

I za mnom osta put ugažen.

I oba se jednako pružahu tog jutra

U neokaljanom lišću što ležaše na tlu. Oh, čuvao sam onaj drugi za sutra! Al' znajući da sudbina je čudna Sumnjah da ikada vratiću se tu.

Kad prođu godine i starost me sputa, Pričaću o ovome s uzdahom ja; Kroz šumu se račvahu dva puta

Al' krenuh onim kud niko drugi ne luta,

U tome beše sva razlika.

Robert Frost (1916)

U tome beše sva razlika.

Tokom godina često sam razmišljao o Frostovoj pesmi. Odluka da ne sledim savete svoga visokoobrazovanog oca i njeaova stanovišta u pogledu novca bila je bolna, ali takva kakva je bila formirala je ceo moj dalji život.

Pošto sam rešio koga ću slušati, počelo je moje obrazovanje u oblasti novca. Bogati otac poučavao me je više od trideset godina, sve do moje trideset i devete. Prestao je ćim je shvatio da znam i u potpunosti razumem sve što je nastojao da utuvi u moju često vrlo tvrdu glavu.

Novac je jedan vid moći. Međutim, biti finansijski obrazovan predstavlja još veću moć. Novac dolazi i odlazi, ali ako imate obrazovanje

koje vam omogućava da znate kako on funkcioniše, stičete moč i možete da počnete da gomilate bogatstvo. Pozitivno mišljenje samo za sebe nije uvek dovoljno i to je razlog što većina Ljudi ide u školu i nikada ne shvati kako novac funkcioniše, i tako ceo život provede radeći za platu.

Pošto sam imao svega devet godina kada je počinjao da me poučava, lekcije mog bogatog oca bile su jednostavne. A kada je sve bilo rečeno i učinjeno, svelo se na šest osnovnih lekcija koje su se ponavljale tokom trideset godina. Tih šest lekcija su tema ove knjige i napisane su što je moguće jednostavnije, baš onako kako se moj bogati otac trudio da ih saopšti. One nisu zamišljene kao odgovori na pitanja već pre kao putokazi. Putokazi koji će vama i vašoj deci pomoći da postanete bogatiji, bez obzira na sve što se dešava u ovom sve promenljivijem i neizvesnijem svetu.

Lekcija 1     Bogati ne rade za platu

Lekcija 2     Zašto je važna finansijska pismenost?

Lekcija 3       Gledajte svoja posla

Lekcija 4 Istorija poreza i moći korporadja

Lekcija 5      Bogati pronalaze novac

Lekcija 6   Radite za znanje a n e za novac