BOGATAS,  SIROMAH: OSVRT NA KORENE SIROMASTVA I POHLEPE

Samim tim sto cete reCi: ,Blago siromasnima, jer njihovo je car­ stvo nebesko", necete promeniti njihovo stanje. Da je tako, hriscanstvo bi tokom ovih dve hiljade godina pobedilo siromastvo. Siromastvo ra­ ste, broj blagoslovenih raste. U stvari, u carstvu nebeskom ce biti toli­

ko blagoslovenih  ljudi, da ce oni ponovo  postati  siromasni. u toj

podeli carstva nebeskog, niko nece dobiti bas veliki deo. Svi ti deo­ nicari u carstvu Bozjem ce uCiniti da i on sam postane siromasan. Bice to drustvo osiromasenih deonicara.

Dve hi!jade godina ucenja ... Da li je promenilo prirodu siroma­

stva? Ne. UCinilo je samo jednu stvar- ubilo je revolucionarni duh u siromasima. A siromastvo je nastavilo da raste i da se siri.

Advokat je  dosao do mesta iskopavanja gde je radila grupa /judi, i pozvao je  Timoti O'Tula.

"Ko me tra:ti?", upitao je duboki glas.

,Gospodine 0'Tul", nastavio je advokat, ,da li

ste vi iz Kaslbara, okrug Mejo?"

,,Taj sam."

,Vasa majka se zvala Bridzet, a otac Majkl?"

,Tako je."

,Moja je duznost onda" , reee advokat, ,da Vas obavestim, gospodine O'Tul, da je Vasa tetka Meri iz Ajove umrla, i ostavila vam u nasledstvo 150.000$."

Nastala je kratka pauza a onda veselo komesanje.

,Dolazite li,gospodine  O'Tul?", upitao je advokat

,Za minut", cuo se odgovor. ,Moram  samo  da se javim sefu pre nego sto krenem. "Bilo je potrebno sest meseci izuzetno divljeg nacina zivota da O'Tul potrosi svih 150.000$. Glavni cilj mu je bio da udo­ volji svojim nasledenim ceinjama. Posle toga se vra­ tio na posao. Ubrzoga je advokat ponovo potraiio.

,Ovog puta je u pitanju vas ujak Patrik, gospo­ dine O'Tul", objasnio je advokat. ,Umro je u Tek­ sasu  i ostavio Vam 80.000$."

O'Tul se  naslonio  na svoj pijuk  i umorno od­

mahnuo glavom.

,Mislim dane mogu da ga uzmem", rekao je. ,Ni­ sam jak kao sto sam nekada bio i sumnjam da cu moCi da se snadem sa tolikim novcem i nastavim zivot."

To se dogodilo na Zapadu. Ljudi na Zapadu su uspeli da steknu bogatstvo o kom celo covecanstvo sanja vekovima. Zapad je uspeo da stekne materijalno bogatstvo, isad je umoran, izmucen. Usput je izgubio dusu. Napolju je sve dostupno, ali je izgubljena veza sa unu­ trasnjim. lmetak je tu, ali je gospodar nestao. Doslo je do narusava­ nja ravnoteze. Bogatstvo je tu, ali se !judi ne osecaju bogatim; bas naprotiv,  osecaju se osiromaseno, veoma  bedno.

Razmislite o ovom paradoksu: tek kada ste spolja bogati, posta­ nete svesni da ste iznutra siromasni. Kada ste spolja siromasni, niste ni svesni svog unutrasnjeg siromastva, jer nema kontrasta. Obicno

pisete belom kredom po crnoj tabli, a ne po beloj. Zasto? Zato sto ce se napisano videti samo na crnoj podlozi. Potreban je kontrast.

Kada ste spolja bogati, iznenada shvatite: ,Pa ja sam iznutra si­ romah, prosjak." Onda se ocajanje nadvije kao senka: ,Stekao sam sve sto sam mislo da zelim ispunio sve svoje zelje i fantazije- ani­ sta nije proisteklo iz toga, nikakvo zadovoljstvo, nikakvo blazen­ stvo." Ljudi su zbunjeni, au toj zbunjenosti se javlja jaka zelja: kako mogu ponovo ostvariti kontakt sa samim sobom?

Meditacija nije nista drugo do povratak u unutrasnji svet. Sto­ ga, ljudi sa Zapada poCinju da se interesuju za meditaciju, za is­ tocnjacku  tradicionalnu  meditaciju.

lstok se bavio meditacijom i kada je bio bogat; to mora da se zna. Zato ja nisam protiv bogatstva, niti mislim da ima neke duhov­ nosti u siromastvu. Ja se izriCito protivim siromastvu, zato sto kad zemlja osiromasi prestaje sa meditacijom, prestaju svi duhovni na­ pori. Kad god zemlja izgubi spoljasnje bogatstvo, postaje nesvesna svog unutrasnjeg  siromastva.

Zato kod siromasnih ljudi u lndiji mozete videti neku vrstu za­ dovoljstva koju necete naCi na Zapadu. To nije pravo zadovoljstvo; oni samo nisu svesni svog unutrasnjeg siromastva. Video sam na hi­ ljade siromasnih !judi na lstoku -oni nisu zaista zadovoljni, ali jed­ no je sigurno: oni nisu svesni svog nezadovoljstva, jer da bi se razvila svest o tome, potrebno je materijalno bogatstvo.

Bez spoljnjeg bogatstva niko ne postane svestan unutrasnjeg ne­ zadovoljstva. Za to postoji dovoljno dokaza. Svi mistici,  hindusi koji su bili neCija inkarnacija, bili su kraljevi ili sinovi kraljeva. Svi aainski uCitelji poticali su iz kraljevskih porodica, kao i Buda. Sve tri velike indijske tradicije daju dovoljno dokaza. Zasto je Buda po­ stao nezadovoljan, zasto je poceo da traga za meditacijom? Zato sto je bio bogat. Ziveo je u izobilju, okruzen komforom i svim mogu­ Cim materijalnim dobrima. lznenada je postao svestan imao je tek dvadesetdevet godina, a postao je svestan duboke praznine koja je postojala u njemu. Kada ima svetla napolju, ono pokazuje vasu unutrasnju tamu. Cak imalo prljavstine na beloj kosulji se vidi. To se dogodilo. On je pobegao iz palate. Isto se desilo i sa Mahavirom; on je takoae pobegao iz palate. Ovo se nije dogodilo prosjacima. U

Budino vreme su prosjaci isto postojali, ali nisu se odrekli nicega u potrazi za istinom. Nisu imali cega da se odreknu; bili su zadovolj­ ni. Buda je postao nezadovoljan.

Kada je lndija bila bogata, mnogi !judi su se zainteresovali za meditaciju; u stvari, svi su bili zainteresovani za meditaciju. Onda je zemlja postala siromasna, toliko siromasna da nije bilo razlike iz­ meau unutrasnjeg i spoljasnjeg. Unutrasnje je bilo siromasno, isto kao i spoljasnje. Unutrasnje i spoljasnje bili su u savrsenoj harmoniji

hili su siromasni.

Ali ljudi su navikli da misle da u siromastvu ima neceg duhov­ nog. Jane podriavam nijednu vrstu siromastva. Siromastvo nije du­ hovnost, zbog njega duhovnost nestaje.

Ja bih voleo da ceo svet postane sto bogatiji. Sto je veCi broj !ju­ di bogat, vise njih ce se okrenuti duhovnom. Morace to da urade; nece moCi to da izbegnu. Tek onda dolazi do pravog zadovoljstva. Kada se spoljasnje bogatstvo susretne sa unutrasnjim bogatstvom, uspostavi se nova vrsta harmonije javlja se pravo zadovoljstvo. Kada se spoljasnje siromastvo susretne sa unutrasnjim, dolazi do laznog zadovoljstva. Uspostavljanje harmonije je  moguce  na ova dva naCina. Kada su spoljasnje i unutrasnje u harmoniji,  covek oseca zadovoljstvo. Siromasni !judi u  Indiji izgledaju  zadovoljno jer su siromasni na oba plana. Postoji savrsena harmonija, spolja­ snje i unutrasnje su usklaaeni- ali to je ruzno zadovoljstvo, tu ne­ dostaje  zivot,  nedostaje  vitalnost.

Bogati Zapad se mora zainteresovati za meditaciju, nema naCina da se to izbegne. Zbog toga popusta uticaj hriscanstva na zapadni urn, jer nije razvilo nikakvu nauku o meditaciji. Hriscanstvo je ostalo osrednja religija; kao i judaizam. Zapad je bio siromasan u proslosti; zbog toga su njegove religije ostale osrednje. Zapad je do skoro ziveo u bedi. Kada je lstok bio bogat, Zapad je bio siromasan. Judaizam, hriscanstvo i muhamedanstvo, sve tri neindijske religije, iznikle su iz siromastva. One nisu mogle da razviju tehnike meditacije, jer nije bi­ lo potrebe za njom. I najveCim delom su i ostale religije siromasnih.

Zapad je sada postao bogat i razlika je pocela da se oseca. Nje­ gove religije iznikle su iz siromastva, pa stoga nemaju sta da ponude bogatima. Za bogate, obrazovane !jude, ove religije izgledaju detinjasto, ne zadovoljavaju ib niti to mogu. lstocnjacke religije su po­ nikle iz bogatstva zato zapadni urn poCinje vise da se interesuje za istocnjacke religije. Da, Budina religija ima veliki uticaj; Zen se siri kao pozar. Zasto? Zato sto je roden u bogatstvu. Postoji dosta slicnosti izmedu psibologije savremenog bogatog covecanstva i psi­ bologije budizma. Zapad se nalazi u istom stanju u kom je Buda bio kada se zainteresovao za meditaciju. To je hila potraga bogatog co­ veka. To je isto slucaj i sa binduizmom i dainizmom. Ove tri indij­ ske religije ponikle su iz bogatstva; otuda sada zapadu istocnjacke religije moraju biti privlacne.

U meduvremenu je Indija izgubila kontakt sa svojim religijama. Ona sebi ne moze da priusti da razume Budu- postala je siromasna zemlja. Siromasni Indijci se preobracaju u briscanstvo. Bogati Ame­ rikanci se preobracaju u budizam, binduizam, vedantu2- a nedodir­ ljivi, siromasni, najsiromasniji medu siromasnima, postaju briscani. Vidite li poentu? Ovi ljudi nisu svesni svog postojanja - previse gladni da bi meditirali, njib zanima samo bleb, skloniste, odeca. Ta­ ko da kada briscanski misionar dode i otvori bolnicu iii skolu, Indij­ ci su veoma impresionirani - njima je to ,dubovnost". Kada ja govorim o meditaciji, to ib ne zanima i ne samo da ib ne zanima, vee joj se i protive; ,Kakva je to dubovnost? Sta vi radite da biste pomogli sirotinji?" I jato razumem njima je potreban bleb, po­ trebno im je skloniste, potrebna im je odeca.

Ali oni pate zbog svog naCina razmisljanja. Sa jedne strane po­

trebna im je brana, skloniste, odeca, bolje kuce, bolji putevi; a sa dru­ ge strane nazivaju siromastvo necim sto je ,dubovno". Ograniceni su sa obe strane. lstok jos uvek ne moze da meditira. Potrebna mu je pr­ vo naucna tebnologija da bi se osecao bolje fizicki. Kao sto je Zapadu potrebna religijska tebnologija, lstoku je potrebna naucna.

Ja sam za jedan svet, gde bi se Zapad i Istok dopunjavali, ispu­ njavali potrebe jedan drugom. lstok i Zapad su predugo ziveli odvojeno; nema vise potrebe da bude tako. Dosli smo do presud­ nog trenutka kada cela zemlja moze postati jedinstvena- trebalo bi da postane jedinstvena - jer samo tako moze da preZivi.

2      Vedanta     filozofska skola u okviru  hinduizma  (prim. prev.)

Proslo je vreme nacija, proslo je vreme podela, proslo je vreme politicara. Mi idemo ka potpuno novom svetu, ulazimo u novu fa­ zu covecanstva, fazu u kojoj moze postojati samo jedan svet, samo jedno jedinstveno covecanstvo. Onda ce doCi do ogromnog oslobo­ denja kreativne  energije.

Istok ima bogatu dubovnu tebnologiju, dok Zapad ima bogatu naucnu tebnologiju. Kada se one spoje, ovaj svet ce postati raj. On­ da nece biti potrebno traziti drugi raj; mi smo sposobni da, prvi put, stvorimo raj ovde, na ovoj planeti. A ako ga ne stvorimo, niko osim nas samib nije odgovoran za to.

Ja se zalazem za jedan svet, jedno covecanstvo, i konacno jednu nauku koja ce voditi racuna o spajanju religije i nauke; zalazem se za jednu nauku koja ce brinuti i o unutrasnjem i o spoljasnjem, isto­ vremeno.

Mislite li da je covekova teznja da skuplja i gomila stvari smetnja ujedinjenju lstoka

•   i Zapada koje predvidate? Da li je mozda sistem kao sto je komunizam koristan za jednaku raspodelu bogatstva sirom sveta?

Siromastvo i bogatstvo zavise jedno od drugog; bogatstva nema bez siromastva. Posta sad imamo dovoljno razvijenu tebnologiju, pravi bumani gest bi bio da stvorimo svega u izobilju, tako da vise nema potrebe da neko bude siromasan i gladan. Ali mi radimo upravo suprotno.

Trideset miliona ljudi u Americi, najbogatijoj zemlji sveta, neu­ branjeno je. A evo ijos jednog iznenadenja: trideset miliona ljudi u Americi jede previse. Oni drie dijete i stvarno se trude da nekako oslabe. U Americi zive neki od najdebljib Ijudi na svetu. To je prosta matematika: ovib trideset miliona debelib ljudi jede branu onib tri­ deset miliona ljudi koji su neubranjeni!

Mozemo proizvesti dovoljno svega, i vise nego sto je potrebno, tako da nece biti potrebe za nagomilavanjem. Vazdub ne skupljate. Naravno, na Mesecu  bismo to radili; imali bismo bocu na ledima napunjenu kiseonikom, zato sto kiseonika nema na Mesecu. U pustinji bismo skupljali vodu. Ljudi bi se u pustinji potukli zbog male oaze, cak bi se i poubijali zbog vode. Izvan pustinje se ne borite za vodu; ima je sasvim dovoljno.

Moje shvatanje drustva razlikuje se i od komunistickog i od ka­ pitalistickog. Drustvu je potreban superkapitalisticki sistem, koji ce automatski postati komunisticki. Nece biti potrebe za bilo kakvom revolucijom. Ono sto je potrebno je evolucija, a ne revolucija. Re­ volucija nikada ne poboljsava stvari. Evolucija i razvoj Cine stvari boljim.

Ako je mnogo ljudi siromasno a samo nekoliko ljudi bogato, to jednostavno znaCi da bogatstva nema dovoljno. Treba uloziti napor da se proizvede svega u izobilju - a to je moguce; nema razloga da se to ne uradi. A ako ima svega u izobilju, i vise nego sto je potreb­ no, ko ce se onda zamarati nagomilavanjem?

Neke stvari ce nestati same od sebe, one stvari koje niste uspeli da odstranite iz drustva. Siromasni ce nestati, lopovi ce nestati. Mozda nece biti potrebe za policijom, a sudije bi se mogle bolje is­ koristiti. Hiljade advokata samo trosi svoje vreme i novae drugih ljudi; oni su nepotrebni.

Mi ne vidimo celinu; mi jednostavno uklanjamo simptome a oni se opet vracaju. Moramo sagledati uzrok. U Americi ima mno­ go kriminala- zasto? Sigurno ima mnogo iskusenja u vezi sa krimi­ nalom. Iskusenja koja se lako mogu pobediti.

Sarno pogledajte moj rucni sat. Izaziva li vas ili ne? DoCi cete u

iskusenje zato stone znate da je ukrasen kamenciCima, a ne dijama­ natima. Nije vredan. Ako kamenCiCi mogu da zamene dijamante, onda ce samo budale juriti za dijamantima. Vidite li bilo kakvu raz­ liku? Ukrasen dijamatima, sat bi kostao cetvrt miliona dolara IStl ovakav. Moji prijatelji su napravili ovaj, ukrasivsi ga kamenCiCima. Radi tacno kao i bilo koji drugi sat  postoji razlika od jedne sekun­ de svake godine- zato sto je sada jednostavno dostiCi tu preciznost. Bilo da kupite sat vredan milion iii deset dolara, i jedan i drugi kori­ ste istu bateriju. Elektronska baterija promenila je ceo koncept sata.

Ali ako kamenCici - pravi kamen66 - mogu da obave isti posao kao i dijamanti, zasto onda stvarati nepotrebna iskusenja? Stvorimo vise satova i komada nakita ukrasenih lepim kamenCicima, tako da

dijamanti nece dovoditi Ijude u iskusenje. Cena dijamanta ce pasti. U stvari, i sami dijamanti su samo kamenCiCi. Mi stvaramo uslove za bavljenje kriminalom, a onda kaznjavamo kriminalca, umesto osobe koja ga je dovela u iskusenje. Oboje bi trebalo da budu kaznjeni!

Ali mi govorimo samo o simptomima, ne i o uzrocima. A uzroci stvaraju druge simptome. To je tako daleko od nauke! Umesto da stvara sto vise bogatstva, svaka nacija stvara sve vise oruzja - pro­ jektile, rakete, nuklearno oruzje- i skuplja ga. Za sta? Da li zele da poCine globalno samoubistvo? Cemu toliko uzaludno trosenje nov­ ca i vremena? Ako je covecanstvo odlucilo da poCini samoubistvo, postoje jednostavniji  nacini.

Sedamdesetpet procenata ukupne svetske energije se trosi na

ratove. Jesmo li mi to sluge smrti iunistenja? Ovih 75% energije bi se moglo iskoristiti za zivot, moglo bi se staviti u sluzbu zivota  a to bi dovelo do smeha, do veceg bogatstva, do boljeg zdravlja, do ve­ Cih koliCina hrane. Siromastvo ne bi postojalo.

Nema potrebe da siromastvo uopste postoji.

n Vi kritikujete odredene religije, ali zar ne

( mislite da one igraju znacajnu ulogu -

•    pomazu ljudima da se izbore sa siromastvom? Toliko verskih organizacija istrajava u naporima da pomogne siromasnima.

Sve religije na svetu uce nas da pomazemo drugima, dane bude­ mo sebicni. Ali, za mene je sebicnost prirodni fenomen. Nese­ bicnost je nametnuta; sebicnost je deo nase prirode. Osim ako ne dodete do trenutka kada vase ,vlastito bice" prelazi u univerzalno, ne mozete biti istinski nesebicni. Mozete se pretvarati, ali onda cete samo biti licemer, a jane zelim da ljudi budu licemeri. To je, dakle, malo komplikovano, ali moze se razumeti.

Prvo, sebicnost je  deo nase  prirode. To moramo  prihvatiti.  A

ako je deo nase prirode onda mora sluziti necemu, inace ne bi po­ stojala. Zbog sebicnosti mi uspevamo da prezivimo, vodimo racuna o sebi; inace bi covecanstvo odavno nestalo.

Sarno pomislite na dete koje je nesebicno, koje je rodeno nese­ bicno. Ono nece moCi da prezivi, umrece- cak ito sto disemo je se­ bicno, sebicno je od nas sto jedemo a milioni ljudi gladuju. Vi jedete? Iako je nekoliko miliona ljudi bolesno, umire, vi ste zdravi? Ako sebicnost nije deo prirode tek rodenog deteta, ono nece prezi­ veti. Ako vam se zmija priblizi, zbog cega morate da se sklonite? Da vas ne hi ujela. To vasa sebicnost pokusava da vas spase; inace ste se nasli zmiji na putu. Ako lav skoCi i ubije vas, neka tako i bude. To je nesebicnost. Lav je gladan, vi mozete da mu budete hrana - zasto biste se mesali u prirodni tok stvari? Ne bi trebalo da mislite o tome da se zastitite, da se branite. Jednostavno bi trebalo da se prepustite lavu- to se zove nesebicnost. Sve ove religije ucile su stvarima koje su neprirodne. To je jedno glediste.

Ja uCim svemu sto je prirodno. UCim vas da budete prirodni, potpuno prirodni, da se ne stidite toga. Da, ja uCim sebicnosti. Ni­ ko pre mene to nije rekao; niko nije imao petlju. A svi su hili se­ bicni; to je neverovatno u celoj priCi. Zasto dainski monah muCi sam sebe? Jer ima motiv. On zeli da dode do konacnog oslobodenja i oseti sve njegove uzitke. On nista ne zrtvuje, on se samo cenjka. On je biznismen. Njegovi spisi kazu: ,Vratice ti se hiljadu puta vi­ se". A ovaj zivot je kratak sedamdeset, osamdeset godina nije mnogo. Ako zrtvujete sedamdeset godina uzitka, za celu vecnost uzivanja, to je dobra pogodba! Ja ne mislim da je to nesebicno.

A zasto vas ove religije uce da sluzite covecanstvu? Koji je nji­ hov motiv, koji je njihov cilj? Sta cete vi dobiti od toga? Verovatno se to nikada niste zapitali. To nije sluzenje ...

Svidela mi se jedna veoma stara kineska prica:

Jedan covek je upao u bunar. Bilo je to na jednom velikom oku­ pljanju, za vreme festivala, tako da je bilo mnogo buke, !judi su uzi­ vali, igrali, pevali, mnogo sta se desavalo, tako da niko nije video kad je covek upao. U to vreme u Kini bunari nisu hili ogradeni zidi­ cem. Bili su jednostavno otvoreni, bez ikakve zastite. Nocu ste mo­ gli da upadnete u bunar i ne znajuti da je on tu.

Covek je poceo da vice: ,Spasite me!"

Budisticki monah je bio u prolazu. Naravno, njega ne zanima proslava, iii bar ne bi trebalo da ga zanima- svakako ne znam sta je

radio tamo. Sarno prisustvo proslavi znaCi da je osetio neku nesve­ snu potrebu da vidi sta se desava, kako se ljudi provode. Mislio je

,Svi oni ce otiCi u pakao, jedini ja odavde cu otiti u raj."

Monah je prosao pored bunara, i cuo je coveka. Pogledao je unutra. Covek je rakao: ,Dobro je da ste me culi. Svi su toliko zau­ zeti, a i mnogo je buke, plasio sam se da cu umreti."

Budisticki monah je odgovorio: ,Ipak ces umreti, jer  ovo ti se

desilo zbog nekog loseg postupka u proslosti. Sada ces biti kaznjen, prihvati kaznu i pomiri se sa tim! To je dobro; sledeCi zivot pocece8 oCiscen, i nece biti potrebe da ponovo upadnes u bunar."

Covek je rekao: ,Ne trebaju mi nikakva mudrost niti filozofija

u ovom trenutku ..." Ali monah je produzio dalje.

SledeCi je dosao stari taoista. Posto je bio zedan, pogledao je u bunar. Covek je i dalje dozivao u pomoc. Taoista je rekao: ,Ne po­ nasas se kao covek. Sve sto nas zadesi treba prihvatiti to je rekao veliki Lao Ce. Dakle, prihvati situaciju! Uzivaj! PlaceS tu kao zena. Budi musko!"

Covek je odgovorio: ,Spreman sam da me nazivas zenom, ali

me prvo spasi, molim te! Ne ponasam se kao muskarac, i reci sta god hoces kasnije - ali me prvo izvuci."

Ali taoista mu je rekao: ,Mi sene me8amo u tude stvari. Mi ve­

rujemo u pojedinca i njegovu slobodu. Ti si slobodan da padnes u bunar, slobodan si da umres u njemu. Sve sto mogu jeste dati dam predlog: Mozd umreti placuei, ridajuti - sto je blesavo ili mozes umreti kao mudar covek. Prihvati situaciju, uzivaj u njoj i pevaj. Kad ce vee svi umreti, zasto bih te spasavao? Ja cu umreti, svi ce umreti - mozda surra, mozda prekosutra i zasto bih se onda mu­ Cio date spasem?" I nastavio je dalje.

Zatim je dosao konfuCijanac, iu coveku se rodila nada, zato sto

su oni okrenuti ovozemaljskom zivotu. Rekao je: ,Sreca moja da ste dosli, konfuCijanski uCitelju. Znam vas, cuo sam vase ime. UCini­ te nesto za mene, jer KonfuCije je rekao - 'Pomozi drugima. "'

Videvsi kako su budista i taoista odreagovali, covek je pomi­ slio: ,Bolje da filozofiram u razgovoru sa njima, ako mislim da ih ubedim dame spasu." Ponovio je: ,KonfuCije je rekao- 'Pomozi drugima.'"

KonfuCijanski monah je rekao: ,U pravu si. PomoCi cu ti. 16 cu od grada do grada, organizovacu proteste i nateracu vladu da izgra­ di zastitni zidic oko svakog bunara u zemlji. Ne brini."

Covek je rekao: ,Ali dok se ti zastitni zidiCi izgrade i tvoja revo­ lucija uspe, mene nece biti."

KonfuCijanac mu je odgovorio: ,Ti nisi vazan, ja nisam vazan, pojedinac nije vazan  vazno je drustvo. Pokrenuo si veoma znacaj­ no pitanje upadanja u bunar. Sada cemo se boriti za tu stvar. Nista tine brini. Postaracemo se da se izgradi zidiC oko svakog bunara, da niko drugi ne bi upao.Ako spasem samo tebe, sta sam uradio? U ce­ loj zemlji ima milion bunara, imilioni ljudi mogu upasti u njih. Da­ kle, nemoj biti tako zabrinut za sebe, uzdigni se iznad tog sebicnog stava. Ja cu sluziti covecanstvu. Ti si vee uCinio mnogo samim tim sto si upao u bunar. A ja cu doprineti tako sto cu naterati vladu da izgradi zastitne zidice." A onda je i konfuCijanac otisao.

Ali on je izneo znacajnu ideju: ,Sebican si. Ti samo zeliS date ja spasem i protraCim svoje vreme, koje mogu da iskoristim da po­ mognem covecanstvu."

Znate li da li negde postoji ne8to kao sto je ,coveeanstvo", da li postoji nesto kao ,drustvo"? To su samo reci. Postoje samo pojedinci.

Cetvrti covek koji je dosao bio je hriscanski misionar, koji je no­ sio torbu sa sobom. lstog trenutka je otvorio torbu, izvadio kono­ pac, i pre nego sto je covek uspeo da kaze bilo sta, bacio ga je u bunar. Covek se iznenadio. Rekao je: , Tvoja religija mora da je najiskrenija  od svih."

Misionar je odgovorio: ,Naravno. Mi smo spremni za svaku nezgodu. Posto znam da ljudi mogu da upadnu u bunar, nosim sa sobom ovaj konopac da ih spasavam - jer jedino spasavajuCi njih mogu spasti sebe. Ali nesto me brine - cuo sam sta je konfucijanac pricao- ne bi trebalo praviti zastitne zidiCe oko bunara; kako cemo mi onda sluziti covecanstvu? Kako cemo izvlaCiti ljude koji su upali u bunar? Oni prvo moraju da upadnu, da bismo mi njih mogli da iz­ vucemo. Mi postojimo da bismo sluzili, ali moramo dobiti priliku. Kako mozemo sluziti, bez pruzene prilike?

U interesu svih ovih religija koje govore o ,sluzenju" je da cove­ canstvo ostane siromasno, da je ljudima potrebna pomoc, da postoje

siroCiCi, udovice, stari ljudi o kojima se niko ne brine, prosjaci. Njima su ovi ljudi apsolutno neophodni. Sta ce se inace desiti sa ovim div­ nim ljudima koji sluze narodu? Sta ce se desiti sa svim ovim religija­ ma i njihovim ucenjima, i kako ce ljudi zasluziti pravo da udu u carstvo Bozje? Ovi jadni i izmuceni ljudi moraju biti iskorisceni kao stepenici na njihovom putu. Da li je to nesebicnost? Da li je ovaj misi­ onar nesebican? On spasava ovog coveka, ali ne za njegovo dobro; on ga spasava za svoje dobro. On je u sustini sebican, samo sto je to zamaskirano lepim reCima kao sto su nesebicnost, sluzenje.

Zasto uopste postoji potreba za sluzenjem? Zasto bi morala da

postoji i najmanja potreba? Zar ne mozemo da onemoguCimo slu­ zenje? Mozemo, alibi religije bile veoma ljute. Religije bi potpuno propale da nema siromasnih, gladnih, bolesnih, onih koji pate. Ti ljudi su njihov posao.

Nauka to moze da ostvari. To je u nasim rukama. To bi se odav­ no desilo da religije nisu pokusale da sprece svakoga cije bi znanje doprinelo da se smanji broj prilika za sluzenje. Ove religije su bile protiv naucnog napretka - njima je potrebno da problemi ostanu. One su izuzetno sebicne, njima treba motiv. One imaju cilj koji mo­ raju da postignu.

Sluzenje je prljava rec od sedam slova. Nikada je nemojte kori­ stiti. Da, mozete da podelite nesto sa nekim, ali nikada nemojte po­ nizavati ljude time sto cete im ,sluziti". To je jedan vid ponizenja. Kada sluzite nekome i osecate se odlicno, vi ste tu osobu smanjili do veliCine crva, spustili ste je ispod nivoa covecnosti. Pokazivanjem svoje superirornosti time sto cete zrtvovati svoje interese da biste

,sluzili sirotinji" -vi ste ih u stvari ponizili.

Ako vas bilo sta raduje, donosi vam mir, ushicenje, podelite to sa drugima. I zapamtite da kada delite nesto, u osnovi toga ne stoji motiv. Ne kazem da cere zbog toga sto delite dospeti u raj, ne posta­ vljam vam nikakav cilj. Sarno kazem da cete se samim tim sto delite osecati ispunjeno. U samom deljenju je osecaj ispunjenosti, nikakav cilj ne stoji iza toga. Ono nema neku krajnju svrhu, samo je sebi svr­ ha. Vi cete osetiti obavezu prema osobi koja je pristala da podelite nesto sa njom. Necete osetiti da ta osoba ima obavezu prema varna

- niste joj  ,sluzili".

Sarno ljudi koji veruju u moe deljenja mogu onemoguciti sluze­ nje na celom svetu. Sve religije iskoriscavaju ove prilike, i daju lepa imena stvarima koje rade - tokom mnogo godina su se izvestile u davanju lepih imena ruznim stvarima. A kada dajete lepa imena ru­ znim stvarima, postoji mogucnost da i vi sami zaboravite da je to sa­ mo maska. Da je sadriaj ostao isti.

Svi ovi problemi mogu biti reseni. Nema potrebe  da postoje jav­ ne sluge, misionari i njima slicni. Potrebna nam je inteligencija da pridemo svakom problemu i resimo ga. Zbog toga ja ucim  sebicno­ sti. Zelim da prvo procvetate za sebe. Da, to ce vam izgledati se­ bicno; nemam nista protiv tog  stava; slazem se. Ali da li je ruza sebicna kada procveta? Da li je lotos sebican kada procveta? Da li je sunce sebicno kada  sija? Zasto bismo semi brinuli  zbog sebicnosti?

Vi ste rodeni rodenje je samo prilika, tek pocetak, a ne kraj. Vi morate procvetati. Nemojte trositi zivot na neko glupo sluze­ nje. Vasa prva i osnovna odgovornost je da procvetate, da posta­ nete potpuno svesni, da budete u pripravnosti; i u toj osvescenosti cete mo6 da vidite sta mozete da podelite, kako mozete da resite probleme.

Devedesetdevet posto svetskih problema moze biti reseno. Mo­ zda jedan procenat ne moze. Da biste mogli da podelite sa ljudima nesto- prvo  to morate  da  imate.

PoCinjem da uvidam koliko veliku ulogu u mom zivotu igra pohlepa, i koliko

•  

li

nesrece donosi sa sobom. Mozete reCi nesto vise o njoj, odakle potice, imozda mi pomoCi u borbi protiv nje?

Dovoljno je samo razumeti prirodu pohlepe. Ne morate da uradi­ te nista drugo da je se orarasite; samo razumevanje ce resiti problem.

Ako ste uspostavili harmoniju sa univerzumom, osecate se ispu­ njeno; ako niste uspostavili harmoniju sa univerzumom, onda  se osecate potpuno prazno. A iz te praznine  dolazi pohlepa- pohlepa je tu da je popuni novcem, nekretninama, namestajem, prijateljima, ljubavnicima, da je popuni bilo Cime, zato sto covek ne moze da zivi kao praznina. Takav zivot je zastrasujuc, takav zivot je prazan. Ako je osoba prazna iznutra, tu nema Zivota.

Postoje samo dva naCina da se osecate ispunjeni iznutra. Mo­

zete uspostaviti harmoniju sa univerzumom onda cete se osecati kao celina, ispunjeni cvetovima i zvezdama. Oni se nalaze kako u varna, tako i oko vas. To je pravi osecaj ispunjenosti. Ali ako to ne uradite- ako milioni ljudi to ne urade- najlakse je popuniti rupu dubretom.

Jedno vreme sam ziveo kod jednog coveka. On je bio bogat, imao je lepu kucu, i iz nekog razloga se zainteresovao za moje ideje. Prisustvovao je nekim mojim predavanjima, i pozvao me da zivim kod njega, govoreCi: ,Zasto da zivite daleko, izvan grada? Ja imam divnu kucu u gradu, koja je velika; vasa moze biti jedna polovina. Necu vam naplatiti kiriju, samo zelim vase prisustvo."

Ja sam ziveo izvan grada u planinama, ibilo je tesko putovati

odatle do univerziteta svaki dan, a njegova kuca hila je sasvim blizu univerziteta. Imao je divnu bastu, a kuca muse nalazila u najboljem kraju grada, tako da sam prihvatio njegov poziv. Ali kada sam sri­ gao u kucu, imao sam sta ida vidim: on je skupio toliko dubreta, da nije bilo prostora za zivot. Kuca je hila velika, ali je njegova kolekci­ ja hila jos veca- a pri tom i potpuno glupa! Sve sto je mogao, on je i kupio. Pitao sam ga: ,Sta cete uraditi sa svim ovim stvarima?"

,Nikad se ne zna, mogu zatrebati jednog dana", odgovorio je.

,Ali", rekao sam, ,gde bi covek trebalo da zivi u ovoj kuCi?" To­ liko namestaja iz razliCitih perioda ... Kada su Evropljani napustili In­ diju, morali su da prodaju sve svoje stvari. Ovom coveku nikad nije bilo dosta; kupio je sta je stigao, stvari koje mu ni ne trebaju. U garazi je imao kola koja su tu samo stajala, jer su hila stara i pokvarena. Pi­ tao sam ga: ,Zasto ih ne bacite? Bar biste ispraznili gara:lu ..."

Odgovorio mi je: ,Izgledaju lepo tu." Sve gume su bile ispum­ pane, nije sluzio nicemu. Kad god je trebalo da se pomere sa jednog mesta na drugo, morao bi da ih gura. Sarno su trunula tu. Covek je rekao: ,Kupio sam ih po pristojnoj ceni. Pripadala su starijoj zeni koja je hila bolnicarka ovde i sad se vratila u Englesku."

,Ako ste hili zainteresovani da kupite kola, onda je trebalo da kupite bar neka koja su u ispravnom stanju", rekao sam mu.

 

,Ne zanima mene da vozim kola, moj bicikl je savrseno dobar", rekao mi je. A i bicikl mu je bio cudo. Bio je toliko bucan, da ste mo­ gli da ga cujete s kilometra. Nije imao blatobrane, zastitu za lanac; mora da je to bio najstariji bicikl ikada napravljen. Nije imao zvon­ ce. ,Ne treba mi zvonce. Bicikl je toliko bucan, da se ljudi na pola kilometra ispred mene vee sklanjaju sputa", rekao je. ,Dobro je i sto nece da ga ukradu, jer niko drugi ne moze da ga vozi. Dva puta su ga bili ukrali, ali je lopov bio uhvacen odmah zbog buke koju pravi, svi znaju da je to moj bicikl. Mogu da ga ostavim bilo gde. Kada idem u bioskop, ne moram da parkiram bicikl na mesto pred­ videno za to, zato sto onda moram da platim. Mogu da ga naslonim bilo gde, ion uvek bude tu kada se vratim. Svi znaju da je opterece­ nje, pa se ni ne muce da ga ukradu. Prava je retkost."

Razne stvari je imao u kuCi, pa i pokvarene radio-aparate, jer ih

je jeftino kupio. Bio je dain ali je imao polomljenu figuru Isusa na raspecu.  ,Zasto ste ovo kupili?", pitao sam ga.

,Zena mi ga je dala za dzabe kada sam kupio kola- ponudila mi

ga je kao poklon. Ne verujem u lsusa Hrista ili ne8to slicno, ali ni­ sam mogao da odbijem takvo umetnicko delo", odgovorio je.

,Ako cu ostati u kuCi, moj deo mora biti prazan", rekao sam

mu. I on je bio presrecan sto uzima sve. Kuca je vee bila toliko na­ punjena da covek ne moze da hoda, ali on je sve preneo u svoj deo. Imao je toliko komada namestaja da je sve naslagao na sofu, koju onda nije mogao da koristi. ,Zasto?", pitao sam ga.

On mi je odgovorio: ,Vine razumete- kupio sam sve ove stvari

po tako dobroj ceni! A jednog dana se mogu ozeniti i dobiti decu, pa im mozda sve ove stvari budu potrebne. Ne brinite, sve ce poslu­ ziti jednog  dana."

Ako bi video da nesto lezi na putu, nesto sto je neko bacio, on bi

to pokupio. Jedan dan kada je setao sa mnom od baste do kuce, vi­ deo je korman od bidkla i pokupio ga je. ,Sta cere da uradite sa tim kormanom?"

,Pokazacu Vam", rekao je. Posao sam za njim, i video da u ku­

patilu ima skoro kompletan bicikl samo je nekoliko delova nedo­ stajalo. ,Sve ove delove sam pokupio sa puta, pa sam ih sastavljao. Nedostaje samo nekoliko delova. Nema lanac, ni sediste, ali nabavicu ih. Neko ce ito baciti jednog dana. Zivot je preda mnom, ani­ kome nece nauditi. Izgleda savrseno u kupatilu", rekao je.

Pohlepa znaCi da osecate duboku prazninu i da zelite da je ispu­ nite bilo cime- nije vazno sta je u pitanju. Jednom kada to shvatite, nema potrebe da radite bilo sta drugo povodom toga. Morate da dodete u dodir sa celinom, tako da unutrasnja praznina nestane. A sa njom, nestace i pohlepa.

To ne znaCi da treba da pocnete da zivite nagi; to prosto znaCi da ne zivite samo da biste sakupljali stvari. Kad god vam ne8to tre­ ba, to mozete da imate. Ali ima ludih ljudi sirom sveta, i oni saku­ pljaju stvari. Neko sakuplja novae, mada ga nikada ne koristi. To je cudno- on se mora koristiti; ako se ne koristi, onda nema potrebe za njim. Ali ovo se moze razvijati u bilo kom pravcu: neki ljudi jedu; ne osecaju glad, alii dalje zvacu. Znaju dace zbog toga patiti, dace im biti muka, da ce se ugojiti, ali ne mogu protiv toga. Jelo takode sluzi da bi popunilo prazninu. Dakle, na razlicite naCine mozete po­ kusati da popunite prazninu, mada se ona nikada nece  popuniti­ ona ostaje prazna, a vi ostajete ocajni, jer vam nikada nije dosta. Po­ trebno vam je sve vise, i ,vise" i zahtevi postaju beskrajni.

Po mom misljenju, pohlepa nije pozuda- to je  neka egzistenci­

jalna bolest. Niste u harmoniji sa celinom. A samo kada ste u har­ moniji sa celinom mozete biti zdravi; ta harmonija sa celinom moze vas prosvetliti. Zanimljivo je da reCi zdravlje i sveto imaju isti koren kao i rec ,celovitost".3 Kada se osetite kao celina, sva pohlepa ne­ staje. Sta su, inace, radile religije? One su pogresno shvatale pohle­ pu kao po:ludu, i pokusale su da je potisnu: ,Ne budi pohlepan." Onda osoba ode u drugu krajnost, ode do odricanja. Jedan sakuplja onaj pohlepni- a drugi koji zeli da se oslobodi pohlepe pocne sa

odricanjem od svega. Cak je i odricanje nema kraja.

Dainski uCitelj Mahavira nije mislio da je Gautama Buda pro­ svetljen, zato sto je Buda i dalje nosio sa sobom tri kompleta odece

- samo tri, apsolutno neophodna, kompleta odece. Jedan je obla­

tio, drugi je bio za pranje, a treCi je koristio u slucaju nuzde; mozda odeca ne stigne sa pranja ili se nije jos osusila, iii pada kisa ceo dan.

3     Health    zdravlje; holy    sveto; wholeness- celovitost (prim.

 

Dakle, tri kompleta su minimum - ako nesto iskrsne potreban je treci komplet. Mahavira je u potpunosti protiv pohlepe, i tu je oti­ sao u krajnost- on zivi nag. Buda nosi posudu za prosenje. Mahavi­ ra to ne moze da prihvati, jer cak i ta posuda predstavlja imetak, a prosvetljen covek, po Mahavirinom misljenju, ne sme da poseduje nista. Posuda za prosenje napravljena je od kokosa. Kokos se prese­ ce po sredini, izvadi se meso, i tako ostanu dve posude od ljuske. To je najjeftinija moguca stvar, jer se ljuske inace bacaju; ne mogu se je­ sti. Nije u redu ovakve posude zvati ,imetkom".

Ali ako vidite pohlepu kao pozudu, onda postanete tvrdoglavi u borbi protiv nje, i onda sve predstavlja imetak. Mahavira je ziveo nag, a kada je prosio, koristio je svoje sake kao posudu. To je, pak, bilo tesko: ruke su mu pune hrane, pa on mora da jede kao zivoti­ nja, jer ne moze da ih koristi- mora ustima da uzima hranu direkt­ no iz posude koju je napravio od svojih saka.

Ceo svet jede sedeCi, ali Mahavira je mislio da covek pojede vise

sedeCi. Tako da je svoje monahe uCio da jedu stojeCi, sa hranom u rukama. I sta god moze da vam stane u dve sake vam je jedan obrok. Morate da jedete stojeCi, i svu hranu odjednom, i slano, i slatko, sve pomesano. To je hila Mahavirina ideja da se hrana uCini bezuku­ snom, jer uzivati u ukusima znaCi uzivati u telu, sto vodi do uzivanja u materijalnom.

Moj stav je da pohlepa uopste nije pozuda, tako da ne morate nista da radite po pitanju pohlepe. Morate da razumete prazninu koju pokusavate da ispunite ida se zapitate: ,Zasto osecam prazni­ nu? Postojanje je ispunjeno, zasto sam ja prazan? Mozda sam skre­ nuo s puta ne krecem se u istom pravcu, mozda sam odbacio postojanje. To je uzrok mog osecaja praznine."

Dakle, prihvatite  postojanje.

Opustite se, priblizite se postojanju u miru i tisini, meditacijom. I jednog dana cete videti da ste puni-prepuni radosti, blazenstva. Toli­ ko cete biti ispunjeni da cete to moci da podelite sa celim svetom, a nece se istrositi. Tog dana se prvi put nece u varna javiti pohlepa za novcem, hranom, stvarima uopste. Zivecete, ali bez stalnog osecaja pohlepe koja se ne moze zadovoljiti, rane koja se ne moze zaleCiti. Zivecete u skladu sa prirodom, i naCi cete sve sto vam je potrebno.