IV

..

Svo ovo učenje dato u fragmentima mora biti sastavljeno, a opadanja i akcije moraju biti povezani sa njim. Ako nema lepka ništa se neće spojiti.

( Prieure, 17 jul 1922. i 2. mart 1923.)

..

Sve naše emocije su rudimentarni organi ,,nečeg tišeg", npr, strah može biti organ buduće vidovitosti, ljutnja istinske snage, itd.

(Prieure, 29. jul 1922.)

..

Tajna sposobnosti asimiliranja involirajućeg dela vazduha je u pokušaju shvatanja vašeg istinskog značenja, i istinskog značenja onih koji

vas okružuju. . .

..

Iz pažnje prema susedu i shvatanja njegovog istinskog značenja i toga da će umreti, žalost i saosećanje će se podići u vama prema njemu i na kraju ćete ga voleti.

(NjuJork, 8. februar 1931.)

..

Ako pomognete drugima drugi će vama pomoći, možda sutra, možda za 100 g., ali će vam pomoći. Priroda mora da plati dug. . .

To je matematički zakon, a sav život je matematički.

(Prieure, 12. avgust 1924.)

..

Gledajući unazad, sećamo se samo teških perioda naših života, nikad mirnih vremena; poslednje je san, prethodno borba i prema tome život. (Prieure, 12. august 1924.)

..

NjuJork, 1.mart 1924.

Bog  Reč

Na početku  svake  religije pronalazimo potvrdu postojanja Boga Reči i Reči Boga.

Jedno učenje kaže da dok svet još nije bio ništa, postojale su emanacije, postojao je Bog Reč. Bog Reč je svet. Bog je rekao:

„Neka bude" i poslao  Oca i Sina.  On uvek šalje Oca i Sina.  A jednom je poslao Svetog Duha.

Sve na svetu podleže zakonu trojstva. Sve postojeće nastalo je u skladu sa ovim zakonom. Kombinacije pozitivnog i negativnog principa mogu proizvesti nove rezultate, različite od prvog i drugog, samo ako treća sila dođe.

Ako ja potvrđujem, ona poriče i mi se raspravljamo. Ali ništa novo se ne stvara dok se nešto drugo ne pridoda diskusiji. Tada se novo pojavljuje.

Uzmite Zrak Stvaranja. Na vrhu je Apsolut, Bog Reč, podeljen na 3: Bog Otac, Bog Sin i Bog Sveti Duh.

Apsolut stvara u skladu sa istim zakonom. Samo u ovom slučaju sve  3  sile neophodne da proizvedu novu manifestaciju su u samom Apsolutu. On ih šalje od sebe, emanira ih.

Ponekad  3  sile zamenjuju mesta.

3 sile ili principa, proishodeći iz Apsoluta, stvorile su svu množinu sunaca, od kojih je jedno naše Sunce. Sve ima emana- cije. Interakcija između emanacija  proizvodi  nove  kombinacije. To se odnosi na čoveka, Zemlju, mikrob. Svako sunce takođe emanira i emanacije sunaca, posredstvom kombinacija pozitivne i negativne materije,  uzrokuju  nove  formacije.  Rezultat jedne  od

ovih kombinacija je naša Zemlja, a najnovija kombinacija je naš Mesec.

Posle čina stvaranja postojanje i emanacije se nastavljaju. Ema- nacije prodiru svuda u skladu sa svojim mogućnostima. Tako emanacijc takođe zahvataju čoveka.

Rezultat interakcije emanacija su nova trenja.

Razlika između stvaralačke aktivnosti Apsoluta  i  kasnijih činova stvaranja sastoji se u činjenici da, kao što sam rekao, Apsolut stvara iz sebe. Samo Apsolut ima Volju; on jedini odvaja od sebe 3 sile. Kasniji činovi stvaranja protiču mehanički, po­ sredstvom interakcija zasnovanih na istom zakonu  trojstva. Nijedan pojedinačni entitet ne može stvarati iz sebe, samo je kolektivno stvaranje moguće.

Pravac stvaralačke aktivnosti Apsoluta koja  protiče  kroz čoveka je pravac impulsa. U skladu sa Zakonom Sedmice, razvoj može ići samo do određene tačke.

Uzeli smo liniju koja proishodi iz Apsoluta i prolazi kroz nas. Ta linija, koja je u stanju da prođe samo do određene tačke, završava u našem Mcsecu. Mesec je poslednja tačka stvaranja na ovoj liniji.

Rezultat je nešto slično merdevinama, a Mesec je osnova merdevina. Glavne tačke ove linije stvaranja su: Apsolut, Sunce, Zemlja i poslednja tačka, Mesec. Između ove    4    tačke postoje 3 oktave: Apsolut - Sunce; Sunce - Zemlja; Zemlja -  Mesec. Svaka od ovih tačaka je do. Između njih, na 3 mesta, postoje, takoreći,  3  mašine čija je funkcija da prenesu fa do mi.

Kroz celu kosmičku oktavu šok u fa mora doći spolja, a šok u si dolazi iz unutrašnjosti do. Posredstvom ovog, involucija ide od vrha ka dnu, a evolucija od dna ka vrhu. Život čovekov igra istu ulogu kao planete u odnosu prema Zemlji, Zemlja u odnosu prema Mesecu a sva sunca u odnosu prema našem Suncu.

Materija koja dolazi od Apsoluta je vodonik, rezultat kombi- novanja ugljenika, kiseonika i azota. Jedan vodonik u kombinaciji sa drugim preokreće se u drugu vrstu vodonika sa sopstvenim kvalitetima i gustinom.

Sve je upravljano zakonom koji je veoma  jednostavan. Pokazao sam vam kako zakon deluje spolja; sada možete otkriti kako deluje u vama. U skladu sa zakonom, možete pratiti bilo zakon evolucije bilo involucije. Morate spoljašnji zakon staviti unutra.

U našem sistemu mi smo slični Bogu - trostruki.  Ako svesno primimo 3 materije i pošaljemo ih iz sebe, možemo spolja konstruisati šta želimo. To je stvaranje. Kad su primljene posred­ stvom nas to je stvaranje stvaraoca. U tom slučaju, sve 3 sile ispoljavaju se kroz nas i mešaju  se spolja.  Svako stvaranje može biti ili subjektivno ili objektivno.

Pitanje: Koji je neutrališući elemenat u čovekovom rođenju?

Odgovor: Određena vrsta obojenosti, izmešanih aktivnih i pasivnih principa; ona je takođe materijalna i ima posebne vibracije. Sve planete projektuju svoje vibracije na Zemlju i sav život je obojen vibracijama određene planete najbliže Zemlji u  datom trenutku. Sve planete imaju emanacije i emanacije svake posebne planete su najsnažnije kada je najbliža Zemlji. Planete projektuju posebne uticaje, ali svaki posebni uticaj stoji nepomešan samo za kratko vreme. Ponekad totalitet ima posebne vibracije. Ovde, takođe, 3 principa moraju jedan drugom odgovarati u skladu sa zakonom; kad je njihova povezanost ispravna može se desiti kristalizacija.

(Pitanje u vezi Meseca)

Odgovor: Mesec je čovekov veliki neprijatelj. Mi služimo Mesecu. Poslednji put ste slušali o kundabaferu. Kundabafer je mesečev predstavnik na zemlji. Mi smo kao mesečeve ovce, koje on čisti, hrani, šiša i čuva za vlastite ciljeve. Ali kada je gladan ubija mnogo njih. Sav organski život radi za Mesec. Pasivni čovek služi involuciji; aktivan čovek evoluciji. Morate izabrati. Ali postoji princip: u jednoj službi možete se nadati napredovanju; u drugoj primate mnogo ali bez napredovanja. U  oba slučaja smo robovi

pošto u oba slučaja imamo gospodara. Unutar nas takođe imamo Mesec, Sunce itd. Mi smo ceo sistem. Ako znate šta Mesec jeste i čini, možete razumeti kosmos.

NjuJork, 20. februar 1924.