BIORITMOLOŠKI FAKTORI - ČETVRTA ZAPOVEST ZDRAVLJA

Ja  vidim  i slušam  kako  u  tišini  svaki  čas  zvone „nebeska  zvona"  i  kako  se  sve  živo potčinjava tom ritmu... Odakle petli i uopšte ptice znaju kada   treba  da pevaja?   Odakle   cvet zna  kada treba da se probudi  i  raspusti svoje  latice?

Sve  se potčinjava  tom  glasu.

Vanga

Ova glava je nastala sasvim iz praktičnih potreba vezanih za realizaciju  programa lečenja.  Na primer, mnogi  ljudi su na sebi isprobali, da nekim danima mogu lako otpočeti gla­ dovanje i podnositi veće fizičko opterećenje i obrnuto, da se drugim danima ne mogu primorati na gladovanje, a fizičko opterećenje podnose mnogo teže. Kod nekih ljudi čišćenje jetre uspeva odmah, izbacuje se mnogo kamenčića; kod dru­ gih obrnuto, može doći do potpunog neuspeha. U čemu je uzrok? U tome što se u organizmu povremeno menja ak­ tivnost organa i sistema.

Najvažniji fiziološki procesi organizma sinhronizovani su s povremenim sunčano-lunarno-zemaljskim, kao i kosmičkim uticajima. I to nije čudno, jer svaki živi sistem, među kojima i čovek, stalno se nalazi u stanju razmene informacija, en­ ergije i materije s okolnom sredinom. Ukoliko se iz nekih razloga  ta  razmena  (na  bilo  kom  nivou  - informacionom,

energetskom i materijalnom) izobličava ili narušava, to se negativno ispoljava na razvoj i životnu aktivnost organiz­ ma.

Razmotrimo najvažnije bioritmove, koji deluju na ćelijskom nivou, na nivou organa i na nivou celog organiz­ ma.

DNEVNI     BIORITMOVI

Unutarćelijski   bioritmovi

Sastavni deo ćelije je protoplazma u kojoj se neprekidno odvijaju dva procesa: anabolizam i katabolizam.

Anabolizam - to je biološki proces, pri kome se proste materije međusobno sjedinjavaju i stvaraju složenije materi­ je, što dovodi do formiranja nove protoplazme, povećanja i nagomilavanja  energije.

Katabolizam - to je proces suprotan anabolizmu, razlag­ anje složenih materija na prostije, pri čemu se ranije nagomi­ lana energija oslobađa i javlja se spoljašnja ili unutrašnja aktivnost.

Anabolički procesi vode ka povećanju protoplazme, a katabolički obrnuto - ka smanjenju i njenoj destrukturizaciji. Ali ta dva procesa, sjedi nj avaj ući se, međusobno pojačavaju jedan drugog. Tako, procesi raspada ćelijskih struktura stimulišu njihovu naknadnu sintezu, a što se više složenih struktura nagomilava u protoplazmi, time se aktivnije može odvijati naredno razlaganje sa oslobađanjem velike količine energije. U tom slučaju se uočava maksimalna životna ak­ tivnost ćelije, a prema tome i čitavog organizma.

Tim ritmom upravljaju sveti ost i temperatura. Sto su ta dva faktora jača,  time je izraženije  mešanje  protoplazme i

aktivniji su fermenti. Osim toga, od 3 do 15 sati dolazi do pomaka unutrašnje sredine organizma prema kiseloj strani. Umereno fizičko opterećenje dopunski podstiče pomak KAR-a (kiselo-alkalne ravnoteže) na kiselu stranu. Na taj način, dnevna svetlost podstiče aktivnost kataboličkih proc­ esa u svakoj ćeliji čovečjeg organizma.

Sa smanjenjem svetlosti i snižavanjem temperature smanjuje se i fizička aktivnost. Sve to zajedno prouzrokuje zgušnjavanje protoplazme ćelija, smanjenje cirkulacije u njima. Kao rezultat toga, ćelije prelaze u neaktivno stanje (stanje mirovanja). Sada se u njima realizuje program ob­ navljanja, nagomilavanja, što potpomaže pomak KAR na alkalnu stranu od 15 sati do 3 sata (slika 11).

Prema tome , glavni vodič i sinhronizator unutarćelijskih bioritmova jeste smena dana i noći.

Bioritmove ćelija narušava nekoliko faktora.

Prvo. Elementarno nepridržavanje ritma budnosti i sna. Danju spavati, noću raditi. Treba se obavezno odreći noćnih smena i neprirodnog načina života.

Postoji podela ljudi na „sove" i „ševe". Polazeći od izloženog, „sove" vode neprirodan način života, koji narušava usaglašenost ritma ćelija sa dnevnom svctlošću. Prosudite sami: sunčeva energija (infracrveno, fotonsko, ultravioletno, elektromagnetno zračenje, a takođe snopovi drugih čestica) kroz povećanje temperature tela, stvaranje vitamina (na primer, vitamin D stvara se pri osvetljavanju tela), jonizaciju tečnih sredina organizma i druge faktore pojačava biohemijske reakcije, što dovodi do povišene ak­ tivnosti organizma.

Slika 11. - Dijagram koji pokazuje kako kisela i alkalna faza utiču na tok različitih procesa tokom dana

U tamno vreme dana tog prirodnog pothranjivanja nema; uz to se noću organizam hladi, a većina fermenata optimal­ no su aktivni pri temperaturi od 37 - 38°C. Smanjenje tem­ perature tela znatno  smanjuje  njihovu  aktivnost,  sužavaju se krvni sudovi. Samo ta dva faktora pogoršavaju probavu hrane koja se uzima uveče ili preko noći, a takođe podstiču odstranjivanje proizvoda metabolizma iz organizma. Kao rezultat takvog izopačenog načina života, dolazi do jakog zagađivanja organizma. Osim toga, čovek mora da ulaže vlastite dopunske napore na „podsticanje" neprirodnog ritma bdenja. Prirodno, to u znatnoj meri prevremeno iscrpljuje (stari) organizam.

Drugo. Organizam ima svoj  vlastiti  električni  naboj. Zbog toga, što površina Zemlje i slojevi atmosfere oko Zemlje imaju negativni naboj, noge (kod čoveka) dobijaju negativan naboj. Glava na račun udisanja vazduha, koji ima pozitivni naboj, u kontaktu s njim poprima pozitivni naboj. Međutim prosečni naboj trupa treba  da bude neutralan, a time i opšti naboj tela čoveka pri razlici potencijala između stopala nogu i temena glave dostiže u prošeku 210 - 230 volti. Ti pokazatelji su veoma važni pri normalnoj životnoj aktivnosti organizma,  što utiče na unutrašnju sredinu i biološke struje. Budući  da je  savremeni  čovek  izolovan od Zemlje (obuća sa elektroizolacionim đonom, sintetička odeća, veštačke pokrivke na podovima, nameštaj od plastike itd.), napajanje organizma negativnim nabojima preko nogu veoma je otežano. Zbog toga organizam dobija višak pozi­ tivnog naboja, koji pomera unutrašnju sredinu prema kiseloj strani i orijentiše makromolekule organizma u prostoru na stranu koja je nepovoljna za njihovo funkci oni sanje. Kada je čovečji organizam veoma nabijen pozitivnim  elektricite­ tom, ljudi doživljavaju strujni udar pri doticanju uzemljenih predmeta.

Kako  utiče  pomak  unutrašnje   sredine   organizma  prema kiseloj strani?   Pomak pH unutrašnje  sredine samo za 0,4 - 0,5 (kako tvrdi medicina) dovodi do teških poremećaja funk­ cija organizma.  Usled promene unutrašnje sredine u prvom redu menja se aktivnost fermenata u svakoj  ćeliji.  One ne mogu da kvalitetno razlazu  materije koje u njih  dospevaju do njihovog konačnog stanja u kome se one lako izbacuju iz organizma.  Na primer,  belančevine  se  „zaglavljuju"  na stadij umu mokraćne kiseline, ne pretvarajući se u mokraću; ugljeni hidrati  se „zaglavljuju" na stadijumu ugljen-monok-

sida, ne pretvarajući se u ugljen-dioksid.  Usled toga javlja se mnoštvo bolesti i poremećaja zbog povišenog sadržaja mokraćne kiseline u organizmu, ugljen-monoksida i drugih materija. Medikamentno lečenje takvih bolesti je uzaludno. Uzgred rečeno, otklanjanje tih faktora je najbitnije u pro­ filaksi protiv onkologije.

Kako utiče promena orijentacije makro mole kula u or­ ganizmu na njihovo funkcionisanje? U živom organizmu postoje ogromni molekuli, koji se sastoje iz hiljada i miliona običnih molekula. Karakteristike molekula umnogome za­ vise od toga kako su one orijentisane u prostoru. Po pravilu, ti makromolekuli imaju magnetno polje, tj. predstavljaju magnete. Na primer, pod uticaj em viška pozitivnog naboja opšteg magnetnog polja čoveka, molekuli DNK menjaju svoju orijentaciju, odstupaju od potrebnog smera i ne mogu normalno izvršavati svoje funkcije. Od toga strada ceo or­ ganizam.

Kako utiču promene opšteg naboja tela čoveka  na  cirku­ laciju  elektrona  u  akupunkturnom  sistemu?  Višak   pozi­ tivnog naboja otežava cirkulaciju elektrona  po kanalima. To opet otežava koordinirani rad organa i  sistema,  izaziva zas­ toje u pojedinim  del  ovima  tela,  što  se  nepovoljno  odražava na zdravlje. Na primer, mnoge ljude krajem  dana počinje  da boli glava - to je posledica viška pozitivnog  naboja u  gorn­ jem  delu trupa.

Slika 12 - Dijagrami dnevnih promena na Zemlji i u atmosferi:

a - dijagram dnevnih oscilacija koncentracije aerojona: noću je

njihova koncentracija mala, što se pozitivno odražava na punjenje organizma tim jonima;

b - vreme povećanja ili smanjivanja potencijala atmosferskog elektriciteta: 1 - povećanje; 2 - smanjivanje; za vreme povećanja najbolje je raditi, trenirati s ciljem nagomilavanja energije: joga dis­ anje, cigun; 3 - dnevne oscilacije parcijalne gustine kiseonika.

Dakle, mi smo razmotrili dva faktora koji remete normal­ ni tok bioritmova na nivou  ćelija.  Medikamentno  lečenje tih poremećaja je neefikasno, čak može dovesti do medi- kamentnog zagušenja organizma.  Potreban je  sasvim drugi pristup. Zato je za izjednačavanje unutarćelijskih bioritmova potrebno postupiti na sledeći način.

Prvo. Strogo se pridržavati ritma budnosti i sna.  Na vreme ići na spavanje, a buditi se u zoru. Umereno fizičko opterećenj e u toku dana dopunski će stimuli sati unutarćelij ske procese raspada i sinteze - osnove postojanja života. Jang prelazi uJin, a.Jin prelazi u Jang. Jedno se smanjuje - drugo se povećava i obrnuto. Samo pri takvoj dinamici može post­ ojati kvalitetan život i održavati se zdravlje u  najboljem redu.

Drugo . U toku dana treba regidisati opšti naboj or­ ganizma. Radi toga, treba manje ležati danju, jer je kod čovečjeg organizma dobra  cirkulacija  energije  moguća samo u vertikalnom položaju. U horizontalnom položaju naboj se raspoređuje na sasvim drugi način, narušava se raz­ lika potencijala između stopala i glave. Ako pri vertikalnom položaju  snopovi  elektriciteta koji  idu  od površine Zemlje u  stratosferu,  potpomažu  cirkulaciju  energije,  tada  će  oni u horizontalnom položaju to ometati. Uz to, ti snopovi su danju i noću potpuno različiti - danju su oni povoljni za ver­ tikalni položaj tela, a noću - za horizontalni. Ujutru i uveče treba primenjivati kupke (ne moraju biti hladne), tuširanje, polivanje, što omogućava da se ravnomerno rasporedi naboj po telu. To potpomaže i  uzemljenje  organizma -  hodanje bez obuće (bos), trljanje tela običnim ili ukuvanim urinom (najjača terapija od svih na energetskom planu), držanje nogu u slanoj vodi.

Primenom tih jednostavnih i prirodnih  mera, možete se izbaviti od mnogih bolesti i poremećaja i čak izlečiti medi- kamentno „neizlečive".

FUNKCIONALNA BIORITMOLOGIJA  ORGANIZMA

To je veoma interesantno i važno pitanje. Razmotrivši ga, shvatićemo zašto sve treba raditi na vreme, i ako se toga ne pridržavamo, tada će naše zdravlje brzo nestajati.

Analizirajmo taj problem sa nekoliko pozicija. U početku

-    u različito vreme dana, a zatim ćemo već moći razmatrati kako se ti procesi odražavaju na funkci oni sanje našeg orga­ nizma.

Kakvi se procesi odvijaju na zemaljskoj površini tokom dana?

Ako analiziramo pojave koje se dešavaju u  prirodi  to­ kom dana (24 sata), tada možemo uočiti sledeće: u procesu sunčevog zagrevanja površine Zemlje i atmosfere uočava se kretanje vazdušnih masa, njihovo podizanje usled zagrevan­ ja i opadanje, kondenzacija od hladnoće. Pogledajmo kako se ti parametri menjaju tokom dana.

Pre izlaska Sunca, površina Zemlje i vazduh iznad nje najviše se hlade. U vezi s tim nastaje kondenzacija vlage, koja je ranije isparila. Vodena para sc pretvara u maglu, magla - u male kapljice i pada rosa. Pri kondenzaciji vode­ na para otpušta energiju koju je ranije apsorbovala tokom isparavanja iz okolnog prostora. Na taj način, u predsvanuće, uočava se težak vazduh, njegovo spuštanje nadole, padanje rose i otpuštanje ranije nagomilane energije u okolni prostor. Postaje ne tako hladno, već vlažno. Taj period se karakteriše relativnim mirom - nema vetra, priroda pred svitanje kao da zamire.

Sunce izlazi i postepeno zagreva površinu Zemlje i slo­ jeve vazduha iznad nje. Počinju procesi isparavanja - apsor­ pcija sunčeve, toplotne energije za isparavanje, postepeno se vazduh podiže. Sto je bliže podne, time je jače zagrevanje vazdušnih masa i površine Zemlje. Topao vazduh se širi, nje­ gov pritisak se povećava i on počinje da potiskuje prizemni hladni sloj. Kao  rezultat toga,  vazdušne  mase  počinju  da se kreću i, po pravilu, posle podne uočava se intenzivno premeštanje vazdušnih masa - nastaje vetar.

Posle zalaska Sunca, površina Zemlje i sloj vazduha koji je okružuje postepeno se hlade, kretanje vazdušnih masa se usporava dok ne nastupi potpuna ravnoteža između toplote i hladnoće. Čim do toga dođe, nastaje zastoj u kretanju vazdušnih masa,  i  u večernjim časovima se uočava zatišje u prirodi, kao i ujutro. Ohlađeni vazduh počinje postepeno da pada na Zemlju, da se kondenzuje. Zato se i u večernjim časovima javlja neka vlažnost, prohladnost, otpuštanje en­ ergije.

U poslednoj trećini noći  površina Zemlje  i  vazduh  iznad nje sve više se hlade i, prema tome, zgušnjavaju. Stvara se slobodan prostor, prema kome se ustremljava topliji vazduh. Tako se neposredno pred svitanje uočava kretanje vazdušnih masa u  prirodi.

U predjutarnjim časovima kretanj e vazdušnih masa prouz­ rokovanoj e hlađenjem, a u predvečerj e (druga polovina dana)

-    zagrevanjem. Smer kretanja vazdušnih masa ujutru je od hladne - noćne strane prema jutarnjoj - zagrejanoj. Danju se one podižu uvis kao rezultat zagrevanja i širenja. Uveče se vazdušne mase kreću od tople večernje strane prema hlad­ noj - noćnoj. Noću prestaje kretanje vazdušnih masa kao rezultat hlađenja. Na taj način prisutna je smena suprotnosti

u kretanju: ujutro i uveče - zdesna nalevo; danju i noću - odozgo prema dole. Ako se danju aktivnost podstiče svetlos- nim i toplotnim zračenjem Sunca, tada noću - hlađenjem i hronalnim zračenjem (u određenom vremenu), koja različito utiču na životnu aktivnost organizma. Danju to dovodi do aktivnosti organizma, raspadu njegovih struktura, uzimanju i probavi hrane - to jest do gubitka energije (katabolizma). Noću se odvija suprotan proces - prelazak organizma u pa­ sivno  stanje,  obnavljanje razrušenih  tokom  dana  struktura i prihvatanje prethodno prerađene hrane (anabolizam). Na taj način, prisutna je pojava dijalektičkog zakona jedinstva i borbe suprotnosti ili, po drevnoistočnom, Jin smenjuje Jang, a Jang smenj uj e Jin.

Pre nego što nastavimo dalje izlaganje, razmotrimo jednu važnu primedbu. Mi smo navikli da posmatramo svoj orga­ nizam kao daje kožom zagrađen od okolne sredine. To je iz osnove nepravilno. Pri velikom uvećanju mi predstavljamo gomile atoma i molekula, između kojih postoje ogromni međuprostori. Kada u prirodi dođe do bilo kakvih kretanja, promena, tada se to, prirodno, dešava i u prostoru našeg or­ ganizma. Kroz njega „duvaju" vetrovi, u njemu se konden­ zuje vlaga, nastaje suvoća, hladnoća i mnoštvo drugog. Naša koža nas štiti samo od grubih materijalnih uticaja (dejstava), za sve ostale, finije, uticaje mi smo takođe otvoreni kao rib­ arska mreža na vetru, premda smo i zaštićeni spoljašnjim ob- logama - ljuskama. Zato sve što se dešava u prirodi - prom­ ena strujanja vazdušnih masa, suvoće, vlažnosti itd. - dešava se i u našem organizmu. Tu osobinu - sinhronizaciju proc­ esa koji se dešavaju u prirodi i njihovo odražavanje u or­ ganizmu - uočile su riše (drevni mudraci Indije), stvorivši nauku  o  životu  -Ajurvedu.

Riše su izdvojile tri perioda, koji se tokom dana dvaput ponavljaju, približno po četiri sata svaki. Tako su oni izdvo­ jili period „težine, mirovanja i vlage", koji su nazvali Sluz i koji odgovara jutru pred izlazak Sunca, kada pada rosa. U dane jesenje i prolećnje ravnodnevice, kada je izjednačeno trajanje dana i noći, taj period traje 4 sata i to od 6 do 10 sati ujutro. Na životnu aktivnost taj period se odražava mirovan­ jem i težinom. Ako se probudite u tom periodu, tada  se osećaj težine i inercije zadržava ceo dan. U to vreme aktivira se sluz u želucu, koja potpomaže razlaganje hrane i njeno pretvaranje u gustu lepljivu masu. To jest, to je najpovoljniji period dana za uzimanje prvog obroka hrane.

Sledeći period, od 10 do 14 sati, karakteriše se najvećom energetikom i naziva se Zuč. U tom periodu, pod uticaj em toplote, isparavanja, kretanja, lakoće koja prožima naše telo, aktiviraju se procesi probave. Probavni organi upravo rezonuju tim  vrstama energije,  akumuliraju ih i počinju da rade.  U to vreme kod nas se javlja posebna želja za jelom i hrana uneta u organizam u tom periodu biće kvalitetno probavljena. To je najpovoljnije vreme za uzimanje veće količine hrane i njenu probavu.

Period od 14 do 18 sati karakteriše se povećanim kreta­ njem, lakoćom premeštanja vazdušnih masa itd. Slični procesi dešavaju se i u našem organizmu. To je period ispoljavanja najveće radne sposobnosti, motorne  aktivnos­ ti, i on se naziva Vetar. Uz to, kako ističu riše, vetar spo- lja aktivira dva funkcionalna „vetra" unutar organizma: želudačnog „pobuđivača vatre", koji se lokalizuje u želucu, dvanaestopalačnom crevu i cirkuliše kroz tanko crevo (nje­ gova funkcija je probava hrane, odvajanje sokova i taloga, asimilacija u tankom crevu), i „vetra", koji „čisti nadole", a

koji se nalazi u anusu, mokraćnom mehuru i u nekim drugim organima (njegove funkcije su odstranjivanje ekskrementa, mokraće i neke druge). Čak i plod u utrobi majke uveče se više pokreće nego danju. To je najpovoljnije vreme za ispol- javanje fizičke aktivnosti, bavljenje sportom, što će, takođe, davati podsticaj u završnim fazama probave hrane i čišćenja organizma.

Dalje se periodi ponavljaju, ali svoje dejstvo na organizam ispoljavaju nešto drugačije. Period Sluzi traje od 18 do 22 sata. Ponovo se kondenzuje vlaga, vazduh postaje svež, prohladan. Priroda se umiruje, nastupa tiho i mirno veče. Na nivou fiziologije organizma, posle prethodnog burnog perioda Vetra, nastupa kočenje. U tom vremenu aktivira se

„zadovoljavajuća" sluz u glavi.  Čovek postaje zadovoljan od prošlog dana, glava je puna utisaka od prošlih događaja. Sve se to ispoljava u vidu složenog psihičkog stanja zado­ voljenja i mirovanja. Osim toga, u tom periodu se aktivi­ raju dva procesa povezana sa obnavljanjem organizma. Prvi proces - aktiviranje posebne vrste „sjedinjavajuće" sluzi, koja se lokalizuje u svim zglobnim jamama, vršeći funkciju međusobnog spajanja zglobova. Kombinacija opuštanja or­ ganizma sa povećanjem pokretljivosti zglobova je najpovo­ ljniji faktor za vežbanje vežbi za istezanje i opuštanje. Lju­ bitelji joge ne smeju ni u kom slučaju propustiti to vreme za vežbanje asana. Drugi proces - to je aktiviranje  obnavljanja razrušenih struktura u toku dana u ćelijama i tkivima. Orga­ nizam prirodno prelazi u fazu obnavljanja i nagomilavanja. Kraj perioda Sluzi najpovoljniji je za odlazak na spavanje. U to vreme čovek se dobro opušta i mirno zaspi. Sanje, po pravilu, spokojan, i čovek se dobro odmori preko noći.

Od 22 do 2 sata noći nastupa energetski period Žuči sa znakom minus. U tom vremenu javlja se apetit, ukoliko niste legli da spavate. Zato bez nužde ne čekajte taj period, već na vreme idite na spavanje. U to vreme hrane se životinje koje vode noćni način života, dolazi do transformacije (pretvaran­ ja) hranljivih materija u jetri, nagomilavanja hranljivog sup­ strata izmenjenog oblika. Energiju za svoj  rad (anabolizam

-    to je vezivanje energije, znači za njegovo normalno od­ vijanje potrebna je  slobodna energija) organizam dobij a od aerojona, jer je njihova koncentracija noću najveća. I  sada na račun energije koju su aerojoni nagomilali u organizmu odvijaju se opisani pocesi.

Od 2 sata do 6 sati ujutro ponavlja se period  kretanja Vetra. Sada je to kretanje prouzrokovano hlađenjem. Na fiziološkom nivou, ako je čovek budan, to je najteže vreme, koje iscrpljuje organizam. Po pravilu, u to vreme se snivaju jutarnji snovi, čovek lako izlazi iz svog fizičkog tela. Akti­ vira se vetar koji „pročišćava odozgo  nadole".  Eto  zašto mi trpimo prirodnu nuždu - pražnjenje creva i mokraćnog mehura. Ako se ustaje krajem tog perioda, tada će lakoća i svežina, koji su njemu svojstveni, ostati u organizmu preko celog dana. Otuda - radi pravilnog uključivanja u dnevni ritam - ustajte između 5 i 6 sati ujutro.

Kretanje energije (slobodnih elektrona) kroz kanale aku- punkturnog  sistema,  aktivnost  organa,  i  njihova povezanost sa procesima koji se dešavaju na površini Zemlje  u  toku dana.

Svetio vreme dana, prema kineskoj narodnoj medicini, naziva se Jang-periodom, a  tamno  Jin-periodom.  Uopšte, pod  terminom  Jang ,  podrazumeva  se  muški  začetak,  ak-

tivnost, dan, energija. Pod terminom Jin podrazumeva se ženski začetak, pasivnost, nagomilavanje, noć, krv.

Ali postoji  još detaljnija podela Jang i Jin. Tako, ako razmatramo dan u celini, tada period od jutarnjeg sumraka do podneva odgovara „Jang u Jangu". Drugim recima, or­ ganizam živi samo na račun vlastite energije i energije koju dobij a od Sunca. Period od podneva do večernjeg sumraka odgovara „Jin u Jangu", tj. tada se vlastiti energetski pro­ cesi organizma kombinuju sa  energijom  koja je  stvorena pri delimičnoj probavi hrane. Sada je organizam iz potpuno vlastitog energetskog stanja, na račun apsorbovane hrane preveden u kombinovano, tj. živi na račun vlastite energije i energije od hrane. U celini, oba dnevna perioda odnose se na Jang, ali pokazuju energetsku i materijalnu proporciju dana.

Period od večernjeg sumraka do ponoći odgovara „Jin u Jangu". U to vreme dana najizraženiji su materijalni procesi, a zatim u krvi, vezani za obnavljanje organizma. Period od ponoći do jutarnjeg sumraka odgovara „Jang u Jinu". Tada se energetski procesi uravnotežuju materijalnim.

Na taj način, u našem organizmu se stalno dešavaju, naizmenično,  dva  procesa -  energetski  Jang  i  materijalni

- Jin. Ako preovlađuju Jang-procesi, tada to dovodi do smanjenja Jin (narušavanja strukture tela). Ako se povećava Jin (telo), što zahteva dopunsku energiju za sintezu, sman­ juje se Jang (čovek postaje gojazan i slabo pokretan). Porast i smanjivanje Jin i Jang, njihova uzajamna naizmeničnost, glavni su uslovi za razvoj i život čovečjeg organizma. Čitava kineska medicina zasnovana je na tome  i  zadatak lečenja je uspostaviti naizmeničnost tih procesa u organizmu, sinhronizujući ih sa prirodnim.

Postoji 12 glavnih energetskih kanala: 6 - Jang i 6 - Jin. Jang-kanali    povezani   su   sa  Jang-organima,   a   Jin-kanali sa Jin-organima. U  šest  Jang-organa  spadaju  radni  organi, koji  služe za uzimanje  hrane,  njeno  usitnjavanje,  asimilaciju i izlučivanje. U šest Jin-organa spadaju organi za nagomi­ lavanje, čuvanje i preradu stranog u  vlastito.  Kao  rezultat rada tih  organa  organizam  popunjava  svoje  rezerve,  obnav­ lja razrušene strukture. Postoji suštinska razlika u cirkulaciji energije kroz Jang- i Jin-kanale. Tako, energija u šest Jang- kanala kod čoveka koji stoji sa podignutim rukama naviše prolazi odozgo nadole. U suprotnom  smeru  energija prolazi kroz Jin-kanale. Kao primer, razmotrimo četiri glavna Jang- organa, odgovorna za uzimanje i izlučivanje hrane, a takođe četiri glavna Jin-organa, odgovorna za čuvanje i  nagomila­ vanje  hranljivih   materija.

JANG-organi

Debelo crevo odstranjuje otpatke hrane iz organizma. Nji­ hova funkcionalna aktivnost je od 5 do 7 sati ujutro. U tom periodu završava se dejstvo Vetra   i  počinje dejstvo Sluzi

-    period taloženja i oblikovanja. Kao rezultat svega toga, u debelom crevu se odvijaju procesi oblikovanja ekskremen- ta, njegovo kretanje nadole, što odgovara jutarnjem procesu padanja rose.

Želudac izvršava funkciju nagomilavanja i primarne pre­ rade hrane. Vreme njegove aktivnosti je od 7 do 9 sati ujutro. To je vreme aktivnosti Sluzi, koji se karakteriše težinom, na­ gomilavanjem, kao i otpuštanjem (predajom) ranije nagomi­ lane energije. Setite se, kada dolazi do kondenzacije vodene pare, tada se izdvaja energija koja je ranije utrošena na njeno

isparavanje. Otuda je upravo taj  period najprirodniji za prvi obrok hrane, što aktivira sluz koja se nalazi u želucu.

Tanko crevo izvršava funkciju razlaganja hrane do monomera i amino-kiselina i njihovog prenošenja kroz crevnu barijeru unutar organizma. Njegova funkcionalna aktivnost je od 13 do 15 sati. Tada u prirodi gospodare dva perioda - Žuči i Vetra. Prvi period je najpogodniji za razla­ ganje hranljivih materija, pošto se intenzivno koristi ener­ gija sunčevog zračenja, koja, shodno unutrašnjoj rezonansi organa, stimuliše probavne procese. Drugi period, period kretanja i mešanja - Vetar - potpomaže mešanje hranljive mase u šupljini creva i njeno aktivno prenošenje kako unutar šupljine, tako i prenošenje razloženih materija kroz zidove tankog creva u krv.

Mokraćna bešika luči završne produkte metabolizma belančevina i  soli  iz organizma.  Funkcionalna aktivnost mu je od 15 do 17 sati. To je vreme aktivnosti perioda Vetra, koji podstiče razlaganje, odvajanje sokova i taloga i izbacivanje nepotrebnog  iz  organizma.

JIN-organi

Bubrezi vrše funkciju održavanj a primarne životne energi- je u organizmu, vodeno-slanog bal ansa i izbaci vanj a završnih produkata  belančevina.  Njihova  funkcionalna  aktivnost je od 17 do 19 sati. To je vreme aktivnosti dva perioda - Vetra i Sluzi. Period Vetra potstiče razlaganje belančevina i nji­ hovo izlučivanje iz organizma. Period Sluzi ima „taložeća" svojstva, od prethodno razloženog taloži i izbacuje napolje sve stoje nepotrebno, a potrebno se vraća u krv. Zna se, da se iz 100 litara krvi koja prođe kroz bubrege u mokraću pret-

vara samo jedan  litar.  Odmah postaje  očigledno,  kakav se gigantski posao u njima obavlja na razdvajanju nepotrebnog od potrebnog. Kao što vidite bolji period za rad bubrega u toku dana ne postoji.

Perikard - to nije organ već posebna funkcija organizma za održavanje konstantnog hemizma u krvi. Funkcionalna aktivnost mu je od 19 do 21 sati. To je vreme aktivnosti perioda Sluzi, čija je jedna od karakteristika stabilnost. Na taj način, u procesu povišene aktivnosti organizma u svetio doba dana, apsorpcije hrane itd. dolazi do promene hemizma krvi i unutrašnja sredina organizma može promeniti svoje konstante. Da do toga ne bi došlo, potreban je poseban pe­ riod mirovanja, tokom kojeg se obnavljaju puferni sistemi krvi, plazme itd. Pokazalo se daj e to najbolje raditi uveče, kada je sva dnevna hrana već unesena, apsorbovala se u krv i raspodeljena po ćelijama organizma. Večernje zatišje je ide­ alno za kvalitetno izvršavanje te funkcije.

Jetra - glavna laboratorija, gde se vrše sve vrste razmene, raspodele krvi i energije. Hranljive materije koje dospevaju u krv strane su za organizam i samo ako prođu kroz jetru, promenivši  svoju strukturu, one postaju srodne organizmu.

Funkcionalna aktivnost jetre je od  1  do 3  sata noću. U to

v

vreme su aktivne noćne varijante Žuči i Vetra.  U čemu se

v

sastoji  njihova aktivnost?  U  periodu  noćne Žuči javlja  se snažan  snop  hronalne energije,  koji  nam je i  potreban,  da sačuvamo rezerve svoje energije. Period Vetra je potreban u radu jetre da bi  se razložili  stari eritrociti  i  stvorila žuč. Stvorena žuč ima alkalnu pH vrednost.  Kao rezultat toga, kada jetra radi, dolazi do najjačeg pomaka pH sredine orga­ nizma prema alkalnoj strani, što poboljšava zarastanje rana

više nego u bilo koje drugo vreme. Kao što vidite, i ta funk­ cija je idealno povezana sa ritmom prirode.

Pluća izvršavaju funkciju održavanja odnosa kiseonika i ugljen-dioksida u unutrašnjoj sredini organizma. Ali, prema kineskoj medicini, a takođe učenju jogista, pluća su organ, koji nagomilava energiju i raspoređuje je po ćelom orga­ nizmu. Kako se to dešava? Ispostavlja se daje noću najveća koncentracija aerojona u atmosferi. U svakom aerojonu na­ gomilana je masa energije dobijena tokom dana od Sunca. Ali danju je energija trošena na širenje, kretanje. Noću je ona, usled noćnog hlađenja, koncentrisana oko molekula vodene pare, na granici razdvajanja sredina voda - vazduh. Dospevajući kroz pluća, aerojoni predaju svoj naboj orga­ nizmu. Pluća imaju posebnu  šuplju  strukturu,  koja „cedi",

„mete" sve od sebe, stvarajući posebne stojeće zone, pa se zato ti naboji na račun pomenutog efekta raspoređuju po ćelom organizmu. Tome doprinosi i period Vetra, koji uz­ rokuje mešovito (turbulentno) kretanje u organizmu.

Slika 13. - Dijagram, koji pokazuje povezanost aktivnosti čovečjeg organizma sa Atmosferskim procesima na površini Zemlje