II     BIOENERGETSKA TERAPIJA

Put u otkrivanje sebe

Bioenergetika  se   ne  smatr a  samo   terapijom,   ka o   što ni psihoanaliza nije ograničen a isključivo na, analitički tretma n emocionalnih poremećaja. Ob e discipline se in - teresuju za  razvoj  ljudske  ličnosti  i  nastoje  da  shvat e razvoj zavisno od socijalne situacije  u  kojoj  se  on  od­ vija. Ipak, terapij a i analiza su  kamen-temeljci  na,  ko ­ jima stoji ovo razumevanje ,  pošto  je  uvid  u  problem e ličnosti stečen kroz  brižljiv  ra d  na  ličnim  problemima . Dalje, terapija obezbeđuje efikasnu podlogu za prove - ravanje  valjanosti  uvida,  koji   inače   ne   može   biti   više od čiste spekulacije. Prem a  tome,  bioenergetika  ne  mo ­ že  biti   odvojena   od   bioenergetske   terapije.

Po mo m  mišljenju,  terapij a  sadrži  pu t  u  otkrivanj e sebe. To  nij e  krata k  i  jednostava n  put ,  niti  je  bez tegoba  i  bezbolan.  Im a  opasnosti  i  rizika,  ali   ni   sam život nije bez rizika, je r je i on pu t u nepoznat o u bu ­ dućnosti. Terapija na s vraća nazad u zaboravljen u pro ­ šlost,  ali  to  nije  bezbeda n  i  sigura n  period,  inače  ne bismo izašli iz njega uplašeni od ran a iz borbe i  oklo- Pljeni radi odbrane . To nije pu t  na  koji  bih  preporučio bilo kom e da kren e sam , mad a sam siguran da su neki hrabri  ljudi  prošli  taj  pu t  bez  ičije   pomoći.   Terapeu t služi ka o vodič ili  navigator.  On  je  naučio  da  prepoz­ naje opasnosti i zna kak o da se   nosi  sa  njima ;  on  je takođe prijatelj  koji  će  ponuditi  podršk u  i  ohrabrenj e kada je  pu t  težak.

_  Bioenergetski  terapeut  treba   sam   da   prođe   taj   put ili da bude u procesu prolaženja, da je dovoljno napredovao, tako  da  ima  solidno  osećanje  sebe  samog.  On treba   da   bude ,  kao  što   mi   kažemo,   dovoljno   uzemljen u  realnosti  sopstvenog  bića  tako   da   može   služiti   kao luka  klijentu  kada  se  voda  uzburka .  Postoje   zahtevi koje mor a da ispuni svak o ko želi da  funkcioniše  kao terapeut. Treba da  vlada  teorijom  ličnosti  i  da  zna  kako da vlada problemim a ka o što su otpor i transfer. Bio- energetski  terapeu t  treb a   još   da   poseduje   „osetljivost" za telo, kako bi mogao tačno da čita njegov jezik. Me­ đutim,  on  nij e  idealno  ljudsko  biće  (da   li   je   iko?),   i bilo bi nerealn o očekivati  da  je  oslobođen  ličnih  pro ­ blema.  To me vodi do važne tačke.

Pu t otkrivanja sebe nikad a se ne  završava,  nem a  obe­ ćan e zemlje u koju  čovek  najzad  stiže.  Naša  prv a  pri ­ roda će na m stalno izmicati, mad a joj  se  vremeno m  sve više približavamo. Jeda n razlog za taj paradok s je  da živimo u visoko  tehničkom ,  civilizovanom  društv u  koje nas  odvlači  od  onog  stanja  života   u   kom e   se   razvila prv a  priroda.  Čak  i  uspešna  terapij a  nas   ne   oslobađa svih mišićnih napetosti , pošto na m uslovi moderno g ži­ vota stalno  nameć u  takv o  stanje.  Pitanj e  je  da  li  ijed­ na terapija može potpun o ukloniti efekte svih  traumat ­ skih iskustava u rast u  i  razvoju.  Čak  i  kad a  su  ran e potpun o  izlečene,   ožiljak   često  ostaje   ka o  stalni   efekat.

Čovek se  onda  može  zapitati  šta  se  dobija  odlaženjem n a  terapij u  ak o  nem a  potpuno g  oslobađanja  o d  nape ­ tosti  i  nem a  pravo g  kraj a  tog  puta ?  Srećom,   mnogi ljudi koji dolaze na terapij u ne traž e stanj e nirvan e ili Rajske vrtove. Oni  su  u  nevolji,  često  beznadežni  i  tre ­ ba im pomoć na daljem  put u  kroz  život.  Vraćanj e  una ­ zad može im obezbediti takv u pomoć ukoliko može po­ većati  njihovu  svest  o  sebi,  poboljšati   njihovu   ekspre ­ siju  i  pospešiti  vladanj e  sobom.  Sa   jačim   osećanjem sebe oni su bolje opremljeni  za  borbu.  Terapija  može pomoći čoveku na taj način, zato što ga oslobađa od ograničenja i odstupanj a neurotsk e drug e prirod e i pri ­ bližava  ga  toj  prvo j  prirod i  koja  je  izvor  njegove  snage i  vere.

Ako na s terapij a  ne  može  vratit i  našoj  prvo j  prirodi, što je stanje blaženstva, može nas njoj približiti, i tak o umanjiti otuđenost od koje mnogi  od  na s  pate .  Otuđe ­ nost bolje od bilo koje drug e reči  opisuje  nevolju  mo ­ dernog čoveka.  On je   ka o  „strana c   u  nepoznatoj  zem­ lji",  nika d  bez  pitanja  „Za  šta  ja  živim? "  „Šta   će  mi sve to? " On se bori sa nedostatko m smisla svog života, nejasni m ali stalni m osećanjem nerealnosti, protkani m osećanjem   usamljenosti   koje   teškom   muko m   pokušava

da  prevaziđe  ili  negira,  i  duboki m  straho m  da  će   mu život izmaći pr e nego što bud e imao  šansu  da  ga  pro ­ živi.  Mada,  budući  da  sam  psihijatar,  usmerava m   paž­ nju na pacijentove prisutn e simptom e ili  tegobe,  ja  ne vidim da je  cilj  terapij e  ograničen  sam o   na  taj  speci­ fični  problem.  Ak o   mu   ne  mog u   pomoći   da   bud e  više u  dodiru  sa  sobom   (za  men e  to  znači  sa   svojim   telom i kroz telo sa svetom oko sebe), onda osećam  da  je  moj napor  da  prevaziđe m   njegovo   otuđenje   uzaluda n   i   da je terapija  neuspešna.

Premda  govorim o  o  otuđenj u  ka o  o  udaljavanju  čo­ veka od prirod e  i  bližnjih,  osnova  toga  je  u  udaljava ­ nju čoveka od svoga tela O  tom e  sa m  diskutova o  dru - gde2 1  i   razlog   da   to   ponovo   pominje m  ovde   jeste   što je to centraln o u bioenergetici. Sam o kroz svoje telo se doživljava  sopstveni  život  i  svoje  bitisanje  u   svetu.  Ali to nije dovoljno da bi se bilo i dodiru sa telom.  Čovek takođe  mora  održavati  taj   dodir,   a   to   znači   predava ­ nje životu tela. Takv o predavanj e ne isključuje um, ali isključuje  predavanj e  disociranom  intelektu,  um u  koji nije svestan tela. Predavanj e životu tela je jedino  osi­ guranje  da  će  se  pu t  u  otkrivanj e  sebe  završiti  uspešno.

Iz takvog posmatranj a terapije kao beskonačnog  pro ­ cesa proizlazi  praktičn o  pitanje :  „Koliko  dugo" ,  pitaju me pacijenti, „ja treb a da  dolazim  na  terapiju? "  Prak ­ tičan odgovor je :  „Ostaćete  na  terapiji  onoliko  dugo koliko   osećate   da  je   ulaganje   vredn o   vremena ,   napor a i novca". Takođ e je praktičn o istaći da  se  mnoge  tera ­ pije završavaju zbog razloga koji su va n kontrole tera ­ peuta ili  klijenta,  ka o  što  je,  na  primer ,  menjanje  me - sta boravka. Ja takođ e  mog u  prekinut i  terapiju  kad a osetim  da  ne  vodi  nikuda ,  da   bih  sprečio   pacijente   da to koriste ka o staln u poštapalicu. Klijent će okončati terapijski odnos kad a oseti da je sposoban da preuzm e odgovornost  za  svoj  dalji  razvoj ;  drugi m  recima,  kad a oseti  da  može  nastaviti  pu t  bez  ičije  pomoći.

Pokret  je  suština  života;  razvoj  i  opadanj e  su   nje­ gova dva aspekta . U  realnosti  nem a  mirovanja.  Ak o razvoj    u    smislu   ličnog    rast a   zastane,    tad a   opadanj e

^°ž e  biti  neprimetn o  u   prvi   mah .   ali   pr e   ili   kasnije će  postati  očigledno.  Prav i   kriteriju m   uspešne   terapije je da započinje  i  unapređuj e  proces  razvoja  u  klijentu koji  će  se  nastavit i   i   bez  terapeutov e  pomoći.

Lowen,   Betrayal   of    the   Body,    op.   cit.

U  prvo j  glavi  sam   izložio   nek a   svoja   lična   iskustva iz terapije sa Vilhelmom Rajhcm , a posle  toga  iz  tera­ pije sa Džonom Pijerakosom. što je postavilo osnovu za bioenergetski metod. Mad a sam postigao neizmerno po­ većanje osetljivosti sebe (svesti o sebi, ekspresivnosti vladanja sobom), nisa m osećao da sa m  stigao  do  kraja svoga  puta .  Neko  vrem e  moj  bro d  je  plovio   mirno,  i nisa m predosećao tegobe niti probleme ,  ali  takv a  si­ tuacija se ne nastavlja beskonačno.  U  tok u  narednih godina prolazio sa m kroz lične krize sa kojima sam zahvaljujući svojoj terapiji, dobr o izašao   nakraj .  Lične krize se pojavljuju sam o kad a je nek a  rigidnost  u  lič­ nosti pod  ogromni m  teretom .  Prem a  tome ,  to  je  opa­ snost,  ali  i  prilika  za  dalje  oslobađanje  i   razvoj .   Sre­ ćom, kak o se moj život odvijao, pokazalo se da je moj životni prava c  —  prava c  razvoja.  Ne  ulazeći  u  same krize, opisaću nek a lična iskustva značajna za predmet terapije.

Pr e   otprilike   pet   godina   postao  sa m   svestan   bola  u vratu .   U   prv o   vrem e  sa m   to   osećao   samo   povremeno, ali  vremeno m  to  je  postalo  uočljivije  ka d  god  bih  naglo okrenu o  glavu.  Ja  nisa m  zapostavio  telo  kad a  sam  pre­ kinuo  aktivn u  terapiju .  Moj  običaj  je  bio  da  radi m  bio- energetsk e  vežbe  sa  svojim  pacijentima.  Mad a  mi  je  to' mnogo   pomoglo,  nije  imalo   uticaja  na  bol  za  koji  sara sumnja o   da   je   vratn i   artritis .   Nikad a   nisa m   potvrdio tu   sumnj u   rendgenski m   snimanjem,   tak o   da   je   to   do dana s  ostalo  samo  moja  pretpostavka .

Bilo da je taj bol bio artriti s ili  ne ,  ja  sa m  mogao napipat i nek e  prilično  napet e  mišiće  koji  su  imali  veze sa  bolom.  Bilo  je  i  drugi h  mišićnih  napetost i  u   gor­ njem delu leđa i u ramenima . Takođ e sa m  primetio, gledajući film napravlje n o meni dok sa m radio sa pacijentima, da sa m ima o tendenciju da  držim  glavu pognut u unapred .  Taj  položaj  je  stvara o  mal o  ispupče- nje  na  mojim  leđima  između  lopatica.

Godinu i po dan a sam redovno radio vežbe, pokuša­ vajući da se  oslobodim  bola  i  da  ojačam  svoja  leđa.  U to vrem e sa m redovno odlazio na masažu kod jednog bioenergetskog  terapeuta .  On  je  mogao   da   oseti   na­ pet e  mišiće  na  kojima  je  snažno   radio  da  bi  ih   doveo do opuštenosti. Vežbe i masaža su privremen o pomogli- Osećao sam se slobodnije i bolje posle  njih.  ali  bol  je ostao  a  tenzija  se  povratila.

U  tom  period u  sa m  ima o  jedn o   drug o   iskustvo   za koje verujem  da  je  odigralo  ulogu  u  razrešenju  pro ­ blema.  Na  kraj u  jedno g  profesionalnog   grupno g   rad a dva učesnika, oba kvalifikovani bioenergetski terapeuti , rekoše  da  sa m  zaslužio  da  i  ja  dođe m  na  red  i   ponu - diše  mi  da  rad e  sa  mnom .   To   obično   ne   radim ,   ali sam   tom   prilikom   pristao .   Jeda n   je   radio   sa   tenzijom u mojoj  guši.  Drug i  je  radi o  sa  mojim  nogama .  Izne­ nada osetih oštar bol, ka o da je  nek o  uzeo  nož  i  pre - sekao mi grlo. Ima o sa m osećanje da  je  to  nešt o  što  je moja  majka  radila,  psihološki,   ne   bukvalno.   Shvati o sam da je efekat bio  da  me  spreči  da  nešt o  kaže m  i plačem. Uvek sa m ima o  teškoće  u  verbalizovanju  ose­ ćanja, mad a se taj  proble m  stalno  smanjivao  tokom godina. U neki m  situacijama  propus t  da  izrazim  oseća­ nja je dovodio do bola  u  grlu,  posebno  kad a  bih  bio umoran. Kad a sa m osetio bol  zbacio  sa m  terapeut a  sa sebe i besno se izvrištao. Tad a sa m osetio dubok o olak­ šanje.

Ubrzo  posle  tog   događaja   sneva o   sa m   dv a   sn a   koja su dovela proble m do vrhunca . Pojavili su se u dv e noći zaredom.  U  prvo m  snu  sa m  bio   ubeđe n   da   ću   umret i od  srčanog  udara .  Tad a  sa m  osećao  da  bi   to   bilo   u redu, je r bih umr o dostojanstveno. Čudno , nisa m bio uznemiren  u  snu,  niti  kad a  sa m   se   ujutr o  probudi o  i setio se sna.

Sledeće noći sa m sanjao da sa m poverljivi savetnik detinjastom  kralj u  koji  veruje  da  sam   ga   izdao.  Nare ­ dio je da mi se odseče glava.  U  snu  sa m  znao  da  ga nisam  izdao  i  bio  sa m  uvere n  da  će  on  otkrit i  svoju grešku i da ću biti  oslobođen  kazn e  i  vraće n  na  pre - đašnji položaj. Kak o se vrem e izvršenja presud e pribli­ žavalo, ja sa m još uvek iščekivao oslobađanje. Kad a je stigao  da n  izvršenja  presud e  poveli   su   me,   a   ja   sa m još uvek bio sigura n  da  će  oslobođenje  ipa k  stići,  mož ­ da  poslednjeg  trenutka .  U  snu  sa m   osećao   da   dželat stoji kraj  men e  sa  velikom  sekirom.  Nisam  ga  jasn o video. Međutim ,  još  uve k  sam  očekivao  oslobođenje. Tada se dželat sagao da mi skine lance sa  nogu.  To  je radio rukama , pošto  su  lanci  oko  članaka  bili  naprav ­ ljeni  od  slabe  žice.  Iznenad a  shvati h  „Pa  to  sa m  mogao i sam da uradim " i probudi h se. Opet u snu nije bilo Nelagodnosti  zbog približavanj a  smrti.

Zbog odsustva nelagodnosti, mislio sam da ta dva sna imaju   pozitivno   značenje.   Nije   mi   bio   potreba n   veliki

napo r da ih protumačim . Prvo m teško da je i potrebna interpretacija. Pr e tog sna sa m bio zabrinu t zbog mo­ gućnosti  srčanog  napada .  Približavao  sa m  se   šezdese­ toj, kad a takv i  napad i  nisu  retkost,  i  znao  sam  da  sam na    to    bio    najosetljiviji.    Bio    sa m    svesta n    rigidnosti u    mojim   grudim a    od    svoje    prv e    seanse    sa     Raj­ ho m  i  toga  se  nikad a  nisa m  potpun o  oslobodio.   Sem toga,  bio  sa m  okoreli  pušač  lule,  mad a  nisa m   uvlačio dim. Sa n me nije uveri o da neć u imat i srčan i napad; štaviše, toj  mogućnosti  je  dat  drugorazredn i  značaj. Važna stva r je  bila  umret i  dostojanstveno,  ali  to  tako­ đe znači, što sa m odma h  shvatio,  i  živeti  dostojan­ stveno. To saznanje je izgleda uklonilo stra h od smrti u meni .

Isprva   nikom e  nisa m  pričao  te  snove.   Nekoliko   me­ seci  kasnij e  sa m  ih  ispričao  grup i   bioenergetskih  tera­ peut a   na   rad u   u   Kaliforniji.   Posvetili   smo   jedn u   ve­ černju   seansu   snovima.   Tom   prilikom   nisa m   išao   UL| dubok o   interpretiranj e  drugo g   sna.   Osećao   sa m   da  mi san   kaže  da  sam  previše  dugo  svirao  drug u  violinu  in­ fantilnom  aspekt u  svoje  ličnosti,  što  je  moglo  samo  da me  uvali   u  nevolju.   Mora m  zauzeti   mest o  koje  mi  po zakon u  pripada ,  da  vlada m  svojim  kraljevstvom,   (moja ličnost,  moj  rad)  pošto  sam  preuze o  odgovornost  za  to. Zbog  te  odluke  sam se osećao dobro.

Mesec i  po  dan a  kasnije  sastao  sa m  se  sa  drugom grupo m bioenergetskih terapeut a na Istočnoj obali  i ispričao  im  te  snove.  U  međuvremen u   sa m  ima o   još nek e misli u vezi drugo g sna. Osećao sam da je on bio poveza n sa  bolom  u  mom e  vratu .  U  sn u  je  trebal o  da mi glava bud e  odsečena;  sekira  je  trebal o  da  se  spusti na  moj  vrat.  Dakle,  počeo  sa m  opisivanjem   hroničnog bola u vratu , za koji sa m osećao da  je  poveza n  sa nedržanje m glave  visoko.  U  stvari,  kad a  sa m  se  trudio da  držim  glavu  u  tom   položaju,   bol   je   nestajao.   Znao sa m da  ne  mogu  održavat i  taj  položaj  svesno,  korišće- nje m  svoje  volje,  je r  bi  to   izgledalo   izvestačeno   i   ne bih  dugo  izdržao.  Držanje  glave  visoko   trebal o   je   da bud e izraz dostojanstva, što bi se slagalo sa  značenjem prvo g  sna.

Pošto sam ispričao  snove,  uspostavile  su  se  nek e  veze sa detinjstvom. Ja sarn bio  prv o  det e  u  porodici,  i  je­ dini  sin.  Moja  majk a  se  posvetila  meni,   ženici   svoga oka. Na mnogo načina se  odnosila  prem a men i ka o  pre­ ma  mlado m  princu.  S  drug e  strane ,  insistirala  je  da  ona

zjia sve najbolje, i bila je surova kad a bih se ja su­ protstavljao. Bila je ambiciozna i taj sta v je prenel a  na mene. Moj  otac  se  takođ e  posvetio  meni .  On  je  bio sasvim  suprotn a   ličnost   od   moje   majke.   Bio   je  ležeran i voleo je zadovoljstva. Mada je mnogo radio, nije bio mnogo  uspešan  u  svom  malo m  poslu.  Pomaga o  sam  mu u poslu, jer sam bio brz  u  računu .  Tokom  mog  detinj - stva  otac  i  majk a   su   se   svađali,   najčešće  zbog   par a  i ja sam redovno bio uhvaće n u sredini. S jedn e strane , osećao sam se superiorn o  u  odnosu  na  oca,  ali  sa  druge , on je bio veći, snažniji i  ja  sa m  ga  se  plašio.  Ne  veru ­ jem  d a  j e  otac  doprine o  to m  strahu .  O n  nij e  bio  surov i  samo  jedno m  me  je  udario.  Ali,  majk a  me  je   stav ­ ljala  u  situacije  da  se   takmiči m   sa   njim,   što   mali   de - ćak  nikada  ne  može  uspešno  da  uradi .

Shvatio sam da nikad a nisa m uspešno razrešio  tu situaciju, koja  je  bila  sasvim  jasn o  edipovska.  Moj  otac je bio  detinjasti  kralj  koga  nisa m  mogao  skinut i  sa trona, i tako sa m mora o ostati  mladi prin c koji mnogo obećava,  ali  sa drugorazredno m  ulogom.

Kada sa m povezao tu situaciju i opisao sebe u to m kontekstu, iznenada sa m  shvatio  da  je  to  završeno.  To je  bila  prošlost.  Sve  što  je  trebal o   da   uradi m   bilo  je da  skinem  slabašni  lana c  koji  mi  je   vezivao   članke. Moj otac je umr o nekoliko godina pr e toga. Ne  raz­ mišljajući  o  tome,  znao  sa m  da   sa m   sada   ja   kralj ,   i kao što je to prirodn o za kralja, mogao sam, prirodno , držati  glavu  uspravno .

Tumačenje se na tom e završilo i nisam više o tome razmišljao, je r sa m znao gd e m i j e mesto. Takođe , n e razmišljajući  o  tome ,  otkrio  sa m   jednoga   dan a   da   je bol  u   vrat u  nestao .  Od   tad a  sa m  oslobođen   bola.

Od   tad a  sa m   postao  svesta n   da  ima m   drugačiji   stav u ophođenju  sa  ljudima .  Drug i  su  zapazili  tu  promenu . 9n i kažu da sam postao mekši,  ležerniji,  da  manj e  iza­ zivam druge , manj e insistiram da drugi prihvat e moje mišljenje. Pr e toga sa m se borio za priznavanj e — priznavanje kao čoveka,  n e  ka o  dečaka ;  ka o  kralja,  n e kao  princa.  Ali,  niko  mi  nije  mogao  dati  priznanj e  koje s a m sa m  sebi  negirao.  Sada  više  nije  postojala  potreb a da se  borim.

Veoma sam bio zadovoljan  tim  ishodom,  ali  to  nije značilo da sam stigao do kraj a svog puta . Nako n oslo­ bađanja  napetosti  u  vratu ,  postao  sa m  svestan   nape ­ tosti   u   ramenim a   i   grudima .   Te   napetosti,   međutim ,

nisu dostigle nivo bola.  Bez  obzira  na  to,  nastavio  sam da radi m bioenergelske  vežbe  sa  disanjem,  uzemljava- njem i udaranje m vrećica peska, da oslobodim  svoja ramena . Uzemljavanje  se  odnosilo  na  dovođenje  oseća­ nja u noge. Moj sa n mi je reka o da  sa m  privezan  za članak.

Jedn o  drug o   iskustvo  je   relevantn o   za    ovu   priču. Pr e otprilike  dv e  godine  upoznao  sa m  nastavnic u  pe- vanja  koja  je  bila   u  tok u  sa   bioenergetskim  pojmovima i razumeval a je  značaj  uloge  glasa  u  izražavanju.  Ra­ nije sa m  pomenu o  osećanje  da  mi  je  majk a  presekla gušu.  To  mi  je   stvaral o   teškoće   u   pričanju,   plakanju, ali  naročito  u  pevanju .  Uvek  sa m  želeo  da  pevam ,  ali sa m  retk o  to  činio.  Bojao  sam  se  da  će  me  glas  izdati i da ću početi da  plačem.  Niko  u  mojoj  porodici  nije pevao kad a sam bio dete. Tak o sa m odlučio da uzmem nekoliko  časova  pevanj a  kod   te   nastavnice ,   da   vidim šta ću postići. U ver a vala me  je da ona razum e moj proble m i  da,  pošto  su  to  privatn i  časovi,  mog u  slo­ bodno   i  da  plačem   ak o   osetim   želju   da  to   radim .

Išao sam na časove sa priličnim uzbuđenjem . Cas je počeo tako što mi je rekl a da  pusti m  bilo  kaka v  spon­ tani , slobodan zvuk.  Otpeva o  sa m  reč  „diabolo",  što  mi je dozvolilo  da  otvori m  grlo  i  potpunij e  vokaliziram. Pusti o  sa m  se,  kreta o  se  okolo  i  preteriva o  pevajući. Glas mi je postao slobodniji. Jedno g trenutk a sa m pro­ izveo zvu k koji  je  izleteo  bez  ikakvo g  napora ,  tako potpu n da mi  je  izgledalo  da  sam  ja  bio  taj  zvuk,  zvuk je bio  ja.  Odjeknu o  je  kro z  celo  moje  biće.  Moje  telo je  bilo  u  konstantno m  stanj u  vibracija.

Na   moje   iznenađenje ,   nisa m   se   osećao   ka o   da   pla­ čem.   Sam o   sa m   se   otvorio   i   pusti o   da   zvu k   izađe  iz mene .   Tad a   sam   shvati o   da   ume m   da   pevam ,   je r  sU neki   zvuči   imali   lep   muzički   kvalitet.   Kad a   sa m   na­ pustio   seansu,   ima o   sa m   osećanje   radosti   kakv o   sam osećao  samo  nekoliko  put a  pr e  toga.   Naravno ,  nastavio sa m   sa   časovima.   Pomenu o   sa m   to   iskustvo,   je r   sam sigura n  da  je  imalo  veze  sa  sledećim  korakom .  Tokom sledeće   godine   nisa m   obraćao   mnog o   pažnje   na   svoje snove,   mad a   nisu   bili   daleko   od   moje   svesti.   Mislio sa m  povremen o  na  njih  i   na  moje  roditelje.  Tada ,  jed­ noga  dan a  saznanje  me  je  udaril o  ka o  grom.  Zna o  sam ko  je  detinjasti   kralj .  To  je  bilo   moje  srce.   Drug i  san je   dobio   sasvim   drugačije   značenje :   izdao   sa m   svoje srce.  Ne   verujući  mu ,  drža o  sa m  ga   zatvorenog   u   čvr­

stom grudno m košu. „Ja "  u  snu  je  bio  moj  ego,  moj svesni um, mo j intelekt. To „ja",  intelekt,  je  bio  pover - ljivi savetnik koji je radio za dobrobi t zatvorenog de - tinjastog  kralja.

Otkad sam shvatio ko je bio kral j više nikad a nisa m posumnjao  u   korektnos t   tog   tumačenja .   Naravno ,   srce je kralj, ili treb a da  bud e  kralj .  Godinam a  sam  smatra o da  čovek  treb a  da  sluša  i  da  se  povinuje  glasu   svoga srca. Srce  je  centa r  ili  jezgro  života,  a  njime  vlada ljubav. Ono j e takođ e dete, je r  srce  nikad a  n e  stari. Osećanja  u  srcu  detet a  i  on a   u  srcu   odrasl e  osobe   su ista  —  to  su  osećanja  ljubavi  ili  bola  zbog  nesposob­ nosti da se voli. Ali,  mad a  sa m  proklamova o  taj  prin ­ cip,  ja  lično  ga  nisa m  potpun o  sledio.  Koristio   sam izraz „detinjasti kralj "  koji  ima  podrugljiv  kvalitet,  ka o da je zrelost funkcija intelekta. Zatim,  nisam  oprostio svojoj majci to što mi je zadala bol, što bi srce sa za­ dovoljstvom  odobrilo.  O,  da :  ja  sam   izdao  kralj a  i   on je trebalo da potvrd i svoj  autoritet .  „Odrubit e  mu  gla­ vu",  naredio  je,  „ne  treb a  mi  taka v  loš  savetnik."

Ali, na nek i način sa m i ja bio u pravu . Ja ga nisam stvarno izdao, je r sa m ga štitio i radio sve najbolje u njegovom  interesu.  Kak o  mi  to  liči  na  moju  majku . Ipak, ima istine u tome . Kao dete  sa m  znao  za  srce slomljeno zbog izdaje. Video sa m  svoju  majk u  kak o postaje besna kad a sa m tražio  da  bude m  blizu  nje. Zaštitio sa m svoje srce  kak o  ne  bi  ponovo  bilo  tak o strašno povređeno .  Na  nesreću,  zaštita  se  pojavila  u formi zatvaranja , prekidanj a kanal a  komunikacij e  iz­ među srca i sveta,  a  moje  jadn o  srce  je  bilo  iznemoglo do  smrti.  Bio  sa m  predodređe n  za  srčani  udar .

Moja glava se  nij e otkotrljala i srce  nije  patilo  od napada.  Posta o  sa m  slobodniji  kad a  sa m   shvatio   da omča  oko  noge  nij e  bila  čelična,  da  me   je   sputaval a samo  iluzija.  Mogao  sa m  biti  slobodan  bilo   kada .   Ali, dok ne znam o šta je iluzija a šta  stvarnost,  prv a  deluje svom  snagom  ove druge .

Svakom kralj u  j e potreba n savetnik.  Svako m srcu j e Potrebna  glav a  koja  ga   snabdev a   očima   i   ušim a   tako da mogu biti u dodir u sa  stvarnošću.  Ali,  ne  dozvolite glavi  da  preuzm e  vlast,  to  je  onda  izdaja  srca.

Nova interpretacija mojih snova može se nazvat i bioenergetskom interpretacijom, jer se odnosi na di - namsku interakciju izmeđ u delova mog tela koji  čine aspekte   moje   ličnosti.   Prethodn a   interpretacij a   je   bila

više frojdovska analiza. Mislim da su obe interpretacije ispravne ;  drug a  prosto  ide  dublje  nego  prva .   Shvatio sam  da  su   snovi   predme t   različitih   interpretacij a   i  da je svak a od njih  valjana  u  meri  u  kojoj  osvetljava ponašanj e  i  stavove  snevača.

Uprkos uvida  do  kojih  sa m  došao,  problemi  ukoče­ nosti grudno g koša nisu nestali. Trebal o je da  se  oslo­ bodi   mišićna   napetost,   ak o   sa m   hteo   da   oslobodim svoje srce. Uvidi do kojih sa m došao nisu  otvorili  moje srce,  ali su otvorili  pu t  za  tu  promenu .

Važna  teza  bioenergetske  analize  jeste  da   su  prome- ne u ličnosti uslovljene promenam a u telesnom funk- cionisanju — naime, dublje disanje, povećana  pokret­ ljivost,  potpunija  i  slobodnija  ekspresivnost.  S  obzirom na to, ukočenost moga grudno g koša je predstavljala ograničenje moga bića. Ranije sa m bio svestan te uko­ čenosti i radio  sam  na  njoj.  Se m  toga,  moj  maser,  koji je bio trenira n u bioenergetici,  pokuša o  je  da  mi  re­ laksira mišiće grudno g koša. Rezultat  je  bio  neznatan. Moje grud i su  se  stezale  pri  svako m  pritisku,  bez  obzi­ ra na moju  želju  da  se  prepustim .  Bio  sa m  nesposoban da to postignem. Ta situacija se počela me n jati tokom prošle  godine.

Uočio sam da se otpor smanjuje. Osećao  sa m  da  bih sada mogao da se prepustim , kad a bi mi nek o  pritisnuo grudi . Zat o sa m zamolio  jedno g  bioenergetskog  tera­ peuta  da  primen i  blago  ritmično  pritiskanj e  na  moj grudn i koš dok  sa m  ležao  prek o  stolca  za  disanje.  Kako je on to uradio, počeo sa m da plačem ; plakanj e je pos­ tepeno postajalo dublje, sve do zvuk a iz puno g grla, nalik ropcu  agonije.  Osećao  sa m  da   taj   zvuk   dolazi   od   bola iz  moga  srca,  zbog  čežnje  za  ljubavlju   i   ljubavi   koju sam  držao  čvrsto  pod  kontrolo m  svih  ovih  godina.  Na moje iznenađenje, jecanje u agoniji nije trajalo dugo. Iznenada  sa m  počeo   da   se   smeje m   i   osećanje   radosti se razlilo  po  mom e  telu.  To  iskustvo  mi  je  pokazalo koliko su blizu sme h i suze. Radost je za trenuta k po­ kazala da je moj grudn i  koš  postao  me k  a  srce  otvo­ reno.

Kao što jedn a lasta ne čini  proleće,  tak o  ni  jedno iskustvo ne čini ličnost.  Proces  treb a  da  se  ponavlja, možda mnogo puta .  Kratk o  vrem e  posle  tog  iskustva slično sam reagovao na drugačiju proceduru . Jedn e ne- delje poslepodne moj a suprug a i ja smo radili bioener­ getske  vežbe.  Ramen a  su  mi  bila  napeta ,  pa  sa m  tražio

da mi vežba ramena .  Najbolnija  tačka  je  bila  u  uglu između vrat a i ramena , blizu mesta  gde  skaleni  mišići ulaze  u  gornja  rebra .  Sedeo  sa m  na  podu ,  a  ona  je stajala iznad mene . Pritisnul a  je  to  mesto  pesnicama  i bol je bio strašan . Počeo sam da jecam ; izgledalo je da jecanje dolazi dubok o iz grla.  Potom,  posle  otprilike jednog minuta , ili mal o više,  prolomio  se  smeh  olakša­ nja i vratilo  mi  se  osećanje radosti.

Rezime  iskustva  protekli h  pet   godina   dovelo   me   je do nekoliko zaključaka. Prv i zaključak podržava ideju izraženu ranije — da terapij u  treb a  posmatrat i  kao  pro ­ ces razvoja koji nem a kraja. Ra d sa terapeuto m  grad i osnovu za taj  proces.  On  takođ e  aktivir a  snage  u  lič­ nosti,  koje  deluju  u  cilju  produžavanj a   i   proširivanja svih aspekata samstv a — samosvest, ekspresivnost i vla ­ danje sobom — snag e koje funkcionišu na svesnim i nesvesnim   nivoima.   Snovi   su    manifestacija    operacija tih snaga na nesvesno m nivou. Svesno, osoba treb a da preduzme korak e ka  menjanj u  —  da  nastav i  rast  i razvoj.

Drugi  zaključak  je  da  preduzimanj e  korak a  ka   raz­ voju  podrazumev a  predavanj e  telu.  Mnogi  ljudi  su   da ­ nas fascinirani idejom razvoja, ljudski potencijali  su bazirani na  toj  ideji  i  vrš e  brojne  aktivnosti  čiji  je  cilj da unapred e razvoj. Takv e aktivnost i  mog u  imat i  po ­ zitivan efekat, ali ako je telo zapostavljeno, one takođ e mogu postati igre , što može biti interesantno , možda zabavno, ali sigurno nije ozbiljan razvojni proces.  Sam - stvo  ne  može  biti  odvojeno  od  tela,  a  svest  o  sebi  ne može  biti  odvojena  od  svesti  o  telu.  Najzad,   za   men e put razvoja znači biti u dodiru sa  sopstvenim  telom  i razumeti   njegov  jezik.

Treći  zaključak  unosi  dozu  skromnosti  u  ovu   disku ­ siju. Ne možemo menjat i sebe snagom volje. To je ka o Pokušavati da podigneš sebe sama vukuć i svoje čizme. Promena će se desiti kad a je čovek spreman , voljan i sposoban da se menja. To se ne  može  postići  na  silu. Proces    počinje    prihvaćanje m    sebe 2 2    i    svešću    o    sebi i> naravno , željom za promenom . Međutim, stra h od pro ­ đen e je značajan. Moj stra h od smrt i usled  srčanog  na ­ pada je sam o jeda n primer . Covek se mor a naučiti str ­ pljenju  i  tolerantnosti.  To  je  telesni  fenomen.  Telo  pos-

a     Lowen,   Pleasure,    op.    cit..    objašnjava   važnost    prihvatanja    sebe terapeutskom  procesu.

tepen o razvija tolerantnos t za način života sa više  ener­ gije, za snažnija osećanja i slobodniju i punij u ekspre - sivnost.