kad a je Rajh  već  bio  veom a  cenjen  psihoanalitički  tre ­ ne r čija je formulacija karakter-analitički h  pojmov a  i tehnik a smatran a  jedni m  od  najvećih  doprinosa  anali ­ tičke  teorije.  Mnogi   psihoanalitičari   nisu   bili   prihvatili te ideje i on e su i dana s nepoznat e mnogim a koji se bave seksom, ili ih ovi možda prosto zanemaruju . Rajhovi pojmovi postaju ubedljiva realnost kad a čovek  doživi njihovu valjanost na sopstveno m telu, kao što sa m je ja doživeo. Zbog te ubedljivosti zasnovane na ličnom isku­ stvu, mnogi su psihijatri, i drugi koji su  radili  sa  Raj - hom, postali, maka r privremeno , njegovi entuzijastični sledbenici.

Nako n proval e plača i izražavanja  osećanja  prem a Rajhu, disanje mi  je  postalo  lakše  i  slobodnije,  sek­ sualne reakcije  dublje  i  potpunije .  U  mo m  životu  se desilo nekoliko  promena .  Oženo  sa m  se  devojkom  koju sa m voleo.  Predavanj e  brak u  je  bio  veliki  kora k  za mene. Takođ e sa m se aktivn o priprema o da postane m rajhovski terapeut . Tokom te godine sa m  odlazio  na klinički  semina r  iz   karaktern e   analize,   koji   je   vodio dr Teodor  Volf,  (Theodore  P.  Wolf)  Rajhov  najbliži saradni k u SA D i prevodilac prvi h Rajhovih dela  ob ­ javljenih  n a  engleskom.  Kratk o  vrem e   pr e   toga   za r vršio  sa m   medicinsku  školu  i   uprav o   sam   konkurisa o po drug i pu t na nekoliko medicinskih fakulteta.  Moja terapija   je   napredoval a   stalno   ali   sporo.   Mad a   nije bilo dramatični h proboja  osećanja  ili  sećanja  u  sean ­ sama,  osećao  sa m  da  postajem  sve  sposobniji  da   se preda m svojim seksualnim osećanjima. Takođ e sam  ose ­ ćao  da  postajem  bliži  sa  Rajhom .

Rajh  j e  otišao  n a  du g  letnji  odmor.  Završio   j e   go ­ dinu u jun u a  nastavi o sredino m septembra . Kad a se terapijsk a   godina   približila   kraju,   Rajh    je   predložio da  napravim o  jednogodišnju  pauzu  u  terapiji.  Ipak,  ja nisa m bio završio.  Refleks  orgazm a  se  nije  ustalio,  ma ­ da sa m  osećao  da  sam  vrlo  blizu.  Uporn o  sam  se  tru ­ dio, ali uprav o to  nastojanje  je  bilo  kame n  spoticanja. Ideja o odmor u mi  je  dobr o  zvučala  te  sa m  prihvati o Rajhov  predlog.  Bilo  je  i  ličnih  razloga  za   takv u   od­ luku . Pošto nisa m  uspeo  da  se  tad a  upišem  na  medi ­ cinski  fakultet,  te  jeseni  1944.   slušao  sa m  tečaj   iz   op - šte   ljudske   anatomij e   na   Njujorškom    univerzitetu.

Terapiju sa Rajhom sa m nastavio  jednonedeljni m seansam a   u   jesen   1945.   godine.   Za   kratk o   vrem e   se

refleks orgazm a  ustalio.  Bilo  je  nekoliko  razloga  za takav pozitivan razvoj. Tokom te godine  odsustva  sa terapije  prestao   sam  da   se  trudi m  da  zadovoljim  Rajha i da postignem seksualno zdravlje i uspeo sa m da asi­ miliram  i   integriše m   svoj   prethodn i   rad   sa   Rajhom . U isto  vrem e  sam  ka o  rajhovski  terapeu t  ima o  svog prvog  pacijenta,  što  je  dalo  elana   mom e   duhu .   Kad a sam dolazio kući osećao sa m da sa m svestan, osećanja sigurnosti  u  svoj   život.   Predaj a   sopstvenom   telu,   što je ujedno značilo i predaj u Rajhu, postala je  laka.  Za nekoliko meseci postalo je jasn o  obojici  da   je  moja terapija  došla  do  uspešne  završnice  po  njegovim   kri ­ terij umima .  Godinam a  kasnije  shvatio   sa m   da   mnoge od svojih ličnih problem a nisam razrešio. Nismo dis - kutovali   o   mo m   strah u   da   traži m   on o   što   želim,   čak i onda kad a je sasvim  razumn o  to  tražiti.  Takođ e  nis ­ mo proradili  moj  stra h  od  neuspeh a  i  potreb u  da  bu ­ dem  uspešan,  ka o  ni  nesposobnost   da   plačem   umest o što lupa m glavom o zid. Ti problemi su  bili  konačn o razrešeni    mnogo    godina    kasnije    kroz    bioenergetiku.

Ne želim da kaže m da je terapij a sa Rajhom bila neuspešna.  Ak o  nije  razrešila  sve  moje  probleme,  uči­ nila  je  da  postane m  svestan   ti h   problema .   Međutim,, što je jo š važnije, otvorila mi je putev e za samoak - tualizaciju i pomogla da krene m napre d prem a cilju. Produbila  je  i  ojačala  moje  prepuštanj e  telu   ka o   os­ novi  ličnosti.  Takođ e  m i  j e  dal a  pozitivnu   identifi­ kaciju sa sopstvenom seksualnošću koja  je  kame n  te ­ meljac  moga  života.

Rad    kao    rajhovski    terapeut,    1945—1953.

U  jesen  1945.  godine  video  sa m  svog  prvog  paci­ jenta. Mad a još nisa m bio studen t  medicine,  Rajh  je ohrabri o   taj   potez   zbog   mo g   prethodno g   obrazovanja i trening a sa  njim,  uključujući  i  ličnu  terapiju .  Taj trenin g j e obuhvata o učešće n a kliničkim seminarim a posvećenim karakter-analitičko j vegetoterapiji, koje je vodio dr Teodor Volf i seminar e koje  je  Rajh  držao  u svojoj kući, gd e smo diskutovali o teorijskim osnovam a njegovog pristupa , naglašavajući biološke i energetske pojmove  koji  objašnjavaj u  njegov  ra d  sa  telom.

Sto  je  više  ljudi   upoznaval o   Rajhove   ideje,   to   je više   raslo   interesovanj e   za   njegovu   terapiju .   Objavlji-

vanj e  Funkcije  orgazma  1941.  godine  još  više  je  ubrzalo taj  razvoj,  mad a  knjiga  nije  naišla   na   povoljne   kri ­ tike  niti  je  imala  veliki  tiraž.  Rajh  je  osnovao   sopst- venu izdavačku kuću, Th e Orgon e Institut e  Press,  koja nije imala svoje prodavc e  i  ljude  za  reklamu .  Rajhove ideje  su  se  tako  prenosile  samo  od  usta  do  usta,  a knjige  od  ruk e   do   ruke .   Uprko s   tome,   njegove   ideje su se proširile,  doduše sporo,  a  potražnja  rajhovske terapij e se povećala. Međutim , bilo je vrlo mal o ljudi kvalilikovani h za  karakter-analizu ,  i  to  je  —  sem  mo ­ je  lične  spremnosti  —  bilo   ono   čemu   treb a   zahvaliti što  sam  počeo  da  radi m  ka o  terapeut .

Dve  godine  pr e  nego  što  sa m  otišao  u  Svajcarsku radio sa m kao rajhovsKi terapeut . Septembr a 1947. na ­ pustio sam Njujork da bih se upisao na medicinski  fa­ kultet u Zenevi, koji sa m završio jun a 1951. godine ka o lekar. Dok sam bio u  Švajcarskoj  radi o  sam  mal o  tera ­ piju  sa   neki m   Svajcarcima   koji   su  čuli  za   Rajhov   rad i želeli da iskoriste prednost i tog  novog  terapijskog pristupa . Kao toliki mladi terapeuti , i ja  sa m  započeo terapiju sa naivno m pretpostavko m da zna m nešt o o emocionalnim problemim a ljudi,  sa  sigurnošću  zasno ­ vano m  više  n a  entuzijazm u  nego  n a   iskustvu.   Gleda ­ jući  unazad  na  te  godine  mogu  videti  svoja   ograni ­ čenja  i  u  razumevanj u   i   u   sposobnostima.   Ipak,  veru - je m  da   sam   pomogao   neki m  ljudima.   Moj   entuzijazam je bio pozitivna snag a  a  naglasak  na  disanju  i  prepuš ­ tanj u  bio  je  doba r  pravac .

Pr e nego što sa m otišao u Svajcarsk u došlo je  do značajnog razvoja u rajhovskoj terapiji — korišćenje direktno g kontakt a sa pacijentovim  telom  radi  oslo­ bađanja mišićne tenzije koja onemogućav a pacijentovu sposobnost  da  se   prepust i   osećanjima   i   da   dozvoli   da se  pojavi   orgastički  refleks.   Toko m   rad a   sa   mno m Rajh  j e  povremen o  koristio   pritisa k   rukam a   n a   nek e od  napeti h  mišića,  da  bi  ih  relaksirao.   Obično   je   sa mno m  i  sa  drugi m  primenjiva o  taka v  pritisa k   na   vi ­ licu.   Kod   mnogih   ljudi   mišići   vilice   su   veoma   napet i

—       vilica se drži čvrsto u stavu odlučnosti, često se graničeći sa ljutnjom, ili je prkosn o  isturena ,  ih  ne ­ prirodn o uvučena. U svim tim slučajevima vilica nije dovoljno pokretljiva i njeno ukočeno držanje određuje strukturiran i stav. Pod pritiskom, mišići vilice postaju umorn i  i  „predaju  se".  Ka o  rezulta t  toga  disanje   pos­ taje   slobodnije   i   dublje   a   često   se  javlja   nevoljno   po -

drhtavanj e u telu i nogama . Drug a područja mišićne napetosti na koje  je  primenjiva n  pritisak  bila  su  vrat , donji deo leđa i mišići butina. U svim ti m slučajevima pritisak  je   primenjiva n   selektivno   sam o   na   ono   polje u kom e  se  mišićna  zgrčenost  mogla  opipati.

Dodirivanje pacijenta  rukam a  predstavljalo  j e  zna ­ čajno  odstupanje  od  tradicionaln e  prakse .  U  frojdov- skoj analizi  bio  je  zabranje n  svaki  fizički  kontak t  iz­ među analitičara i pacijenta.  Analitičar  sedi  iza  pa ­ cijenta,   neviđen,   i   funkcioniše   tobože   ka o   ekra n   na koji pacijent projektuj e svoje misli. On nije potpun o neaktivan , pošto njegovi  usmen i  odgovori  i  interpre ­ tacije  ideja  koje   je   izrazio   pacijent   imaju   značajan uticaj na pacijentovo mišljenje.  Rajh  je  učinio  da analitičar  postane   direktnij a   sila   terapeutsko g   proce­ sa. On je sedeo naspra m pacijenta tak o  da  ga  je  ovaj mogao  videti,  stupa o  je   u   fizički   kontak t   sa   njim   ka­ da  je  to  bilo  potrebn o  ili  preporučljivo.  Rajh  je  bio veliki čovek, sa  toplim  kestenjastim  očima,  ak o  se  dob ­ ro   sećam   sa   seansi,   i   sa   snažni m   toplim   rukama .

Danas m i n e  razumem o  revolucionarni  napreda k  koji je  ta  terapij a  predstavljal a  u  ono  vrem e  niti  sum ­ njičavost i neprijateljstvo koje je izazvala. Zbog  svog snažnog  usmerenj a  na  seksualnost  i   korišćenje   fizič­ kog kontakt a između terapeut a i pacijenta praktičar i rajhovske terapije bili  su  optuživan i  da  korist e  sek­ sualnu  stimulaciju  da  bi  poboljšali  orgastičku  poten ­ ciju.

Pričalo se  da  je  Raj h  masturbira o  svoje  pacijente. Ništa nije dalje od istine.  Ta  kleveta  je  sam o  povećala stra h  koji   je   okruživa o   seksualnost   i   fizički   kontak t u  ono   vreme .   Srećom,   atmosfer a   se   mnogo   promenila u   poslednjih   trideset   godina   u   odnosu   na   seksualnost i dodirivanje. Spoznat a  je  važnost  dodirivanja  ka o primarne  forme  kontakta 0  i  njena   vrednost   u   terapij ­ skoj situaciji se  ne  dovodi  u  pitanje .  Naravno ,  svaki fizički kontak t između terapeut a i pacijenta  stavlja  ve ­ liku odgovornost pre d terapeut a — da poštuje terapijski odnos i  izbegne  bilo  kakv u seksualn u  aktivnos t  sa pa r cijentom.

Ovde mogu dodati da  su  bioenergetski  terapeut i  tre ­ niran i   da   koriste   ruke ,   da   dodiruju   i   osete   napetos t

8    Ashley    Montagu,    Touching:    The    Human    Significance     of     the Skin   (New  York,  Columbia  University  Press,   1971).

mišića  ili  da  izvrše   potreba n   pritisak,   da   bi   oslobodili ili umanjili mišićne kontrakcije , uzimajući u obzir paci­ jentov u toleranciju na bol; i da kroz nežan  dodi r  uspo­ stave kontak t koji  pruž a  podršk u  i  toplinu.  Dana s   je teško  shvatiti  koliko  je  veliki   kora k   Rajh   napravi o 1943. godine.

Korišćenje   fizičkog   pritisk a   olakšav a   probo j   oseća r nja i odgovarajućeg  obnavljanj a  sećanja.  To  služi  ubr ­ zanju  terapijskog  procesa,  a  to  ubrzanj e   je   potrebn o kad a  j e  učestalost   terapijski h   seansi   svedena   n a  jedn u u sedmici. U to  vrem e  Rajh  je   razvio  sposobnost  čita­ nja  tela.  Znajući  kak o  da  koristi  pritisak  da  bi  oslo­ bodio mišićnu napetost, poboljšavao  je  proticanje  sen­ zacija kroz telo, što je nazvao strujanjem . Jo š  1947.  go ­ dine Rajh je mogao da  u  period u  od  šest  meseci  tera ­ pije izazove refleks orgazma kod pacijenta. Značaj tog postignuća  može  se  ceniti  kad a  se  uporedi  sa   činjeni­ com da sa m ja  proveo  na  terapiji  kod  Rajha  tri  godine po tri put a nedeljno pr e nego što se  ustalio  refleks orgazma.

Hoću da istakne m da refleks orgazma nije orgazam. Genitalni   apara t   u   tom e  ne   učestvuje ;   nem a   izgradnje i oslobađanja seksualnog uzbuđenja.  To  znači  da  su putevi za takv o  oslobađanje  otvoreni  ukoliko  prepuš ­ tanje može da bud e pretvoren o u  seksualno  uzbuđenje . Ali, nije nužn o  da  do  tog  prenosa  dođe.  Te  dv e  si­ tuacije,  seksualn a  i  terapeutska ,  razlikuju   se   međ u sobom ; prva je više emocionalno i energetski nabijena. Takođe , u terapijskoj situaciji osoba im a koristi od terapeutov e podrške , koja je moćan  faktor,  posebno  u slučaju čoveka snažne  ličnosti  kaka v  je  bio  Rajh.  Me­ đutim ,  kad a   nem a   refleksa   orgazm a   verovatn o   j e   d a ta  osoba  neće  dozvoliti  nevoljnim  pokretim a  karlice  da se pojav e  ni  u  klimaks u  seksualnog  odnosa.  Ti  pokret i su  osnova  potpun e  orgastičk e  reakcije.  Moram o  se  se- titi da je u Rajhovoj teoriji ne sam o orgastički refleks, kriteriju m emocionalnog zdravlja, već i orgastičko rea - govanje  u  seksu.

Međutim , refleks orgazm a zaista ima nek e  pozitivne efekte  na  ličnost.  Cak  i  kad a  se  pojavi  u  tok u  terapij ­ sk e seanse koju  karakteriš e  atmosfera  podrške ,  doživ­ ljava  se  ka o  stimulišuće   i   oslobađajuće.   Covek   oseća da je oslobođen inhibicija. U isto vrem e se  oseća  pove ­ zano i integrisan o sa telom, a kroz telo i  sa  svojom okolinom.   On   oseća   unutrašnj e   spokojstvo   i   dobrobit.

Saznaje da je život tela  sadrža n  u njegovim  nevoljnim aspektima. Ja mogu potvrdit i tu reakciju kroz lično iskustvo,  ka o  i  kroz  izjave  pacijenata  toko m  godina.

Na nesreću, to divno osećanje se pod stresovima sva­ kodnevnog života naš e  civilizovane  kultur e  ne  održava uvek. Tempo , pritisak i filozofija našeg vremen a su an - titetični životu. Previš e često se sa m  refleks  gubi,  uko ­ liko pacijent nije naučio kak o da  se  nosi  sa  svojim životnim stresom bez pribegavanj a neurotski m oblicima ponašanja. To se desilo dvojici Rajhovih  pacijenata  sa kojima je radio istovremeno. Nekoliko meseci posle očigledno  uspešnog  završavanj a   njihovih   terapij a   tra ­ žili su od  men e  dodatn u  terapiju,  je r  nisu  bili  u  stanju da  održe  napredovanj e  koje  su   sa   Rajhom   postigli. Tada sa m shvatio da nem a prečice do  emocionalnog zdravlja  i  da  je  stalno  prorađivanj e  svih  problem a  je ­ dini način da se osigura optimaln o funkcionisanje. Me­ đutim, još uvek sa m bio ubeđe n  da  je  seksualnost  ključ koji   razrešava   neurotsk e  problem e   pojedinca.

Lako je kritikovat i Rajha što je stavljao centralni naglasak na seksualnost, ali ja to ne  bih  radio.  Sek ­ sualnost je bila, i  jeste,  ključ  svih  emocionalnih  pro ­ blema, ali poremećaji  u  seksualno m  funkcionisanju  se mogu  razumet i  sam o  u  okvir u  celokupne  ličnosti,  s jedne strane , i uslova socijalnog života s drug e strane . Tokom  godina  sa m  nevoljno  došao  do   zaključka   da nema  jednog  ključa  koji  će   otključati   misteriju   ljud­ ske duše. Moja nevoljnost proizlazi iz dubok e želje da verujem da odgovor ipak postoji.  Sad a  mislim  u  ter ­ minima polarnosti sa njihovim neizbežnim konfliktima privremeni m  razrešenjima.  Stanovište   o   ličnosti   koje vidi seks ka o njen jedini ključ suviše je usko, ali za­ postaviti ulogu seksualnog nagon a u formiranj u svak e pojedinačne   ličnosti   predstavlja   zanemarivanj e    jedn e od  najvažnijih  snaga  u  prirodi.

U  jednoj  od  rani h  formulacija,  koje  su  prethodil e pojm u instinkt a  smrti ,  Frojd  je  postulirao  antitezu  iz­ međ u ego-instinkta. i seksualnog instinkta . Prv i traži očuvanje   pojedinca ;   drugom e   je   cilj   očuvanje   vrste. To  podrazumev a  konflikt  između  individu e   i   društva , što znam o da je tačn o u našoj kulturi . Drugi konflikt, nerazdvojan od te antiteze, jeste onaj između  težnje  za moći (ego nagon) i težnje za zadovoljstvom  (seksualni nagon).  Prenaglašavanj e  moći  u  našoj  kultur i   postavlja ego   protiv   tela   i   njegov e   seksualnosti   i   stvar a   anta -

gonizam između nagon a koji bi trebal o u  idealnom  slu­ čaju  da  podržavaj u  i  ojačavaju  jeda n  drugog .  Bez  obzi­ ra na  to,  ne  može  se  ići  do  drug e  krajnosti,  usmera - vajući  pažnju  sam o  na  seksualnost.  To  mi   je   postalo jasn o posle neuspešno g traganj a za  jedni m  ciljem  kod mojih   pacijenata,   ciljem   seksualnog   zadovoljstva   kao što je Rajh radio . Ego postoji ka o moćna snaga u civi- lizovanom čoveku, koja ne može da se odbaci ili negira. Terapeutsk i cilj je da se ego integriše  sa  telom  i  sa njegovom težnjom za zadovoljstvom i seksualni m za­ dovoljavanjem.

Posle mnogo godina teškog rada ,  i  ne  bez  grešaka , najzad sam spoznao tu istinu.  Niko  nije  izuzet  od  pra ­ vila da se uči na svojim greškama . Međutim, bez odre ­ đenog traganj a za ciljem seksualnog zadovoljstva i or - gastičke potencije, j a n e  bih razume o  energetsk u  dina ­ mik u ličnosti. A  bez  kriterijum a  refleksa  orgazm a  ne mogu se shvatiti nevoljni pokreti i reakcije ljudskog organizma.

Ima jo š mnog o misterioznih elemenat a u ljudsko m ponašanj u  i  funkcionisanju  koje  razu m  ne   može   shva­ titi. Na primer, jedn o  godinu  dan a  pr e  nego  što  sa m napusti o  Njujork   radio   sa m   sa   mladi m   čovekom   koji je ima o mnog e ozbiljne probleme . Patio je od tešk e anksioznosti ka d god bi priša o devojci. Osećao se infe­ riornim, neadekvatni m i ima o je mnog e mazohističke tendencije. U to  vrem e  je  ima o  halucinaciju  da  mu  se davo ceri iz ćoška. Tokom terapije je napravi o izvestan napreda k  u  pogledu  simptoma ,  ali  se   nikak o   ne   može reći da  je  razrešio  sv e  simptome .  Ali,  uspostavio  je čvrstu  vezu  sa  jedno m  devojkom,  mad a   je   doživljavao mal o   zadovoljstva   u  seksualno m   klimaksu .

Video  sam  ga  opet  pe t  godina  kasnije  kad a  sa m  se vrati o u  zemlju.  Ispričao  mi  je  fascinantnu  priču.  Kad a sa m  otputovao  on   je   bio   bez   terapeut a   te   je   odlučio da nastavi terapij u na svoju ruku .  To  se  sastojalo  u vežbama  disanja  koje  smo  radili  toko m  terapije .  Od ­ lazio  bi  svakoga  dan a  sa  posla  kući,  legao  bi  na  kreve t i disao dubok o  i  lako  ka o  što  je  radio  kod  mene .  Ond a se  jednog a  dan a  desilo  čudo.  Sva  anksioznost  je   nes ­ tala.  Osećao  se   sigura n   u   sebe   i   omalovažavanj e   sebe je  nestalo.  Važnije  je,  međutim ,  bilo  pojavljivanje  pot­ pun e  orgastičke potencije u  seksualno m   odnosu.   Or ­ gazam mu  je  bio  potpu n  i  zadovoljavajući.  Bio  je  pro ­ sto  drug i  čovek.

Tužno mi je rekao : „To je trajalo sam o  mesec  dana" . Kako  je  promen a  iznenadn o  nastala ,  tak o  je  i   nestala, i on je ponovo  zaronio  u  svoju  star u  bedu.  Viđao  je drugog rajhovskog terapeut a sa kojim je posle radio nekoliko  godina,  opet  napredujuć i   samo   malčice.   Kad a sa m j a nastavi o privatn u  praks u  o n  j e  došao  kod  men e da nastavi  terapiju .  Radio  sa m  sa  njim  još  oko  tri godine i pomogao  mu  da  prevazide  još  mnog e  nedos ­ tatke.  Ali,  čudo  se  nikad a  nije   ponovo   desilo.   Nikada nije  dostigao  onaj  nivo,  seksualno  ili  bilo   kak o   druk ­ čije, koji je bio dostigao toko m  kratko g  perioda  nako n mog  odlaska.

Kak o se može objasniti  neočekivani  prodo r  zdravlja, koji se izgleda desio sa m od sebe, i njegovo nestajanje? Iskustvo mog  pacijenta  me  je  podsetilo  na  Izgubljeni horizont  Džejmsa  Ililtona  (Jame s  Hilton)  koji  je  u  to vrem e bio popularan . U toj priči  je  glavni  junak ,  Kon- vej, bio otet iz aviona sa još nekoliko drugi h putnik a i odveden na  tajn u  visorava n  nazvan u  Sangri-La,  zaba­ čenu  planinsk u  tvrđavu ,  bukvaln o  „nakra j  sveta".   Z a one koji žive na toj visoravni starost i smr t su izgleda odloženi ili  obustavljeni.  Vladajući  princip  je  umere - nost, što nij e „od ovoga  sveta".  Konve j  je  bio  u  iskuše­ nju  da  ostane  u  Sangri-La ;   spokojan   i   racionalan  na ­ čin života bio mu je vrlo  prijatan .  Ponuđen o  mu  je  da bud e vođa  te  zajednice,  ali  je  on  dopustio  da  ga  bra t ubedi  d a  j e  t o  sve  sam o  plod  mašte.   Njegov  brat ,  koji se  zaljubio  u  mlad u  Kineskinju,   uticao   je   na   Konveja da pobegne sa njima u „stvarnost". Oni odlaze, ali va n doline Konve j sa užaso m vidi da mlad a Kineskinja  po ­ staje  starica  i  umire .  Koja  realnost   je   valjanija?   Kon ­ vej odlučuje da se vrati  u  Sangri-La  i  na  kraj u  priče shvatam o  da  on   luta   planinam a   tražeći   svoj   „izgublje­ ni  horizont".

Iznenadn a transformacij a nastal a kod  mog  pacijenta može se objasniti  promeno m  u  smislu  za  realnost  te osobe. Posle  mese c  dan a  mo j  pacijent  j e  takođ e  isko­ račio iz tog sveta i, učinivši to, ostavio za sobom ank ­ sioznost,  krivicu,  inhibicije   vezan e   za   njegov   život   u to m svetu. Mnogi  faktori  nesumnjivo  doprinose  stva­ ranju tog efekta. Bilo je osećanja euforije  i  uznesenosti međ u  ljudima  koji  su  radili  sa   Rajhom   u   to   vreme , bilo ka o student i ili pacijenti. Vladalo  je  osećanje  da  je Raj h proglasio  osnovnu  istinu  o  ljudsko m  biću  i  nje­ govoj    seksualnosti.   Njegove    ideje    su    imale     revolu-

cionarn u privlačnost. Sigura n sa m d a j e  mo j  pacijent udahnu o tu atmosferu, koja je . zajedno  sa  njegovim duboki m disanjem,  mogla  d a  proizvede  taka v  izvan­ reda n  efekat.

Izlaženje iz  sopstvenog  sveta  i  uobičajenog  samstva jeste transcendentaln o iskustvo. Mnogi ljud i  su  imali slično  iskustvo  kraće g  ili  dužeg   trajanja.   Zajedničko  za sv e je osećanje olakšanja, osećanje  oslobađanja i otkriva ­ nja potpun o živog sella i spontano g reagovanja. Takv e transformacije se, međutim , dešavaju  neočekivano  i  ne mogu biti planiran e ili programirane . Na nesreću, on e nestaju brzo kak o  su  se  i  pojavile  i  blistava  kočija postaje prek o noći  tikv a  kakva,  je  i  prethodn o  bila. Ostaje na m da se čudimo — šta je prav a  realnost  naše« bića?  Zašto  ne  možemo  ostati   u   oslobođenom   stanju ?

Mnogi moji pacijenti su imali nek a transcendentaln a iskustva u  toku  terapije.  Svaki  otkriv a  horizont,  pret ­ hodn o zamrače n gusto m maglom, koji odjednom postaje jasn o  vidljiv.  Mada  se  magla  opet  spusti,  ostaje  sećanje. i  ono  stvar a  motivaciju   za   stalno   traganj e   za   prome - no m  i  razvojem.

Ak o tražim o transcendenciju . možemo imati  mnog e vizije, ali ćemo sigurn o na kraj u biti tam o odakle sm o krenuli. Ako se odlučimo za razvoj, možemo  imati sopstvene trenutk e transcendencije,  ali  će  one  biti vrhunsk a iskustva na čvrstom put u ka  bogatijem  i  si­ gurnije m   samstvu .

Sa m život je proces razvoja koji  počinje  sa  razvojem tela  i  njegovih  organa ;  kreć e  se   prem a   razvoju  motor ­ ni h sposobnosti, sticanju znanja, proširivanj u među ­ ljudskih odnosa i završav a se u  skup u  iskustava  koja nazivam o mudrost .  Ti  aspekti  razvoja  se  prepliću,  pošto se život i razvoj dešavaj u u prirodnoj , kulturalno j i soci­ jalnoj  sredini.  I  mad a  je  proces  razvoja  stalan,  on  ni ­ kad a  nij e   ravnomeran .   Im a   perioda   kretanj a   p o   rav ­ no m kad a dolazi do asimilacije iskustva, pripremajuć i organiza m za  novo  napredovanje .  Svak o  napredovanj e vodi do novih visina ili vrhov a i stvar a ono što zovemo vrhunsk o  iskustvo.  Svak o  vrhunsk o  iskustvo  zauzvrat mor a biti integrisan o sa ličnošću da bi došlo do novo g razvoja  i  da  bi   osoba  završila   u  stanju   mudrosti.  Jed ­ no m sa m Rajh u pomenu o  da  ima m  definiciju  sreće. Podigao  je  obrve,  gleda o  u  men e  ispitivački  i  pita o  št a je  to.   Odgovorih :   „Sreća   je   svest   o   razvoju".   Spustio je   obrve  i   prokomentarisao :   „Nije  loše".

Ak o ova moj a definicija vredi , predlaže m  mnogi m ljudima  da  dođu  na  terapiju  kad a   osete  da  im   je  raz­ voj   zaustvaljen.   Mnogi   pacijenti   gledaju   na   terapij u kao na  ponovno  zasnivanje  procesa  razvoja.  Terapija može to postići, ukoliko  obezbedi  doživljavanje  i  po ­ mogne  da  se  pokren u  i  uklon e  preprek e  koje   su ometale asimilaciju iskustva.  Te  preprek e  su  struktu ­ rirani oblici ponašanj a koji predstavljaj u  nezadovolja­ vajuće   rešenje.    kompromi s    sa    detinjim    konfliktima. On e stvaraj u neurotsk o i ograničeno  samstv o  od  koga čovek hoće da pobegn e ili da  ga  se  oslobodi. Radeći una ­ zad, na, svojoj prošlosti, pacijent u terapiji razotkriv a po ­ četne konflikte i nalazi nov e način e da se  snađ e  u  pre - tećim životnim situacijama koje su  ga  prisilile  da  pos ­ tane „oklopljen" da bi preživeo. To je samo ponovno oživljavanje prošlosti da bi se prav i razvoj u sadašnjosti olakšao.  Ak o  je  prošlost  presečena,  budućnos t  ne   pos­ toji.

Razvoj j e priroda n proces ; n e možemo g a  m i  napra ­ viti. Njegovi zakoni  su  zajednički  svim  živim  bićima. Drvo, n a primer , rast e naviš e jedin o ak o m u j e korenj e duboko  u  zemlji.  Mi  saznajemo  proučavajući   prošlost. Tak o osoba  može  da  se  razvija  sam o  ak o  pušt a  korenj e u   svoju  prošlost.   A   prošlost  jedn e  osobe  je  njeno   telo.

Kad a gleda m unazad, u te godine entuzijazma  i  uz ­ buđenja, shvata m da je bilo naivn o očekivati da će se dubok o strukturiran i problemi moderno g čoveka lako razrešiti  bilo  kojom  tehnikom .  Neću  da  kaže m  da   je Rajh imao iluziju o  ogromno m  cilju  sa  kojim  se  suočio. On je bio svesta n situacije. Njegovo traganj e za efek- tivnijim načinom rad a sa  ti m  problemim a  proizlazi  di ­ rektn o iz njegove svesti o  tome.

Traganj e g a j e  odvelo  d o  istraživanja  prirod e  t e energije ka d živih organizama. Tvrdi o je . ka o što je po ­ znato, d a j e otkri o nov u  energiju,  koj u  j e  nazva o  orgon. To je  reč  izvedena  od  reči  organski  i  organizam.  Smislio j e  apara t  d a  b i  mogao  d a  sakuplja  t u  energij u  i   pun i telo   onoga   ko   sedi   u   njemu .   Ja   lično   sa m   pravi o   te

„akumulatore " i koristio ih na sebi. Oni su se pokazali korisnim za ponešto, ali nisu imali uticaja na problem e ličnosti. Da bi se ti problemi razrešili na individualno m nivou, potrebn a je jo š uvek kombinacija brižljivog analitičkog rad a fizičkog pristup a koji pomaže osobi da oslobodi   hronićn u   mišićnu   napetos t   koj a   koči   njegovu

slobodu i ograničava njegov život. Na socijalnom  nivou treb a da  dode  do  evolucionarnih  promen a  u  stavu   čo- veka prem a sebi, prem a svojoj  okolini  i  čovečanstvu uopšte.

Rajhov doprinos na oba nivoa je veliki. Njegovo objašnjenje prirod e karaktern e struktur e i ukazivanje na funkcionalni identitet karaktern e struktur e  i  telesnog stava predstavljajti značajan napreda k u razumevanj u ljudskog ponašanja. Uveo  je  poja m  orgastičke  potencije ka o  kriterij-um   emocionalnog   zdravlja,   što  ona   svaka.ko i  jeste,  i  ukaza o  na  njen u  fizičku  osnovu  u  telu.  Pro ­ širio je naša znanja o telesnim procesima, otkrivajući značenje i važnost nevoljnih telesnih  pokreta.  Najzad, razvio j e relativn o efikasnu tehnik u z a ra d s a poreme ­ ćajima      emocionalnog     (nevoljnog)     života      pojedinca.

Rajh j e jasn o  istakao  d a  s e  struktur a  društv a  odra ­ žava na karakterno j  struktur i pojedinačnih članova tog društva ,  što  je  uvid  koji  razjašnjava   iracionalne  aspek­ te politike. Video je mogućnost ljudskog bitisanja oslo­ bođenog inhibicija  i  pritisak a  koji  guše  životne  im­ pulse. Po mo m  mišljenju,  ak o  se  ta  vizija  ikada  ostvari, to će se desiti ukoliko se sledi prava c  na  koji  na m  je Rajh  ukazao.

Za naš trenutni cilj Rajhov najveći doprinos je opisivanje centralne uloge  koju  telo  mora  igrati  u  svakoj teoriji  ličnosti.  Njegov  ra d  je  obezbedio   osnovu  na  ko ­ joj   je   izgrađen a   tvorevina   bioenergetike.