Biblija je matafora

Čini mi se da je Isus prošao kroz tri faze u životu kako bi pokazao da je život neprekidan. Prva faza je bila faza podučavanja kada je rekao: "Kazaću im kako sve zaista izgleda". Međutim, taj pokušaj je bio bezuspešan kako za njega, tako i za nas. Propovedanje nije nikada nikoga pridobilo zato što je buđenje unutrašnje iskustvo, ne može neko sa strane da nas ubedi da se probudimo. Zato je Isus prestao da propoveda. Druga faza je bila: "Hej, ako ne veruju mojim rečima, pokazaću im delom. Vaskrsavaću mrtve i svaki put kada napravim neku čaroliju reći ću im da oni mogu da urade i više od toga". To bi trebalo da ih ubedi. To će biti podsticajno. Ako idem naokolo i na očigledan način živim život u skladu sa snagom ljubavi, svako ko to vidi postaće sličan svecu". Ni to nije pomoglo. Onda je Isus odlučio da pređe na treću fazu: "Pa, ako i dalje ne veruju da je život večan, pružicu im materijalan dokaz. Molim, donesite mi krst. Ima neko eksere? " Nema vaskrsnuća bez krsta i eksera. Ili, kao što kaže Jean Houston: "Prvo raspeće, pa onda hop!" Bez vaskrsenja, nema dokaza o večnom životu. Ni ovaj način nije imao većeg uspeha. Oni koji su prihvatili koncept večnog života, ionako su već verovali u to.

Biblija je intrigantna priča jer ima mnogo nivoa. Ovo važi za većinu knjiga koja daju duhovne instrukcije. Jedno poglavlje se obraća učenicima sedmog razreda, a već sledeće učenicima jedanaestog. Reči imaju potpuno drugačije značenje za različite ljude. Kada čitamo, želimo da znamo kome su reči bile namenjene. Skoro ceo Stari zavet je sastavljen od priča koje su se prepričavale dok su ljudi sedeli oko vatre. Prenosile su se sa generacije na generaciju dok ih neko najzad nije zapisao. Uzaludno je tražiti tehničku istinu u parabolama. Ali, ako obratimo pažnju na nameru autora, shvatićemo poruku. Ako neko smatra da su religiozne instrukcije iz Biblije zastarele, mora da shvati da se ona može tumačiti na mnogo načina. Najtoplije preporučujem da pročitate knjige Emmet-a Fox-a, kao i "Besedu na gori" i "Deset božjih zapovesti".

Ne smemo da zaboravimo da je osnovna funkcija majstora učitelja da impregniraju telepatski rezervoar svojom podsvešću. Oni razumeju primarnu direktivu i zato dolaze na Zemlju u fizičkom telu da podele sa nama malo svoje mudrosti. Ako ima slušalaca, oni rado unedogled, beskrajno strpljivo pričaju priče dok ne postignu neki uspeh. Ali, oni nisu propovednici. Ne osnivaju religije ili crkve- samo pričaju priče ljudima koji žele slobodu. Ne postoji crkva koja je oslobođena dogmatizma i ne manipuliše osećajem krivice. Neke New Age crkve kao sto su Sloga, Nauka o svesti, Božanstvena nauka, nauka o hrišćanstvu nude svojim pristalicama da slede unutrašnje vođstvo, da prestanu da se boje Boga i nađu unutrašnjeg učitelja. Ipak, još uvek su podložne izvitoperenosti svojstvenoj ljudskoj prirodi.

Moj savet je da se uvek treba vratiti na originalne priče onih koji su nas izvorno učili duhovnosti jer one nisu izvitoperene. U njima je moć. Originalna učenja sadrže nešto korisno. Nisu osvetoljubiva. Čak nisu ni autoritativna! Fillmores, osnivači crkve Unity, su napisali metafizički rečnik kako bi nam omogucili da razumemo knjigu koja je gotovo potpuno nerazumljiva. Predlažu alternativne interpretacije. Kada se obraćamo Gospodu, kažu, mi se zapravo obraćamo kosmičkom zakonu - tražimo da se prikaže u našem životu.

Dalje, originalno značenje greha nema nikakve veze sa Božjim gnevom. To je arhaičan termin koji znači da smo propustili neki putokaz. "Pa, dobro, probaću ponovo". Činiti greh znači da smo dospeli tamo gde nismo želeli. Pokajanje znači da treba da se okrenemo i zaputimo se u drugom pravcu, da radimo ono što nas čini srećnim. Greh jednostavno znači to. Nema veze sa rajem, paklom ili vređanjem bogova. Boga nije briga šta radimo. Verovatno je naše roditelje bilo briga, pa tako mi samo ponavljamo njihov stav, da im učinimo. Univerzum nas može da vidi samo kao savršene. Ne može da nas kazni jer je potpuno bezličan. Nema sposobnost da osuđuje. Univerzum zna da nikada nismo pogrešili.

Kada sam počeo da se bavim duhovnim radom, jedna od prvih poruka koju sam dobio bila je sledeća: "Tek kada mogu potpuno mirne duše da bacim u vatru svoju Bibliju ili "Kurs čuda", spoznaću o čemu se u njima govori". Kada nešto proglasimo svetim i postavimo ga na pijedestal, priznajemo da smo u neravnopravnom položaju. Nijedan majstor, arhanđel, ili avatar ne želi da bude postavljen na pijedestal. Radije bi sa nama pili pivo ili jeli picu, radosni zbog otvorene komunikacije. Moramo da razmislimo o tome šta mislimo o sebi i odredimo da li smo konačno spremni da se proglasimo jednakim sa Sai Babom ili Krišnamurtijem. Oni sebe ne vide kao različite od nas. Oni možda nastupaju u jednoj areni, a mi u drugoj, ali smo po hijerarhiji jednaki.