BESEDA O SLOBODI

Govorena u oslobođenom Skoplju.

Stojte u slobodi, kojom nas Hristos oslobodi,
i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti.
Galat. 5, 1.

Niko nije slobodan do onoga, ko sobom vlada.
Epiktet

Kome od vas da uputim danas svoju reč, - vama, oslobodioci, ili vama oslobođeni? Vama koji ste doneli slobodu ovoj zemlji, ili vama koji ste čekajući tu slobodu sačuvali kroz vekove svoje hrišćansko ime? Vama koji ste jednim udarom na Kumanovu slomili groznu moć muslimana, ili vama koji ste, zajedno sa svojim precima, davali otvor toj neprijateljskoj moći pet stotina godina? Vama koji ste celog svog veka, lomeći se po burnom muslimanskom moru vodili očajnu borbu da u ovo ne potonete, ili vama koji ste svojim muškim grudima gurnuli to more i vratili ga u njegovo staro azijsko korito? Kome od vas da uputim današnju svoju reč?

Upućujem je i jednim i drugim kao pobediocima. Jer gle, vi ste pobedioci i jedni i drugi. Pobedioci ste i vi, koji ste 13-og oktobra 1912. g. stanovali u ovoj zemlji, morajući osvajati od svojih gospodara patnjom i suzama svaki dan i svaki čas života svoga, a pobedioci ste i vi, koji ste sa slobodom došli u ovaj grad Velikog Cara trnovitim i mučnim putevima, preko kosovskog i kumanovskog polja.

Hoću da govorim i jednim i drugim kao braći po krvi i veri. Krv nije voda, vera nije bajka. Jedna ista krv gonila vas je, da se pri susretu zaplačete, jedna i ista vera gonila vas je, da se sa suzama zagrlite. Jer krv, koja teče u žilama sviju vas, nije kakva sumnjiva tečnost, no to je krv moćne i sveže slovenske rase, krv mladićka i krv plemenita. Krv vaša nije ma kakvog sumnjivog i niskog porekla, - vi ste je nasledili od Svetog Cara, koji je na Kosovu pao kao poslednji branilac slobode srpske i balkanske, i od Velikog Cara, po čijim stopama hodimo mi kad hodimo po ovome gradu, iz koga je on vladao celim hrišćanskim Balkanom, s pravdom i slobodom.

Vera vaša nije vera u kamene i drvene idole, no u živog i velikog i dobrog Boga, i u živog i velikog sina Božijeg, Hrista.

Vera vaša nije uveo bosiljak, koji se slučajno čuva još u nekom kutu sobe, no vera vaša je jedan večito sveži cvet, koji svojim mirisom opija.

Vera vaša nije vera najgorih, no najboljih u svetu.

Vera vaša ne pokreće samo brda, no i zvezde, i ne vaskrsava samo ljude iz mrtvih no i narode.

Vera vaša, oslobođeni, svetlila vam je kroz pet stoleća u tami ove zemlje; vera vaša oslobodioci, prevela vas je kao ognjeni heruvim preko opasnih polja: Kosova i Kumanova.

Vera vaša, braćo, učinila vas je, i jedne i druge, pobediocima.

Vera vaša, draga braćo, to je druga krv vaša.

Vama svima hoću da govorim još i kao braći po gladi i žeđi. Hoću da vam govorim o onome, za čim je duša vaša najduže i najstrašnije osećala glad i žeđ. O slobodi!

Sloboda je najradosnija no i najgroznija reč, koja se ikada na zemlji čula, - najradosnija za ugnjetene, najgroznija za ugnjetače. Ta reč je palila čovečanstvo kao oganj i vitlala ga kao oluja trsku kroz celu istoriju njegovu. Ta reč je kravila srca robovima i zaleđivala dušu tiranima. Ta reč je vazda bila melem za ranjenu pravdu i otrov za osionu nepravdu.

Borba za slobodu ispunjava celu ljudsku istoriju. Prvo je čovek vodio borbu s prirodom oko sebe, jer prvo njegovo ropstvo bilo je ropstvo prirodi.

Druga borba bila je borba čoveka s drugim ljudima, sebi ravnima, koji su ga pritisnuli svojom vlašću i silom, kao gospodari i tirani.

Treća borba to je večita borba čoveka sa samim sobom, sa gorim samim sobom, za jednog boljeg samog sebe; sa ropskim bićem u sebi, za jedno slobodno biće u sebi.

Kakvi su metodi i rezultati mnogostoletne čovekove borbe s prirodom - o tome nas uče prirodne nauke.

Kakvi su metodi i rezultati dugovremene borbe čoveka s čovekom - o tome nas uči politička i ratna istorija.

A kakvi su metodi i rezultati borbe čoveka sa samim sobom, - o tome nas uči religija. Iz borbe s prirodom čovek je izišao pametniji. Iz borbe s ljudima čovek je izišao humaniji.

Iz borbe sa samim sobom čovek je izišao uzvišeniji i blagorodniji.

Pa ipak - ni iz jedne borbe čovek još nije potpuno izišao.

Još čovek vodi borbu s prirodom, i sa svojim bližnjim, i sa samim sobom. Još se prirodne nauke usavršavaju; još se istorija stvara, i još religija uzvišava ljudski rod. Mi se još nalazimo usred toga opštečovečanskog i opšte-istorijskog procesa oslobođenja.

Sloboda je najsimpatičnija stvar na svetu. I kad je mrze, ljudi joj se dive. Prema svakom aktu oslobođenja svet se odnosi s poštovanjem. Svet se ushićava jednim naučnikom, koji objavi kakav nov uspeh u nauci, koji označava novu pobedu čoveka nad prirodom. Svet se divi jednom potištenom narodu, koji ustane protiv svojih tirana i izvojuje slobodu. Svetu imponuje jedan čovek, koji savlađuje slabosti svoje i hodi kao slobodan čovek u odnosu prema višoj prirodi svojoj.

I srpska vojska izaziva u ovo vreme divljenje i poštovanje celoga sveta. Srpska vojska izvojevala je slobodu ovoj zemlji. Možda to celom svetu nije milo, no ceo svet to ceni i respektuje.

Srpska vojska donela je slobodu ovome neslobodnome - svakako najneslobodnijem - kutu naše planete. Srpska je vojska skupo i preskupo platila slobodu ove zemlje. Ne srebrom i zlatom, no krvlju, mnogom i skupocenom krvlju svojom.

Da ne govorim o mnogobrojnim žrtvama, palim na Kumanovu, na Prilepu, i Bitolju, - o tome se dovoljno zna, no teško da će se naći i jedna varoš i jedno selo u celoj oslobođenoj Maćedoniji, u kome ne bi bilo groblja srpskih vojnika - osloboditelja. Srpska vojska bila je poslednja, koja se pre 500 godina u odbrani Maćedonije srušila pred turskom silom. Srpska vojska bila je prva, koja je prošle 1912. godine ušla u Maćedoniju, da se bori za slobodu ugnjetenih Hrišćana. Skupo je stala Srbiju sloboda ove zemlje! Hiljade majki u Srbiji, koje su prošle jeseni ispratile svoje sinove u ovu zemlju, uzalud čekaju njihov povratak. Hiljade sestara zavile su se u crninu za braćom, koja su zaklana na žrtveniku slobode ove zemlje. Prijatelji tuguju za prijateljima svojim, udovice plaču za muževima svojim, siročad pište za ocem svojim. Nema kuće u Srbiji, koja nije dala zlata, i suza, i krvi za otkup slobode ove zemlje. Nema čoveka u Srbiji, kome bar jedan grob u Maćedoniji nije toliko drag, koliko i njegov sopstveni život.

O kako je skupa svaka sloboda! A naročito kako je skupa sloboda ove zemlje! Ona je skuplja od zlata, i suza, i života ljudskog.

No iako je Srbija tako skupo platila vašu slobodu, oslobođena braćo naša, ona ipak ne traži ništa više od vas, no od ostalih svojih sinova. Ona ne traži od vas ni veću službu, ne veći porez, ni veću blagodarnost, no što joj daju ostali sinovi njeni. Šta više, Srbija oseća prema vama više ljubavi i više nežnosti nego prema nama ostalima, koji smo u njenom slobodnom krilu rođeni i odrasli. Jer vi ste njeni sinovi, koji ste bili izgubljeni, pa ste nađeni; koji ste bili mrtvi, pa ste oživeli; koji ste bili daleko od nje, pa ste joj se vratili u zagrljaj!

Kroz suze za mnogobrojnom decom svojom Srbija se raduje zbog vas, nađenih i vaskrslih. I mi svi, koji dolazimo ovamo da posetimo grobove svoje izginule braće, nalazimo jedinu utehu u tome što vidimo vašu slobodu, izniklu iz milih nam grobova. "Nisu uzalud poginuli!" - govorimo mi na još svežim grobovima i utiremo suze s očiju. Raduje se i crkva Hristova što vas vidi tako okupljene u slobodi, da bez straha i stida slavite velikog Tvorca sveta, koji je učinio kraj vašim iskušenjima i poniženjima.

Raduje se Hristova pravda, koja je ponovo zasjala posle dugog mraka i prezrenja.

Raduje se i srpska narodna pravda, koja je posle dugog narodnog iskupljenja i očišćenja popela se trijumfalno na presto svoj.

Radujete se i vi svi, oslobođena braćo, što je Bog udostojio vas između tolikih pokoljenja, koja su od Kosova do danas pištala u ropstvu, da okusite slobodu i vidite ostvaren amanet Kosovski.

I sen Velikog Cara raduje se što vidi ovaj svoj grad slobodan. A s carem Dušanom raduju se i svi poginuli i umrli borci za slobodu ove carske prestonice i ove carske zemlje. Radujte se i vi živi, kad i mrtvi danas imaju razloga da se raduju!

Oslobodilačka i oslobođena braćo! Vi svi već imate slobodu za kojom ste žudeli i za koju ste se borili. Vi ste slobodni od tiranstva ljudi. No ja rekoh da je ceo život ispunjen borbom za slobodu. Vama sada predstoji nova borba za slobodu, na koju vas crkva Hristova poziva. To je sloboda religijska, sloboda unutrašnja, kojoj je Hristos prizvao svet. Crkva Hristova poziva vas u borbu protiv tiranije nižeg čoveka u vama nad višim (do juče ste bili zauzeti drugom borbom, danas je ova na dnevnom redu). Crkva Hristova poziva vas na borbu protiv greha, za slobodu vrline, i na borbu protiv sebičnosti, a za slobodu milosrđa, i na borbu protiv mržnje, a za slobodu čovekoljublja, i na borbu protiv bezbožnih misli i nepravednih želja u sebi, a za slobodu misli uzvišenih i želja pravednih; jednom rečju: crkva Hristova poziva vas na borbu protiv roba u vama, a za čoveka slobodna. Niko nije slobodan braćo, osim onoga, ko dođe do saznanja svoje zavisnosti od Boga. Jer ko se oseća zavisan od Boga, taj se oseća nezavisan od svega ostaloga; ko se pak oseća nezavisan od Boga, taj se mora osećati zavisan od svega ostaloga. A ko sme poricati, da je bolje biti zavistan od Boga, koji je sam razum i sama pravda, nego li biti zavisan od surovosti prirodne, od nerazumnosti ljudske, i od svoga greha? Sloboda u najboljem i najvišem njenom smislu znači zavisnost od Boga. Ta zavisnost nije robovska, no zavisnost sinovska.

Prvo je čovek bio zavisan od prirode, pa od čoveka, pa od svoga greha. Prva borba jeste borba s prirodom, druga s čovekom, poslednja s grehom. Mi možemo poći i obratnim putem. Oslobodimo sebe od greha i slabosti i lako će nam biti tada osloboditi se i tiranije ljudi i tiranije prirode. Jer je tiranija greha najgora tiranija u svetu.

Oslobođena braćo, Srbija - osloboditeljka vaša poziva vas na slobodan politički život, a crkva Hristova poziva vas na slobodan duševni život. Slobodu političku Srbija vam je izvojevala, no slobodu Hristovu svak od vas sam mora izvojevati. Mi smo pozvani da od sad svi zajedno na dobijenoj slobodi političkoj zidamo slobodu Hristovu, a na slobodi
Hristovoj karakter i kulturu ove zemlje. Karakter i kultura ove zemlje biće demokratska i hrišćanska. Demokratija i hrišćanstvo pak potrebuju slobodne ljude, unutrašnje slobodne ljude.

Zato, neka bi vas Hristos zapojio svojim duhom, koji bi sagoreo u duši vašoj sve što je ropsko, sve što je nečisto i grešno. Neka bi svi vi postali slobodni ljudi od zla u sebi, i slobodni radnici na dobru ove lepe i mnogostradalne zemlje, da bi postavši slobodni spolja bili slobodni i iznutra, jer Srbija neće robove no slobodne ljude, i crkva Hristova neće robove no slobodne ljude.

Poštujte, braćo, slobodu, koju vam je Srbija donela. No sećajte se slobode, koju je Hristos doneo svetu. Stojte i u jednoj i u drugoj slobodi i slavite Boga, koji je do sad čuvao ovu zemlju i koji će je i od sad čuvati, vodeći je miru, i kulturi i sreći. Amin.