BESEDA O MLADOJ SRBIJI

Govorena na dan objave rata 1912. godine.

Gospod je veliki ratnik.
Mnoga su čudesa Tvoja, koja si učinio,
Gospode Bože moj i mnoge su brige Tvoje o nama.
Hteo bih javljati i kazivati, ali im broja nema.
(II Moj. 15, 3; Psalm, 40, 5)

Rat je osnov svake umetnosti,
i osnov svake više vrline i sposobnosti ljudske.
Mir i građanski poroci cvetaju zajedno.
Sve velike nacije rođene su u ratu,
a izdahnule u miru.
John Ruskin: The crown of wild olive, lecture on the war

Stari i nejaki,

Vama danas jedino mogu da govorim. Gle, vi ste danas jedini stanovnici ovoga grada. Vi, stari i nejaki, jedini ste sad stanovnici i cele Srbije.

Gde je mlada i snažna Srbija? Otišla je na jug, u zemlju gde Sunce jače sija, ali gde je manje i svetlosti i toplote no ovde kod nas.

Gde su, o majke, vaši stasiti sinovi, kojima ste se toliko ponosili? Otišli su, da se pokažu dostojni vašega ponosa.

Gde su, o sestre, vaša okretna braća, u čijem ste licu vi gledali angele Božije i u čijoj ste duši nalazili svoju dušu? Ja ću vam reći: otišli su u zemlju, punu sestrinskih suza za ubijenom braćom i punu bratskog očajanja zbog obeščašćenih sestara.

Gde su, o dedovi, unuci vaši, u čijem ste zdravlju vi uživali i čijoj ste se snazi radovali? Vi znate: otišli su tamo, kuda ste i vi bili pošli u mladosti svojoj, otišli su u zemlju, gde se ne zna za ljude, no samo za tirane i robove.

Stara Srbija i Makedonija zove se ta zemlja hladnoće i mraka, i suza i očajanja, i tiranstva i ropstva. Ta zemlja je meta, kojoj su se uputili vaši srodnici i prijatelji; oslobođenje te zemlje je zadatak, koji su uzeli na se oni, vaši hranitelji i branitelji.

Ne bojte se za sebe: Bog će vas hraniti i braniti do njihova povratka. Ne bojte se ni za njih: Bog ih neće vratiti k vama sve do dostignuća mete i sve do svršetka velikog zadatka.

Kao san takva je istorija ove zemlje, koja će sad biti zalivena krvlju od krvi vaše i obeljena kostima od kostiju vaših.

Ako vam se usni jedna zemlja s prekrasnim šumama i rekama i jezerima, zemlja, nad kojom Sunce još jače svetli no ovde kod nas, zemlja, koju zapljuskuje more svojom vodom, kojoj su poznati svi delovi sveta, jer ih ona sve omiva, zemlja narandži i maslina, - ako vam se usni takva zemlja, onda znajte da je vaš san java, znajte da je to zemlja, u koju se uputila sva mlada i zdrava Srbija.

Ako vam se usni zemlja, u kojoj je rođen najveći heroj mača i najveći heroj misli u istoriji sveta, znajte da je to postojbina Aleksandra Velikog i Aristotela filosofa, postojbina viteštva i mudrosti, onda znajte, da je to zemlja, u koju su otišli oni, za koje vi u ovome času podižete najtoplije molitve Bogu. Zaista vredno je pohoditi tu zemlju, mada nas dvadeset i dva veka dele od onog vremena, kad je ona bila osvetljena genijem Aleksandra i Aristotela. Zaista velika čast pripada onima, koji stavljaju sebi u zadatak, da tu zemlju dignu iz varvarstva i mraka, u kome se ona sad nalazi. Radujte se, jer ta čast pripada vašim sinovima i braći vašoj. Ponosite se, jer je s tim zadatkom i prešla granicu mlada i snažna Srbija.

Ako vam se usni zemlja, u kojoj je propovedao hrišćanski ideal bratstva i vrline najveći hrišćanski apostol bratstva i vrline, sveti Pavle, znajte da je ta zemlja java, a ne san, i da je blizu nas, a ne daleko. Na tu zemlju pošla je sad mlada i snažna Srbija, u krstaški rat, za hrišćanski ideal, koji je apostol Pavle propovedao, ideal pomračen gospodarstvom nad tom zemljom onih, kojima su otupeli i um i srce, i koji su sposobniji za sluge, no za gospodare.

Ako vam se usni zemlja, okićena belim crkvama i manastirima, s bogatim gradovima s raskošnom, junačkom vlastelom, na čelu s kraljevima i carevima iz jedne velike i slavne dinastije, koja je domaćinski i hrišćanski dočekivala i ispraćala krstaše zapadne Evrope protiv Turaka seldžuka, obesvećivača svetinja hrišćanskih, i koja se i sama borila s tim Turcima, onda znajte da je takva bila zemlja, o kojoj se danas najviše govori u svetu, zemlja, kuda se upravljaju dan i noć vaše misli. Takva je bila ta zemlja pre sedam stotina, pre šest stotina i pre pet stotina godina. Takva je bila ona tada, ali takva ona nije od pre pet stotina godina do danas.

Ako vam se usni zemlja, u kojoj se vlada strahom i živi u strahu, zemlja škrguta zuba neprosvećenih gospodara i ropskog poniženja podanika, zemlja razuzdanog hajdučkog kikota i krvavog plača sirotinje raje, zemlja nepravednih vlasti i podmitljivih sudija, zemlja nekažnjenih zločina, prećutanih nedela, zemlja plamena i kinvala, i to ne od juče ili prekjuče, no od pre pet stotina godina - ako vam se usni takva zemlja, onda znajte, da je vaš san samo bleda slika jave, znajte da takva zemlja graniči sa vašom zemljom. Tu granicu prešla su braća, da donesu braći slobodu i svetlost. U tu zemlju "krajnje tame i škrguta zuba" otišli su vaši srodnici i prijatelji, da objave mrtvima vaskrs.

Je li vam žao što ste se rastali od svojih srodnika? Ne žalite, jer to bi značilo da vi žalite što će robovi dobiti slobodu. Da se ne srdite što su vas prijatelji vaši ostavili i otišli? Ne srdite se, jer to bi značilo da se srdite što će ljudi iz tame ući u svetlost.

Ne žali, deda, za unukom svojim; on će ti se vratiti i doneti radosnu vest, da je razagnao tamu iz zemlje Aristotela i Aleksandra.

Ne žali, majko, za sinom svojim; on će ti se vratiti s radosnim uzvikom: "Hodio sam, majko, stopama velikog apostola Pavla."

Ne žali, sestro, za bratom svojim; on će ti doneti radosnu vest, da je bio u Skoplju i Prilepu, u gradu velikog cara i velikog junaka, i da je izvojevao slobodu tim slavnim gradovima.

Ne žali, sine, za ocem svojim; on će ti pričati kad se vrati: "Bio sam, sine, učesnik velikih događaja, borio sam se za krst i slobodu. Smrt je, sine, nemoćna prema slavnom životu."

Ne žalite, stari i nejaki, za mladom i snažnom Srbijom; ona je uzela borbeni krst na sebe i pošla je putem pravde, putem Hristovim, uskim i trnovitim putem, kojim samo bogovi hode. Samo tim putem hodi se slavi. Ne žalite, što vaše trgovine stoje zatvorene, što je vaša industrija stala, što su točkovi fabrički prestali da se okreću, i što je umukla pesma radnika. Rad je zamenjen ratom, a pesma radnika pesmom ratnika.

Neka stoje zatvorene trgovine vaše, dok se jedan važniji posao ne svrši, dok se ne da sloboda robovima. Vi imate slobodu i trgovinu, dok milioni vaše braće nemaju ni samu slobodu.

Neka prestane industrija vaša, dok se jedno važnije delo ne ispuni, dok se ne utru suze udovicama, i ne zaleče rane ranjenicima, i ne dignu mrtvi iz grobova, i ne zatvore tirani u grobove. Neka umuknu fabrike i radionice; njihova huka dosadi nam svaki dan, mi smo poželeli drukčiju muziku. Huku fabrika zameniće huka oružja, tako brižljivo iskovanog u fabrikama.

Ne žalite, što polja stoje nepoorana i pšenica neposejana, i što voćni plodovi padaju sa svojih grana pod teretom jesenje kiše i magle, i što nema ljudske ruke, da ih prihvati i njima decu u zimu obraduje. Neka se odmaraju polja i neka voće kaplje na zemlju zajedno sa jesenjom kišom i truli pod lišćem i blatom; ništa propasti neće, zemlja će se ugojiti i druge jeseni daće dvostruku žetvu onima, koji se s bojišta vrate gladni i umorni.

Ne plačite za mirom, u kome smo do juče živeli. Ništa nedostojnije vaših suza nije od jučošnjeg mira.

Nedostojan je vaših suza mir, koji je sve ljude uravnjavao i sve ih činio podlacima. Neka je daleko od vašeg žaljenja mir, nad kojim su carovali sebičnost i razdor, i u kome je vladala paučljiva filistarska filocofija.

Zar se ne sećate onih, koje je jučošnji mir brojao u svoje heroje? To su bili partijski spletkaši i novinarske zloće. To su bili junaci berze i velikoposednici memljivih stanova sa Dorćola i Savamale, koji su šest dana delali bezbožna dela, a sedmog dana dolazili u ovaj hram i palili debele sveće Bogu.

Ah, ta nedostojan je vaših suza jučošnji mir!

Taj jučošnji mir značio je zlobni i potajni rat: rat svih protiv svih. Bolja je jedna velika i bujna reka no bezbroj malih barica, koje se pri mrazu lako zamrznu, a pri Suncu lako usmrde. Bolji je rat, koji ujedinjava celu naciju na jednom delu no mir, koji ima onoliko malih ciljeva koliko i ljudi, koji razjedinjava brata od brata, suseda od suseda, čoveka od čoveka. Ah, verujte, nedostojan je vaših suza jučošnji bezbožni mir!

Sitni su ciljevi bili u jučošnjem životu našem, u jučošnjem miru, stoga su se i svi ljudi činili sitni. Danas, kad je istaknut jedan jedini veliki cilj celoj naciji, pogledajte danas, koliki su porasli oni isti sitni ljudi, koje ste juče s visine gledali i prezirali! Ne možete da ih poznate; ne možete da poznate Beograd, ne možete da poznate Srbiju. Sve kao da je nekom magičnom silom izvučeno na visinu, na goru Tavorsku i preobraženo. Svi mi kao da smo bili neupaljene električne sijalice. Nije bilo struje, i mi smo svi bili mračni i hladni. Najedanput je struja puštena, i svi smo mi počeli svetliti. Struja - to je oduševljenje za veliki zadatak, koji se postavio pred celu našu naciju. Oduševljenjem za oslobođenje robova mi smo svi zasvetlili; to oduševljenje stvorilo je u svima nama jedno srce i jednu misao. O kako je veliko postalo naše srce i kako velika zajednička misao naša!

Veliki zadatak, koji i nas čini velikim, jeste oslobođenje i ujedinjenje našeg lepog poluostrva. Mi poduzimamo da od slabog i pocepanog i poniženog Balkana stvorimo jednu jedinu moćnu državu, koja će stati u red velikih sila, ne zato da bi Balkan ugnjetavao male i rešavao sudbu država, no zato da on ne mora dopustiti da njegovu sudbu drugi neko rešava sem njega samog.

Budite mirni, stari i nejaki. Mladu Srbiju vodiće Bog ka pobedi. Ko ne veruje u ovo, uzaludna je sva ostala vera njegova. Budite mirni, mlada Srbija bori se za svetu i pravednu stvar zajedno sa mladom Bugarskom i mladom Grčkom i Crnom Gorom. Budite mirni: Hristos, koji je najviše stradao za svetinju i pravdu, biće uz mladu Srbiju i oduševljavaće je Duhom Svojim.

Budite mirni, kad čujete da balkanski hrišćanski saveznici prolivaju svoju krv u ratu. O da znate, kako je to potrebno! Samo onaj savez ima vrednosti i života, koji se krvlju zapečati. Bog tako hoće, da se balkanski savez zapečati krvlju, da bi bio trajan, zato ne protivimo se ni mi tome.

Budite mirni, stari i nejaki. Vaši mili i dragi, vođeni Bogom, vratiće se s bojnog polja i pričaće vam jednu priču, istinitiju i lepšu od svih bajki, koje ste slušali. Pričaće vam: - "Mi smo bili u krstaškoj vojni 1912. god. mi Srbi, Bugari i Grci. Mi smo se borili za slobodu ljudi i čast Hrišćana. Svi hrišćanski fariseji ovoga sveta pomagali su Turcima - Seldžucima; nama Hrišćanima pomagao je Hristos, i mi smo pobedili.

Mi smo krv svoju prolili za potlačenu braću, ali ne žalimo, - cveće je niklo iz te krvi. Mi smo bili na Golgoti, ali ne žalimo - došao je Vaskrs. Ranjeni Srbin padao je na grudi bratu Grku, ranjeni Grk na hrišćanske grudi slovenske. Opirući se jedan na drugog, mi smo prešli trnovit put borbe i stradanja, koji je jednovernu braću još većma zbližio i učinio ih jednom velikom silom. Mi pozdravljamo tu novu moralnu veliku silu, pozdravljamo slobodni i veliki Balkan! Neka milost Božija od sad vodi naše oslobođeno i ujedinjeno poluostrvo."

Budite mirni, stari i nejaki. Upravite molitve svoje Bogu: "Bože, ostvari ovu priču! Bože, koji si odmah posle Golgote poslao Vaskrs svome najvećem Sinu, uskori Vaskrs hrišćanskom Balkanu, koji je, evo, s krstom za tvoju pravdu pošao na Golgotu".