Poglavlje   33.

Babađi,  Yogi-Hrist  moderne  Indije

Severne  litice  Himalaja  i  blizini  Badrinarayana  još  uvek  su  blagoslovljene

živom  prisutnošću  Babađija,  gurua  Lahirija  Mahasaye.

Učitelj koji živi u samoći, zadržao je svoje telesno obličje  vekovima, možda čak i hiljadama godina. Besmrtni Babađi je  avatar.  Ta  sanskrtska  reč znači “silazak”. Njena dva korena su ava “dole” i tr  “proći”.  U  hinduističkim svetim spisima avatar označava silazak Boga u telo.

“Babađijevo duhovno  stanje  nadilazi  moć  ljudskog  poimanja”,  objasnio  mi je Šri Juktešvar. “Patuljasta čovekova vizija ne može prodreti do njegove transcendentalne zvezde. Čovek uzalud pokušava da zamisli avatarov doseg. On ga ne može shvatiti.”

U Upanišadama je precizno klasifikovana svaka faza duhovnog napretka. Siddha   (savršeno   biće)   napreduje   do   stanja   đivanmukte   (oslobođen   dok   je

živeo), a zatim do stanja paramamukte (vrhunski  slobodan  -  gospodar  smrti). Ovaj poslednji potpuno se oslobodio robovanja mayi i kruga reinkarnacije. Stoga se paramamukta retko vraća u materijalno telo. Ako se vrati, onda  to  čini  kao avatar, Božiji poslanik koji svetu donosi neizmeran blagoslov.

Avatar  ne  podleže  univerzalnim  kosmičkim  zakonima.  Njegovo  čisto  telo, vidljivo         u             obliku         svetlosne  slike,     ništa     ne        duguje             prirodi.    Površni  pogled       u avatarovom  obličju  možda  neće  otkriti  ništa  neobično,  ali  ono  povremeno  ne baca  senku  niti  ostavlja  otiske  u  pesku.  To  su  spoljašnji  dokazi  za  unutrašnje nepostojanje  mraka  i  materijalne  vezanosti.  Samo  takav  Bog-čovek  zna  istinu koja  se  krije  iza  relativnosti  života  i  smrti.  Omar  Khayam,  često  neshvaćen  na pravi način, opevao je tog oslobođenog čoveka u svojim besmrtnim Rubaijama: Meseče moje duše neprolazni!

Uštap i  méne  ređaće  se  stalno. Mesec  će  još  dugo  nebom  kružiti uzalud  me  u  istom  vrtu  tražiti.

“Mesec  neprolazni”  je  Bog  koji  će  nadživeti  sva  vremena.  “Uštap   i méne” simbolizuju materijalni svemir vezan zakonom periodičnog ponavljanja. Persijski vidovnjak koji je postigao najviši stepen samospoznaje ne mora više da se vraća u “vrt” prirode, ili maye. Uzalud svemir traži nešto što mu je nekada pripadalo, pa nestalo bez traga.

Hrist je svoju slobodu drukčije izrazio:

“I pristupivši jedan književnik reče  mu:  Učitelju!  Ja  idem  za  tobom  kud god ti pođeš. Reče njemu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda; a sin

čovečiji nema gde glavu zakloniti.”229

Može li se  sveprisutni  Hrist  slediti  drukčije  osim  u  duhu  koji  sve prožima?

Krišna,  Rama,  Buddha  i  Patanđali su  među  drevnim  indijskim  avatarima. Opsežna  književnost  na  tamilskom  jeziku nastala  je  oko Agastye,  avatara

Južne  Indije.  U  vekovima  pre  i  posle  hrišćanske  ere  izveo  je  mnogobrojna  čuda, a  veruje  se  da  je  do  današnjeg  dana  zadržao  svoj  materijalni  oblik.

Babađijeva  misija  u  Indiji  sastoji  se  u  tome  da  pomaže  prorocima  u njihovim   posebnim   zadacima.   Prema   tome,   on   zadovoljava   uslove   koji   se   u

220      Matej  8,  19-20.

svetim  spisima  traže  za  mahavatara  (velikog  avatara).  On  tvrdi  da   je   u  jogu uveo Šankaru, indijskog filozofa bez premca230 i Kabira, slavnog srednjovekovnog učitelja. U  XIX  veku  Babađijev  najznačajniji  učenik  bio  je  Lahiri  Mahasaya,  koji je  oživeo  izgubljeno  umeće  krije.

Mahavatar je u stalnoj vezi s Hristom. Obojica šalju čovečanstvu vibracije iskupljenja i za naše doba su odredili spiritualnu tehniku spasenja.  Zadatak  te dvojice potpuno prosvetljenih učitelja - jednog u telu, a  drugog  bez  njega  - sastoji se u inspirisanju naroda da se odreknu samoubilačkih ratova,  rasnih mržnji, verskog sektaštva i zala materijalizma. Babađi je svestan trendova novog vremena, a naročito uticaja  i  složenosti  zapadne  civilizacije,  te  kako oslobodilačku jogu treba širiti na Zapadu podjednako kao i na Istoku.

Ne treba da nas iznenadi što istorija  ne  spominje  Babađija.  Ni  u  jednom veku veliki guru se nije  javno  pojavio.  S  njegovim  hiljadugodišnjim  planovima nije u skladu sjaj publiciteta, koji sve može pogrešno da protumači. Kao i Stvoritelj,  jedina  ali  ćutljiva  sila,  Babađi  radi  u poniznoj povučenosti.

Veliki proroci kao Hrist i Krišna, dolaze na zemlju radi  određene  i spektakularne svrhe.  Čim  je  svrha  postignuta,  oni  odlaze.  Drugi  avatari  poput Babađija  drže  se  posla  koji  se  više  odnosi  na  spori  čovekov  razvoj   tokom vekova, a ne  na  neki  istaknuti  istorijski  događaj.  Takvi  učitelji  uvek  se  sakrivaju od  radoznalog  pogleda  javnosti  i  imaju  moć  da  postanu  nevidljivi.  Zbog   tih razloga kao i zbog toga što uglavnom upućuju  svoje  učenike  da  o  njima  ćute, svetu  ostaje   nepoznat  veliki  broj  spiritualnih  ličnosti.  Na  ovim  stranicama  moći

će se nešto naslutiti o Babađijevom životu samo nekoliko činjenica  koje  on smatra prikladnim i korisnim da se javno objave.

Nikad nisu otkriveni nikakvi bliži podaci o Babađijevoj porodici ili mestu rođenja, koje hroničari toliko vole. Obično govori na hindskom, ali i na  svakom drugom jeziku. Prihvatio je jednostavno ime Babađi231 (poštovani otac), a učenici Lahirija Mahasaye iz poštovanja su  mu  nadenuli  imena  Mahamuni  Babađi Maharađa  (vrhovni  ekstatični  svetac),  Maha  Yogi  (najveći  jogi),  Tryambaka  Baba i Šiva Baba (naslovi Šivinih avatara). Zar je važno što  ne znamo porodično  ime potpuno oslobođenog učitelja?

Lahiri Mahasaya je jednom rekao da “Kad god neko s poštovanjem izgovori Babađijevo ime, istog časa mu stiže duhovni blagoslov.”

Besmrtni guru na telu nema znake starosti. Izgleda kao da nije stariji od dvadesetpetogodišnjaka. Svetle  kože,  srednje  visine  i  građe,  Babađijevo  lepo, snažno telo zrači vidljivim žarom. Oči su mu  tamne,  spokojne  i  blage,  a  duga sjajna  kosa  je  bakarne  boje.

Začuđuje činjenica da je Babađi vrlo sličan  svom  učeniku  Lahiriju Mahasayi. Sličnost je toliko upadljiva  da  se  Lahiri  Mahasaya  u  poznijim godinama mogao smatrati ocem mladog Babađija.

Svami  Kebalananda,  moj  sveti  kućni  učitelj  sanskrta,  proveo  je   neko vreme  sa  Babađijem  u  Himalajima.

“Učitelj bez premca sa svojom grupom kreće se po planinama iz mesta u mesto”, pričao mi je Kebalananda. “U njegovom malom društvu su i dva vrlo napredna učenika iz Amerike. Nakon provedenog vremena  na  neko  mestu,  on kaže:  “Dera  danda  uthao  (dignimo  šator  i  štap)”.  Sa  sobom  nosi  simboličan

221      Šankara je bio učenik Govinde Yatija, i primio je inicijaciju u jogu od Babađija u Benaresu. Pripovedajući taj  događaj  Lahiriju Mahasayi  i  svamiju Kebalanandi, Babađi  je  izneo   mnoge zanimljive pojedinosti o svom susretu s velikim monistom.

222         “Babađi    je    uobičajeni    izraz    oslovljavanja.    Tom    titulom    obraćaju    se    mnogim    poznatim

učiteljima  Indije,  od  kojih,  međutim,  nijedan  nije  Babađi,  guru  Lahirija  Mahasaye.

bambusov  štap  -  dandu.  Njegove  reči  su   znak   da   sa   grupom   istog   trenutka kreće  na  drugo  mesto.  Tom  metodom   astralnog   putovanja   ne   koristi   se, međutim,   uvek.

Ljudi mogu da  ga  vide  ili  prepoznaju  samo  ako  on  to  želi.  Poznato  je da se raznim poklonicima javio u mnogobrojnim, ponešto različitim obličjima - ponekad s bradom i brkovima, a ponekad bez njih. Pošto njegovo nepropadljivo telo ne treba hranu, učitelj retko kad jede. Neki put od učenika  koje  posećuje prihvati voće ili  pirinač  kuvan  u  mleku  i  pročišćenom  maslacu  kao  znak društvene učtivosti.

“Poznata su mi dva čudesna događaja iz Babađijevog  života”,  nastavio  je svami Kebalananda.  “Jedno  veče  njegovi  učenici  su  sedeli  oko  velike  vatre  koja je plamtela radi svetog vedskog obreda. Učitelj je odjednom zgrabio zapaljenu cepanicu i  njome  lako  udario  po  ramenu  učenika  koji  je  sedeo  blizu  vatre.  “To je okrutno,  gospodine”,  protestovao  je  Lahiri  Mahasaya,  koji  je  takođe  bio prisutan.

“Zar bi više voleo da ti sagori u pepeo pred očima, kako mu je bilo predodređeno  njegovom  prošlom  karmom?”

S tim rečima Babađi je na učenikovo ispečeno  rame  stavio  svoju isceliteljsku ruku. “Večeras sam te oslobodio bolne  smrti.  Karmički  zakon zadovoljen  je  time  što  ti  je  vatra  nanela  samo  mnogo  manju  bol.”

Jednom prilikom neki  stranac  je  uznemirio  Babađijev  sveti  krug. Neverovatno vešto je uspeo da se popne na skoro nepristupačnu stenu u blizini učiteljevog  logora.

“Gospodine, vi mora da ste veliki Babađi.” Lice čoveka izražavalo je neizrecivo poštovanje. “Mesecima sam vas bez presranka tražio među ovim negostoljubivim stenama. Preklinjem vas, primite me za učenika.”

Pošto  veliki   guru  nije  odgovorio,  čovek   je   pokazao  na   ponor  do   svojih

nogu.“

“Ako  me  odbijete,  skočiću  sa  ove  planine.  Život  mi  ništa  ne  znači  ako

me  vi  ne  budete  vodili  Bogu.”

“Skoči”, reče Babađi ravnodušno. “U tvom sadašnjem stanju  razvoja  ne mogu  te  primiti.”

Čovek se istog trenutka bacio niz klisuru. Babađi  je  naredio  potresenim učenicima da donesu čovekovo telo. Kad su se vratili  s  raskomadanim  telom, učitelj  je  na  mrtvog  čoveka  položio  svoju  božansku  ruku,  i   gle   -   mrtvac   je otvorio  oči.

“Sad si spreman da postaneš  moj  učenik”,  rekao  je  Babađi  gledajući  s ljubavlju svog  vaskrslog  učenika.

“Hrabro  si  položio  težak  ispit.232    Smrt  te  više  neće  dotaći,  sada  pripadaš

našem  stadu  besmrtnika.”  Zatim  je  izgovorio  uobičajenu  formulu  za  odlazak, “Dera danda uthao”, i cela grupa je nestala s planine.”

Avatar živi u sveprisutnom  duhu.  Za  njega  ništa  nije  proporcionalno kvadratu udaljenosti. Samo je jedan razlog zašto Babađi iz veka u vek zadržava svoje telesni oblik: želja da čovečanstvu pruži primer njegovih  vlastitih mogućnosti. Kad čovek ne bi imao priliku da na  trenutak  vidi  utelovljenog Boga, ostao bi skrhan teškom obmanom da ne može nadići svoju smrtnost.

223      To je  bio  ispit  poslušnosti.  Kada  je  prosvetljeni  učitelj  rekao  “skoči”,  čovek  je  poslušao.  Da je oklevao, opovrgnuo bi svoju tvrdnju  da  bez  Babađijevog  vođstva  život  smatra  bezvrednim  i time otkrio svoje nepoverenje prema guruu. Zato je taj test, iako drastičan i neobičan u datim okolnostima, bio savršeno prikladan.

Isus je od  samog  početka  znao  tok  događaja  u  svom  životu.  Kroz  svaki od njih prolazio je ne sebe radi, ne radi karmičke prisile, nego isključivo radi uzdizanja  misaonih  ljudskih  bića.  Četiri  evanđelista  Matej,  Marko,  Luka  i  Jovan

-     zapisali  su  neizrecivu  dramu  za  korist  kasnijih  generacija.

Ni  za  Babađija   ne   postoji   relativnost   prošlosti,   sadašnjostii   i   budućnosti. On je od početka poznavao sve faze svog života. Prilagođavajući se ograničenom shvatanju ljudi, odigrao je mnogobrojne činove svog božanskog života  u  prisustvu jednog ili više svedoka. Tako se dogodilo da je učenik Lahirija Mahasaye  bio prisutan  kada  je  Babađi  ocenio  da  je  sazreo  trenutak  da  objavi   mogućnost telesne  besmrtnosti.  To  obećanje  izrekao  je  pred  Ramom  Gopalom Muzumdarom233 da bi se napokon obznanilo i da bi nadahnuo ostale  koji  traže. Velikani izgovaraju svoje reči  i  naizgled  sudeluju  u  prirodnom  toku  događaja isključivo radi čovekovog  dobra,  kao  što  je  Hrist  rekao:  “Oče,  …  A  ja  znadoh da me svagda slušaš  nego  rekoh  naroda  radi  koji  ovde  stoji,  da  veruju  da  si me  ti  poslao..”234

Kada sam  u  Ranbajpuru sreo Rama Gopala, “Sveca bez sna”, on mi je ispričao čudesnu priču o svom prvom susretu s Babađijem.

“Ponekad sam napuštao svoju usamljenu pećinu i odlazio u  Benares  da sedim do nogu Lahirija Mahsaye”, rekao mi je Ram Gopal.  “Jedno  veče  oko ponoći, dok sam  meditirao  s  njim  i  sa  ostalim  učenicima,  učitelj  me  je iznenadio  neobičnim  zahtevom.

“Rame Gopale,” rekao je, “idi odmah do Dasasamedh kupališnog gata.”

Brzo sam stigao  do  usamljenog  mesta.  Bila  je  sjajna  mesečina,  a  zvezde su svetlucale.

Pošto  sam  neko  vreme  sedeo  strpljivo  ćuteći,  pažnju  mi  je  privukla golema kamena ploča do mojih nogu. Postepeno se dizala otkrivajući podzemnu pećinu. Dok  je  kamen  na  neki  nepoznat  način  balansirao  vazduhom,  iz  pećine je levitirajući izašao plaštom ogrnut lik mlade  i  lepe  žene.  Visoko  u  vazduhu stala je nepokretno u dubokoj ekstazi. Najzad se pokrenula i blago progovorila.

“Ja  sam Matađi,235                Babađijeva        sestra.    Zamolila  sam   ga,        a      takođe     i

Lahirija  Mahasayu,  da  večeras  dođu  u  moju  pećinu  kako  bismo  raspravljali  o nečem važnom.”

Magličasto  svetlo  brzo  se  približavalo  preko  Ganga.  Neobičan   sjaj odražavao se u neprovidnoj vodi. Prilazio nam je sve bliže i bliže, sve dok se zaslepljujuće  bljesnuvši  nije  zaustavio  kraj  Matađi  i  istog  trena   se   zgusnuo   u ljudski  lik  Lahirija  Mahasaye.  On  se  ponizno  poklonio  pred  nogama  svetice.

Pre nego što sam došao k sebi od čuda,  ugledao  sam  masu  mističnog svetla kako kruži nebom. Brzo se spuštajući, plameni vir  se  približio  našoj  maloj grupi i tu se materijalizovao  u  predivnog  mladića  u  kome  sam  odmah prepoznao Babađija.  Izgledao  je  poput  Lahirija  Mahasaye,  a  glavna  razlika između njih bila je u tome što  je  Babađi  izgledao  mnogo  mlađe  jer  je  imao dugu sjajnu kosu i nije imao brkove.

Lahiri Mahasaya, Matađi i ja kleknuli  smo  pred  guruova  sveta  stopala. Kad sam dotakao njegovo božansko telo, celo biće mi je bilo preplavljeno neopisivim osećajem blaženstva.

224      Jogi  čije  je  sveprisutno  oko  opazilo  da  se  nisam  poklonio  pred  svetilištem  u  Tarakesvaru  (13. poglavlje).

225      Jovan  11,  42

226      “Sveta  Majka”.  Matađi  takođe  živi  vekovima.  Duhovno  je  skoro  jednako  napredna  kao  i  njen brat. Vreme provodi u ekstazi u skrivenoj podzemnoj pećini blizu Dasasamedh gata u Benaresu.

“Blagoslovljena sestro,” rekao je Babađi, “nameravam da odbacim svoje obličje i  uronim  u  Beskrajnu  Reku.”

“Već sam naslutila tvoju nameru, ljubljeni učitelju. Želela sam večeras da razgovaramo o tome. Zašto bi napustio svoje telo?” Predivna žena gledala ga je preklinjući.

“Kakva je razlika u tome jesam li vidljiv ili nevidljiv talas  u  moru  svog duha?”

Matađi je odgovorila  neobično  duhovito:  “Besmrtni  guru,  ako  nema razlike, onda te molim da nikad ne napustiš svoje telo”.236

“Neka bude tako”, izjavio je Babađi svečano. “Nikad neću napustiti svoje materijalno telo. Ono će uvek biti vidljivo bar malom broju ljudi na  zemlji. Gospod je kroz tvoja usta izrazio svoju želju.”

Dok  sam  sa  strahopoštovanjem  slušao  razgovor   tih   uzvišenih   bića,   veliki guru se okrenuo  prema  meni  blagoslovivši  me.  “Ne  boj  se,  Ram  Gopale,”  rekao je,  “blagoslovljen  si  što  si  svedok  ovog  besmrtnog  obećanja.”

Dok  se  nežna  melodija  Babađijevog   glasa   polako   gubila,   njegovo   telo   i telo  Lahirija  Mahasaye,  polako  se  uzdiglo  i  odlevitiralo   nazad   preko   Ganga. Oreol  blještavog  svetla  nadvisivao  je  njihova  tela  dok   su   nestajali   u   noćnom nebu.  Matađi  je  odlebdela  do  pećine  i  spustila  se.  Kamena  ploča  se  sama zatvorila kao da su na  delu  nevidljive  poluge.  Beskrajno  nadahnut  vratio  sam  se kući Lahirija Mahasaye.  Bila  je  rana  zora  i  dok  sam  mu  se  klanjao,  moj  guru mi  se  nasmešio sa  razumevanjem.

“Srećan sam  zbog tebe, Ram Gopale”,  rekao  je.  “Želja   da  sretneš Babađija i Matađi, koju si tako često izražavao, najzad se na čudesan način ispunila.”

Ostali  učenici  obavestili  su  me  da  se  Lahiri  Mahasaya   od   sinoć   nije micao  sa  svog  podijuma.

“Kad si otišao na Dasasamedh gat, održao je nadahnut govor  o besmrtnosti”, rekao mi je jedan od učenika. Po prvi put sam potpuno  shvatio istinitost stihova u svetim spisima koji tvrde da se čovek koji  je  spoznao sebe može u isto vreme pojaviti na različitim mestima u dva ili više tela.

Kasnije  mi  je  Lahiri  Mahasaya  objasnio   brojne   metafizičke  pojedinosti   u vezi  sa  skrivenim  planom  za  ovu  zemlju”,  završio  je  Ram  Gopal.  “Bog   je odabrao  Babađija  da  ostane  u  telu  tokom  ovog  ciklusa  postojanja  sveta.  Vekovi

će  dolaziti  i  prolaziti,  a  besmrtni  učitelj237    posmatrajući  dramu  mnogih  vekova,

biće prisutan na ovoj zemaljskoj pozornici.

227       Taj događaj  podseća  nas  na  Talesa.  Veliki  grčki  filozof  učio  je  da  nema  razlike   između

života i smrti. “Zašto onda ne umreš“, upitao ga je neki kritičar. “Zato što nema  razlike”, odgovorio je Tales.

228      “Ko drži reč  moju  (ako  je  neprestano  u  Hristovoj  svesti)  neće  videti  smrti  doveka”  -  Jovan

8, 51. Tim rečima Isus nije mislio na besmrtnost u fizičkom telu - monotoni  boravak  u telesnom zatvoru teško da bi poželeo i grešnik, a  kamoli  svatac.  Prosvetljen  čovek  o  kome govori Hrist, jeste onaj koji se iz samrtnog transa neznanja probudio u večni  život.  Čovekova suštinska priroda je sveprisutan i bezoblični Duh. Prisilno ili karmičko  utelovljenje  posledica  je avidye, neznanja. Smrt, kao i rođenje, proizvodi su  maye,  kosmičke  obmane.  Oba  stanja pripadaju svetu relativnosti.

Babađi

Naslikano  prema  Joganandinim  uputstvima