17.    oglavlje

Astma i alergije - najpre dijeta, a potom lekovi

Ni kod Šekspira, a ni u engleskoj književnosti prošlog veka nećete naći reč “alergija“. Medicinsko uverenje da su alergije odgovorne za mnoge ljudske bolesti je relativno novo. Ali nije dovoljno novo da bude opravdanje za promašaj mnogih lekara u njihovoj dijagnozi. Tužna činjenica je da se alergijama i ishrani, dvema glavnim silama ljudskog zdravlja, posvećuje tako malo pažnje u medicinskim školama i da je to područje velikog nez- nanja u savremenoj medicinskoj praksi.

Iako toga često nismo svesni, mnogi od nas su alergični na određene elemente u hrani koju jedemo i u vazduhu koji udi- šemo. Ali zahvaljujući medicinskom neznanju, mogli bismo se lišiti mnogih bolesti tako da odredimo i uklonimo alergene koji ih uzrokuju, umesto što ih lečimo opasnim lekovima i operaci- jama. U mnogim slučajevima taj nepotreban tretman je gori od same bolesti koju lečimo.

Alergije najčešće pune nos, koji nakon toga procuri, izaziva ki- janje i kašljanje. Ako se ovi simptomi javljaju samo u jesen, pret- postavljamo da je krivac polen u vazduhu i tu boljku nazivamo polenskom groznicom. Ali neki ljudi pate od tih simptoma cele godine. Imaju hronično začepljene noseve, što može izazivati upale (npr. sinusa). U tom slučaju krivci su drugi alergeni.

Neke alergene nalazimo u okolini u kojoj živimo, a druge u hrani koju jedemo. Prvi uključuju polen i buđ, zagađenost vaz- duha smogom, izduvnim gasovima iz automobila i duvanskim

dimom, životinjske dlake, komadiće kože ili perja, kućnu prašinu, pijaću vodu (hlor), odeću i pokrivače (naročito vunene), kozme- tiku i sapune, hemijske sprejeve, ujede insekata. To su samo oni najčešći alergeni.

Od alergija na hranu, najčešće su one na kravlje mleko. Druge namirnice koje mogu izazvati alergijske reakcije kod neke dece jesu proizvodi koji sadrže kukuruz, pšenicu, jaja, ribu, paradajz, beli luk, citrusno voće kao i hemijske dodatke, konzervanse, sta- bilizatore, veštačke boje i ukuse koje nalazimo u većini veštačko proizvedene hrane.

Alergije izazivaju brojne simptome kod dece

Deca su vrlo sklona alergijskim reakcijama koje mogu izazvati veliki raspon simptoma poput glavobolje, migrene, bolova u oči- ma i zamagljen vid, vrtoglavice, gubitak sluha, tahikardije (ubrza- no kucanje srca), mučnine, povraćanja, gorušice, prolive, bolova u stomaku, alergijskog cistitisa (krv u mokraći), umora, slabosti mišića, mokrenja u krevetu, poremećaja u učenju, nesanice, hiperaktivnosti i slabog pamćenja. Bebe koje su hranjene na flašicu su bar 20 puta osetljivije na alergije nego dojena deca.

Svi lekari pretpostavljaju da su alergije izvor bolesti kao što su astma i polenska groznica, a većina misli da su krive i za neke kožne bolesti, ali možda neće posumnjati na alergiju ako vaše dete ima neke od navedenih simptoma. Umesto toga, pucaće u pogrešnu metu i prepisaće lekove koji leče simptome, umesto da se bace na medicinski detektivski posao koji bi mogao utvrditi da je alergija na hranu ili okolinu glavni krivac za bolest vašeg de- teta.

Dok zanemarivanje alergija kao mogućih uzročnika bolesti može dovesti do pogrešne dijagnoze i neodgovarajućeg lečenja, prihvatanje te mogućnosti može biti podjednako opasno. Ako pedijatar posumnja na alergiju, to obično znači da će vas poslati specijalisti alergologu, čija reakcija može takođe biti neprimere- na. Mnogi specijalisti zloupotrebljavaju testove na koži; nasumi-

ce izvode na desetine neugodnih, skupih i potencijalno opasnih testova. Oni su, naročito u ispitivanju alergije na hranu, poznati kao neprecizni i sasvim nepotrebni ako se, kao što se često radi, dete testira i na one alergene s kojima nikada ne dolazi u dodir. Takvi testovi su opravdani i imaju smisla samo u potvrđivanju određene alergije na koju se sumnja, pa se njihova nekritična upotreba ne može ničim opravdati.

Testiranje je samo deo problema. Lečenje može biti gore od samih simptoma koje bi valjalo ublažiti. Ako test na koži otkrije da je vaše dete alergično na kućnu prašinu, očigledno je da ima smisla održavati što veću čistoću. Izbacivanje sumnjivih namir- nica iz ishrane ima smisla ako se sprovodi kao deo eliminacijske dijete da bi se potvrdili iii poništili nalazi testa. Ali nema smisla trajno izbaciti hranljivu namirnicu bez prethodnog proveravanja reakcije deteta na tu namirnicu kako bi se potvrdili nalazi testa. Budući da je tako, zašto dete uopšte testirati? Zašto ne primeniti eliminacijsku dijetu kako bi se videle reakcije deteta na određene namimice i izbegao test na koži?

Kada dete odvedete specijalisti alergologu, prava opasnost leži u mogućnosti da prepiše injekcije za smanjenje osetljivosti ili neke druge lekove poput antihistaminika, kortikosteroidnih adrenalnih hormona (poput kortizona ili prednizona) kao i deri- vate ksantina (poput teofilina).

Vrednost injekcije za smanjenje osetljivosti nije potvrđena, a dugotrajne posledice nisu poznate. Retka kontrolna istraživanja njihove delotvornosti u najboljem slučaju su kontradiktorna. Pa ipak, čini se da pokazuju kako injekcije protiv polenske groznice mogu ublažiti simptome kod mnogih pacijenata, dok injekcije protiv alergija na hranu verovatno ne mogu. Osnovno pitanje na koje još nema odgovora jeste - koje potencijalne posledice mogu snaći dete u kasnijim godinama života ako primi takve injekcije. Čini se da specijalisti alergolozi ne žele da znaju odgovor, jer se takve injekcije daju već decenijima, a da se ovim pitanjem niko nikada nije pozabavio.

Lekovi koji se primenjuju u lečenju alergijskih stanja, uključu- jući i astmu, imaju brojne štetne i opasne propratne pojave. An- tihistaminici, steroidni hormoni i derivati ksantina prodaju se pod nazivima Aminophyllin, Aarane, Магах, Slophylline, Theodur i Theobid, od kojih se neki uzimaju oralno, a neki inhalacijom. Svi imaju propratne pojave koje mogu uznemiriti vaše dete, ali su, u mnogim slučajevima, i opasne. Na primer, lečenje astmatič- ne dece steroidnim hormonima dokazano usporava dozrevanja pluća i fizički rast, takođe izaziva veću učestalost katarakte kod dece koja dugo primaju tu vrstu terapije.

Preporučujem roditeljima da ne prihvataju injekcije za sma- njenje osetljivosti, a ni lekove ako stanje nije opasno po život ili tako dugo dok ne iscrpite druge mogućnosti. Ako sumnjate da je bolest vašeg deteta alergijske prirode, pažljivo tragajte za iz- vorom. Za to vam ne treba doktor. Pre svega, razmotrite sve uz- roke koji se kriju u detetovoj okolini, uklanjajte ih i pratite da li su se simptomi smanjili ili nestali. Započnite eliminacijsku dijetu izbacujući sumnjive namirnice, jednu po jednu, kako biste usta- novili da li je reč o jednom krivcu ili je više njih. Verovatno ćete sami otkriti uzrok i rešiti problem.

Teški slučajevi astme zahtevaju medicinsku pomoć Iako sam uveren da za većinu alergijskih stanja nije potrebna medicinska pomoć, ne želim umanjiti značenje medicinskog le- čenja u teškim slučajevima astme kao i u trenutnom olakšanju

jakih astmatičnih napada. Ovo stanje može biti opasno po život

i kao takvo trebalo bi ga i lečiti.

Za razliku od polenske groznice, koja deluje u prvom redu na

nosne kanale, astma se ustremljuje na bronhije. Alergen izaziva

oticanje malih bronhijalnih kanala i lučenje guste sluzi, pa dolazi

do začepljenja vazdušnih puteva, što otežava disanje. U težim

astmatičnim napadima pacijent teško diše, kašlje i udiše vazduh.

Život vašeg deteta može biti u opasnosti ako odmah nešto ne

preduzmete. Odmah ga odvedite u bolnicu ili, još bolje, na ode-

ljenju za hitne slučajeve, pre nego što se disajni putevi toliko začepe da dete ostane bez kiseonika. Injekcija adrenalina otvo- riće disajne puteve i izazvati privremeno čudesno izlečenje. Kada se adrenalin upotrebi u takvoj prilici, on je izvrstan lek i može se uzimati bez štetnih posledica.

Iako je astma obično alergijskog porekla, zbunjuje mnogo više od drugih alergijskih bolesti jer joj je početak nedosledan, a po- nekad i nije vezan uz alergene iz hrane ili okoline. Astmatične na- pade mogu izazvati prehlade ili druge zaraze, uzbuđenost, emo- cionalna uznemirenost i druga psihička stanja. Mnogi roditelji su frustrirani kad njihovo astmatično dete dobije napad astme zato što se emocionalno uzbudi zbog razočarenja i sl. Učestalost na- pada može biti povezana i sa telesnim vežbanjem, klimom, čak i godišnjim dobom.

Kao roditelj koji je u stalnoj vezi sa svojim detetom, sasvim ste svesni kako se hrani, čime je okruženo i kako je raspoloženo. Stoga, pre nego što potražite medicinsku pomoć zbog bilo kojeg alergijskog stanja koje nije opasno po život, budite uporni i po- kušajte sami odrediti uzrok. Vi ste za to kvalifikovaniji od lekara. Tek ako su svi vaši napori uzaludni, a bolest je uporna i postaje opasna po život, posavetujte se sa doktorom.

Kratki vodič dr Mendelsona kroz alerglje

Kao što je u ovoj knjizi objašnjeno, u alergije treba posumnjati i kada se radi o bolesti koja obično s njima nije povezana. Ako je bolest alergijske prirode ne treba lečiti simptome potencijalno štetnim lekovima ni injekcijama za smanjenje osetljivosti (desen- zibilizaciju) nego odrediti i ukloniti alergene iz detetove ishrane ili okoline. U preduzimanju takvog poduhvata roditelji su sposob- niji od lekara i dete im je uvek “na oku”. Ako posumnjate da je bolest vašeg deteta uzrokovana alergenom, preduzmite sledeće:

1.   Proučite svaki element detetove okoline. Posebnu pažnju posvetite alergenima koji se navode u ovom poglavlju. Ako se

simptomi alergije javljaju periodično, u jesen, treba posumnjati pre svega na polensku groznicu.

2.  Ako se ne može pronaći krivac iz okoline, započnite elimina- cijsku dijetu kako biste odredili da li je vaše dete alergično na jednu namirnicu ili više njih. Izbacite one namirnice koje najve- rovatnije izazivaju alergije i desetak dana ргаtite da li se simpto- mi povlače. Ako se povlače, počnite ponovo uvoditi svaku od tih namirnica, jednu po jednu. Ako se simpotmi vrate, otkrili ste jednu od namirnica na koju je dete alergično. Do reakcije bi tre- balo doći za nekoliko dana. Isti postupak ponovite sa drugim na- mirnicama dok ne pronađete sve one koje bi vaše dete trebalo izbegavati.

3.   Ako ne možete otkriti alergen koji muči vaše dete, obratite se stručnjaku za alergije humane ekologije koji će vam pomoći savremenim tehnikama. Tek ako se i taj pokušaj završi neuspe- hom, idite kod tradicionalnog specijaliste za alergije. Ali budite vrlo oprezni ako vam preporuči alergijski kožni test, injekcije za smanjenje osetljivosti ili lekove.

4.   Ako alergije vašeg deteta izazivaju stanja opasna po život, kao što je teža hronična astma, u slučaju napada posavetujte se sa merodavnim doktorom. To vas ne bi trebalo ometati u traga- nju za alergenom koji smeta vašem detetu, ali svakako izbegnite situacije opasne po život. Ako vaše astmatično dete dobije tako težak napad da otežano diše, odvedite ga kod doktora ili na ode- ljenje za hitne slučajeve najbliže bolnice, kako bi odmah dobilo injekciju adrenalina.