Arlekin

1

Dok je Romeo zaljubljen u lepu Rozalinu, malo je osetljiv, ali tacno se onako ponafa i govori kao ostali. U onom trenutku kada upozna Dulijetu, pocinje da bunca. Govori neuobicajene reci i njih upotrebljava u cudnom znacenju. Katkada je bizaran, cesce groteskan, jos cesce potpuno nerazum­ ljiv. Sto lude voli, sve se lude ponafa i govori. Njegov jezik kao da je iznenada skocio za jednu  oktavu vise od ostalih.

Dok se Hamlet ne susretne s duhom svog oca, malko je turoban, ali se tacno onako ponafa i govori kao ostali. U onom trenutku kada vidi  oca, pocinje da bunca. I kakvo iznenadenje! U tom istom trenutku se ispostavlja da ne bucna  on nego ostali, a on govori ispravno. Ostali nepodozrivo dalje koriste svoj jezik, lupetanja Romea i Hamleta s negodovanjem  slufaju. Ali nas koji vidimo dramu s nepristrasnog mesta to vik ne maze prevariti. Sasvim dobro znamo da Romeo i Hamlet govore ispravno, a ostali buncaju i vrdaju. Znamo da zbog toga koriste neuobicajene reci u cudnom znacenju, zbog toga se sluze igrom reci, jer, kao sto Sekspir veli, svet je iscakn i njihov jezik kao da je skocio za jednu oktavu viSe.

I dok ostali idalje nepodozrivo nastavljaju da buncaju i vrdaju, Romeo i Hamlet pocinju da koriste reCi tacno primerene situaciji. Kakvoj situaciji? Glupo pitanje. Pa onoj siutaciji koja jeste. Ostali od svega ne razumeju ni reci. Kakva stvar? Glupo pitanje. Pa ona stvar koja se dogada. Ostali veruju da je ovde rec 0 opasnom, cak stetnom, eak zabranjenom pojacavanju ops­ tanka. Ali nas koji posmatramo dramu s nepristrasnog mesta to vise ne mok prevariti. Sasvim dobro vidimo da se nije zbilo nikakvo pojacavanje. U od­ nosu na Romea i Hamleta ostali su u nepostojanju. I u onom trenutku kada Romeo upozna Dulijetu iii kada se Hamlet susretne s duhom oca, odnosno kada svet postane iscasen, nepostojeCi odjednom postaju postojeCi. I kada 

postanu postojeCi, pocinju da govore i da koriste reCi tacno primerene si­ tuaciji onako kao oni koji precizno razumeju stvar. Nije se zbilo nikakvo opasno, ni stetno, niti zabranjeno pojacavanje. Nije rec o bucnanju. Nije rec

0 tome da sto SU ludi, lude govore. To samo ostali veruju. Mi koji dramu gledamo s nepristrasnog mesta znamo da ostali prosto nisu znacajni, jedino su Romeo i Hamlet postojeCi u drami.

Nikada nije bilo povoljnije prilike da se nacini razlikovanje koje je vec veoma davno trebalo uciniti. Postoji umetnost koja je geometrijska i razum­ ljiva, gotovo pitagorejska i klasicna, ali svakako nadahnuta nekim redom, i shodno tome ona zraCi merom i pouzdanoseu i znanjem. Ova umetnost se maze nazvati orfickom, ne zato sto ju je izmislio Orfej, nego zato sto je njen najvisi stepen u Evropi orficka grcka klasika. Orficka je konacno i egipatska umetnost, tibetanska, zbog mnogo cega kineska, toltecka, gotika i renesansa. Orficka umetnost je obuzdana umetnost. Veliki primer je istocnjacka jantra. Ona sreduje sile kojih se masi. Zbog toga je veliki cilj svake orfike harmonija. I zbog toga je razumljiva, geometrijska i proporcionalna i zato zivi nadahnuta redom i zato joj je najvisi stepen grcka klasika.

U svakoj umetnosti pored momenta sredivanja i discipline i obuzdavanja, postoji i momenat prizivanja. To je magijska umetnost koja povremeno pro­ vali i koja je gotovo sasvim pregazila orfiku u Evropi. Magijska umetnost ne obuzdava, nego upravo priziva. Nije razumna, nego imaginativna. Ne zivi u harmoniji, nego u zanosu. Ne trazi sigurnost, nego entuzijazam. Oslobada sile kojih  se dotice.

Karakteristicno delo je Boianstvena komedija , jedan od vrhunaca orfike. Od dna pakla do najviseg raja sreduje i obuzdava sve sile. Karakteristicno magijsko delo su Zli dusi Dostojevskog. To je delo u kojem Stavrogin mirno razgovara s generalom, ali odjednom, bez bilo kakvog uzroka i povoda, us­ taje, prilazi generalu i ugrize ga za uvo.

,,Muzika je uopste ufasna stvar", pik Tolstoj, ,,sta je ona zapravo? Ja ne znam. Sta je muzika? Sta radi? Kafo da muzika deluje, ufasno deluje, ali uopste ne podize dufo. Ona ne deluje na nacin uzdizanja iii unifavanja duse, nego deluje uznemiravajuCi dufo. Izgleda da pod delovanjem muzike pod­ razumevam ncito sto ne razumem, da sam sposoban za nesto za sta, pak, nisam  sposoban."

Ovim recima Tolstoj obelefava Betovenovu magijsku muziku. Muzika de­ luje na nacin uznemiravanja dilSe. Ne na nacin uzdizanja iii unifavanja duk, nego deluje uznemiravajuCi dufo. Magijska je, kao sto je delo Dostojevskog magijsko delo. Ovo je umetnost koja uznemirava dufo, nasuprot umetnosti koja obuzdava dufo, magijska umetnost, nasuprot orfickoj umetnosti, kad sam sposoban za nesto za sta, pak, nisam sposoban, kada razumem nesto sto ne razumem. To je magija. To je zanos i imaginacija ientuzijazam. Orficka umetnost sve stavlja na svoje mesto i uravnotefoje i disciplinuje i deluje uzdifoCi dufo, kao Pindareve ode ili Boianstvena komedija ili Betovenova fuga ili Partenon ili Rafaelova slika. Magijska umetnost je umetnost koja priziva dubine i koja razara ravnotefo, umetnost koja na uznemiravajuCi na­ cin deluje na dufo, kao Faust ili Betovenova sonata ili slika Van Goga ili pozna skulptura Mikelandela. Amblem orficke umetnosti je kristal, magijske

- provalija. Orficka je ova recenica iz Biblije: U pocetku stvori Bog nebo i zemlju. Magijska je ova Tolstojeva recenica: Zivot tek onda poCinje ako eo­ vek ne zna sta ce biti.

Kada Romeo upozna Dulijetu i kada Hamlet susretne ocev duh, odjed­ nom i iznenada i u jednom trenu oni iz obuzdane situacije prelaze u uzrujanu situaciju. U trenu se menjaju uzajamni odnosi njihovog postojanja. Ne zive u kristalu, oni su u ponoru. Svet je iseasen, veli Sekspir. To je entuzijavzam, imaginacija i zanos. Vise nema reda. Razumem nesto sto ne razumem. Zivot tek onda pocinje ako ne znam sta ce biti. Romeo i Hamlet SU otkrili neku presudnu stvar. Ostali ljudi lok procenjuju i lose kalkulifo i pogrefoo ra­ cunaju i sufavaju i sasufoju i poricu. Sta? Glupo yitanje. Ono sto jeste. Iz­ gleda da su Romeo i Hamlet poludeli. Ni govora. Zivot tek onda poCinje ako eovek ne zna sta ce biti. Postojanje ne deluje umirujuce. Uopste ne deluje na uzdifoCi naCin, nego na uznemiravajuCi nacin. Iznenada veruje da je spo­ soban za nesto za sta, pak, nije sposoban. Nema vise pouzdanosti i reda i discipline i harmonije i obuzdavajuce moCi. Nasuprot tome zaista postoji bu­ nilo i strast i postoji prizivanje i entuzijazam i magija i zanos.

ubijati i naredivati ubijanja. To je instinkt vlasti. Ubija Dankana, ali, zato sto ga je ubio, mora da ubije Banka i jer ga je ubio, mora da pobije celu porodicu Makdaf. Kad maze da bude konacno siguran u svoju vlast? To je vaulting ambition.

Timon Atinjanin je ona Sekspirova drama u kojoj u prvom Cinu Timon zivi u ludilu vlasti, bogat je i uticajan i vlada i nareduje. Ali kada izgubi bogatstvo, svi ga u tom trenutku bez izuzetka ostavljaju. Timon Atinjanin je onaj Sekspirov lik koji vidi da nema nijedne celije na svetu koja nije prozeta iedu za vlascu. A druga polovina drame, kada je Timon osamljen, napusten i siromafan, prezren, prosjak u fomi, nije nista drugo do kritika ludila vlasti u svetu. ,,Sve je iskrivljeno, nema uspravljenosti u nafoj rufooj prirodi, sem direktnog nitkovluka." On zivi u peCini, hrani se zilama i besni protiv vaulting ambitiona. To je kritika Magbeta i Riearda III i Cezara. Timon je madman so long, now a fool - tako dugo poremecen, sada je lud. Timon je jedini moguCi prelaz izmedu castoljublja i onoga sto je s druge strane ambicije. Sta je to sto je s druge strane ambicije? Tako dugo poremecen, sada lud. Jedini eovek koji je pobedio ludilo vlasti. Jedini eovek koji neobienim reCima bla­ gosilja one koji zive u svetu: the plague of company light upon you - neka te spopadne kuga zajednice. ,,Jedina mi je dika sto nisam ti." Ako bi bio dovoljno cist, popljuvao bib te.

Rec je o jednoj od najvafoijih figura ljudskog bica. Jedna polovina porekla ovoga bica je zanos ponora. Druga polovina porekla bica je pobeda i obuz­ davanje instinkta vlasti, ,,dugo poremecen, sada lud".

3                                                                                       4

Instinkt vlasti misli da na vrhu sveta stoji tron Svemoguceg i hoce da

Rec je o jednoj od najvafoijih figura ljudskog bica. Jedna polovina porekla

ovog bica, recimo jedan od roditelja, recimo majka je zanos ponora. Druga polovina porekla, recimo drugi roditelj, recimo otac takode se lako moie naCi kod Sekspira.

Temeljna rec je vaulting ambition. Moglo bi se prevesti kao castoljublje iii castohleplje ili instinkt vlasti. u ovom ludilu se muce sva lica istorijskih

drama, ali niko vise od Ricarda III. I Magbeta. Ali isto tako Antonije i Cezar i Koriolan.

Instinkt vlasti ima neobicnu logiku. Befehlen ist Seligkeit, kao sto veli Gete. Neizrecivo uzivanje ako eovek nareduje. Biti mocan. Opiti se od toga sto se moie naredivati. 0 tome bi mogao mnogo da prica Ricard III. Magbet jos i vise. Ako mu neko stane na put, ubije ga. Ali ako neko zna za ubistvo, i njega treba ubiti. Krv, krv. Jos uvek postoji neko ko mu stoji na putu i ko nesto zna i od koga se maze bojati. Sve ih treba pobiti. To je vaulting ambi­ tion. Sada je vec tako mnogo njih koji mu stoje na putu i tako je mnogo onih kojih se treba bojati, zapravo i ne maze se nista drugo nego neprekidno zasedne u njega. Idiot. Zasto se luda cereka? Jer zna da Bog ne sedi na tronu. Tron postoji. Bastina kaie da je Bog nacinio tron prvog dana stvaranja u Arabotu, na najvisem nebu. Ali nikada nije seo u njega. Umesto sebe, sedmog dana posadio je u njega Sabat, praznik. Na celom zemljinom faru to zna samo luda. Glupo castoljublje veruje da Bog sedi tako u plastu i sa zezlom i na­ reduje, u uverenju da je Befehlen ist Seligkeit. Samo castohleplje veruje da je najvece uzivanje naredivanje na zemlji. Luda se cereka i ne maze dovoljno da se tome naruga. Ako bi ludi ponudili tron, on bi stavio na glavu kapu s praporcima, kikotao bi se i na naslonu trona nacinio stoj na rukama i isplazio se. Kakva necuvena zabava posmatrati uforbane obesenog jezika kako se guraju i jedni druge lupkaju, izdajice i najmljene ubice koji su do kostiju pozeleneli od zavisti i kljueaju od srdzbe, paklena je zabava cele takozvane istorije, sulude i raspomamljene borbe za tron, odnosno za vlast. Svetska vlast nije Bog, nego idol. Tron! Vlast! Mazda ce jednom Bog to i uciniti, za svoju zabavu, i da ce nekoga posaditi na tron. Mazda je za tu ulogu odabrao An­ tihrista. Bice pakleno komicno, moCi cemo mu se smejati, samo ako izddimo.

Luda se smeje. Svi hoce da zasednu na tron, svi, svi, veruju da mogu biti diktatori i da mogu zapovedati. Befehlen ist Seligkeit.

Luda je izvan castoljublja. NauCio je od Timona prokletstvo da je sve na ovom svetu krivo, samo je nitkovluk direktan. Ali luda ne besni. Luda je izvari ludila vlasti. lzvan istorije. Nenadoknadiv eovek. Jedinstven. Stari Lir to zna, i ni trenutak ne bi mogao opstati bez njega. Karla ga nema, smesta vice: Gde mi je luda? Gde je moje momce? Ej, kao da spava svet! Stari Lir zna da nema vece pouzdanosti nego biti u blizini takvog eoveka koji ne samo da nece da sedne na tron, nego se kikoce onima koji hitaju prema tronu. ,,Evo klovna, evo blaga", veli Gete. Evo velikog skrivenog blaga, smeh idolima i obofa­ vaocima idola. Evo velikog i slatkog smeha onome razbesnelom nicemu sto jeste instinkt vlasti. To je luda. ,,Nije to redak, momak, gospodine? He is as good as anything and yet a fool." Najredi momak na svetu i jedna od naj­ vafoijih figura ljudskog zivota. Taeno isti kao i ostali a uz to luda.

 

 

5

Jedan od roditelja Arlekina, majka, jeste zanos ponora. Zivot pocinje tek onda ako eovek ne zna sta ce biti. Drugi roditelj Arlekina, otac, jeste sme­ janje instinktu vlasti. Dugo poremecen, sada je lud.

Arlekin govori kao Romeo posto je upoznao I>ulijetu, kao Hamlet posto je susreo duh oca. Izmenjeni su njegovi odnosi uzajamnog postojanja. Fa­ brikuje igre reci i koristi neobicne reci u jos neobicnijim znacenjima i plazi jezik i pokazuje dugacak nos i zvecka kapom. Isti je kao i ostali a uz to je i lud. ,,Kakva steta sto luda ne mofo da kafo nijednu pametnu rec kada SU pametni tako ludi."

Dosta. Vreme je da predemo na sustinu. Arlekin je jedna od najvafoijili figura ljudskog bica. I jedan od najredih momaka. Zasto? Jer je Arlekin pa­ radoks? Ne. Potpuno pogre8no. Paradoks je logika Arlekinovog jezika. Za­ sto? Jer je paradoks? To je opet premalo. Cinjenica je: Arlekin je otkrio da je paradoks logika postojanja.

Pre svega on je odustao od borbene situacije. Ne ucestvuje u bici za vlast. Smejanje je, zajedno s nedelatnoscu ovog sveta, isto takav znak kao kapa s praporcima i sala i stoj na rukama. Arlekin nije ambiciozan. Od svega njemu je potrebno samo onoliko koliko pred njega padne. Arlekin ne obavezuje sebe ni imanjem, ni rangom, ni teorijom, ni jelom, ni picem, ni nekakvirn zanatom, niti znanjem. Nikome se ne klanja. Arlekin je slobodan. Zbog toga je jedna od najvafoijih figura bica i zato je redak. Smejanje je znak ove slobode isto kao igra reci i prevrtanje preko glave i kikotanje.

Covek koji je odustao od borbene situacije i koji na sred buvljaka sedne i usred besomuene strke drema, takav je eovek u paradoksalnoj situaciji. Na Tibetu kafo da je duh poput kamile. Ako je ielite obuzdati, odjednom se

razgoropadi na deset strana, ali ako je ostavite na miru, nece se ni pokrenuti. Logika duha je paradoksalna, jer je logika postojanja paradoksalna.

Niko ne sme da zivi sam. VeCina zbog toga poku8ava da bude pristupacna, umiljava se, obja8njava, pogada, laie, odnosno partikularizuje i sekularizuje sebe. Zajednicu nije stvorio drustveni instinkt, stvorile su je jedinke, u svom strahu od usamljenosti.

Niko ne sme da zivi sam. Izmisljaju se fantastieno sloiena lukavstva kako bi se ljudi ticali jedni drugih. S deset noktiju se dde jedni drugih i u razmeri s tim se udaljavaju jedni od drugih astronomskom brzinom. Zar nije neo­ bicno? Ako bi svi rekli da su sami, u tom trenutku strah bi nestao i u tom. trenu bi se svi susreli u velikoj zajednici. Zasto? Jer je paradoksalna logika zajednice, kao sto je paradoksalna logika usamljenosti i paradoksalna logika jezika, jer je paradoksalna logika postojanja.

I du8a je paradoksalna, jer u njenoj dubini nije zver, nego cista nebeska vatra. I istorija je paradoksalna, jer na pocetku pocetka se ne nalaze divljak i gorila, nego bice visokog duha. Elementi ljudskog bica i egzistenicje su intaktno cisti, kao prvi smisao i savest i ljubav.

Ako nacinis nasilje natl svojom prirodom, priroda ce ti se osvetiti. Po­ niiena priroda svakako ce se osvetiti. Ako nacinis nasilje natl svojim duhom, nece ti se osvetiti. Ponizeni duh cuti, duboko euti, ni ne mrda, ne odgovara, ne progovara, ne daje znak i ne sveti se. To je njegova osveta. Zasto? Jer je paradoksalna logika duha.

Arlekin zivi u ovom paradoksu. Izvan istorije, odnosno u njenom sredistu. Neuobicajeno iii sto je istovetno u smislu paradoksalne logike, istovremeno u svakoj zamislivoj sudbini. Nema svoju karmu, odnosno za njega je otvorena svaka zamisliva karma. Prepared for all events -spreman na sve mogucnosti. Na nultoj tacki iii na tacki kljucanja. Zasto? Jer je paradoksalna logika pos­ tojanja.

Ako je neko zdrav, veseo, bezbrifan, ljudi su uplaseni. Uplaseni su ako se taj smeje i luduje i obilato jede i spava. Veruju ako neko dobro zivi, njima nece nista preostati. Veruju ako neko intenzivnije zivi, njima ce pripasti ma­ nje i ispred nekoga mogu poziveti zivot, kao sto ispred njega mogu pojesti hleb. I zbog toga veruju da ovakvom eoveku treba zavideti i unistavati ga. Jer on zivi zivote stotina drugih. Naravno, upravo je obrnuto. Ako neko inten­

zivnije zivi, op oslobada takve sile koje i moj zivot prodbljuju i uzdifo. Zivot

ne nestaje. Zivot se ne moie ispred drugih poziveti. Zivot se obogaeuje u onoj srazmeri u kojoj se rasipa. Sto intenzivnije zivim, time omogucavam intenzivniji zivot za vise ljudi, time vise ljudi moZe biti zdravo i bezbrifoo i veselo. Paradoksalna je logika zivota, jer je paradoksalna logika jezika i osa­ me i zajednice i sudbine i duha.

Da Iije pesnicki zanos prirodno stanje zivota? Jeste. Da Iije strast ljubavi prirodno stanje zivota? Jeste. Da Ii je entuzijazam prirodno stanje zivota? Jeste. Zasto? Jer je paradoksalna logika postojanja. Da Ii je luda mudra? Da

Ii je mudrac lud? Jeste. Kakva steta sto luda ne maze reCi nijednu pametnu · rec, kada SU pametni tako ludi. Nema pametnijeg biea od lde. Normaln stanje zivota je ludilo. Kristal se vrti poput ponora. Zaprvo  spravno   ?VO samo onaj ko bunca. Zbog toga je onaj koga je zahvat10 mstmkt vlastI 1 koJI se bacio na zivot, izgubio celinu. I zbog toga onaj koji sedne na ivicu druma

i drema, on dobija celinu. Zivot zapocinje tek onda ak eovek n zna s.a c biti. Postojanje ne deluje umirujuce. Zato je Bog nacino tron, ah mu Il1Je n na kraj pameti da zasedne u njega. Zbog toga se Arlekf n creka cloupnoJ svetskoj komediji. U kojoj srazmeri neko hoce da podJarm1 postoJanJe, ono mu se izmigolji iz ruku. A aka ga rasipa, ono pada pred njega u svom svojem bogatstvu. Svet to ne zna. Zbog toga Gete veli: die Welt ein eizig grosser Tot -svet je jedan velika luda. Foolery does walk about the orb, hke the su, it shines everywhere -ludilo slobodno seta svetom, kao sunce sto svuda sveth. Arlekin je, pak, jedini trezven eovek.

Ne maze se zamisliti mueniji skandal nego kada u svet eastoljublja, u sred srede sveeanih lazi najmljenih ubica i izdajica stupi Arlekin. Zabezeknuli bi se svi Rieardi III i Magbeti iCezari iAntoniji. Eva eoveka koji nema principa i nema takozvanog zivotnog cilja ine zeli da bude cestit gradanin i bas ga briga za moral i ne postuje ni bogate ni moene. Neobican eovek! Karla je Til Ojlenspigel silazio s planina, plakao je jer je mislio da ce morati da se penje, a kada se pea, smejao se jer je mislio na silazak. Sta raditi s ovakvom ludom? Aleksandar Veliki je prifao Diogenu koji se suncao i rekao mu: Pofoli nesto, ispunieu ti zelju. Stari Arlekin je odgovorio: Makni se, ne zaklanjaj mi sunce.

Izbace ga? Smeje se. Ne daju mu da jede? Smeje se. Rugaju _m se? Smje se. Izmlate ga? Jos vise se smeje. Zatvore ga? Tek onda se 1stmski smeJe. Ceo grad, cela zemlja me se plasi. I kraljevi i bradati savetnici i vojnici i policija i bogati, svi se plase. Majke brzo sakrivaju kceri. Sinovima nareduju da odu u sobicu. Naufoici se vrpolje, svdtenici okreeu glave. Pravi skandal. Zasto?

6                                                                                       7

Naravno,  gde se pojavi ovakav eovek, smesta nastaje skandal. On nema pojma o paradoksalnom bicu sveta. Sve u svemu, na osetljivim takama on oseca kao da nije sve u redu. Veruje, na primer, da je jako ono cga Je mnogo odnosno ne zna da sto je necega vise, tim je slabije. Svet veruJe aka mnog1 kafo isto da je to istina. Na primer, aka su svi ludi, veruje da je onaj koji e trezven toliko luda da ga treba premlatiti. Svet nema ni pojma o tome da Je on, u odnosu na Arlekina, bas u takvom nepostojanju  kao  druge lifoosti drame u odnosu na Romea i Hamleta.

Arlekin je postojeCi, a ostali su u odnosu na njega nepostojeci. U doba izbijanja peloponeskog  rata  u Atini su zapocele velike priprme. Ljui s

trcali ovamo' J·urili onamo' vukli, skrivali, naorufavali se, selih, oprastah, v1-. kali. Diogen, stari Arlekin, videCi to poceo je da kotrlja svoje bure na glavno

ulici. Deset koraka na jednu, deset na drugu stranu. Vanredno revnostno I brzo. Sta radis, ludo? pitali su ga. Vidim, odgovorio je Arlekin, svi se vredno pripremaju, ni ja neeu da zaostanem.

Logika postojanja je paradoksalna. Karla je Bog stvorio eoveka, i sam je bio zaeuden. Rekao je: stvarao sam ga tako da i u telu bude duhovan, a evo i u svom duhu je postao telesan (Bosije). Potojanje je isto em,e, no samo sebi subjekt i objekt. Zato je paradoks onaJ momenat kOJim covek SVOJU lifoost  mofo  da nacini  sopstvenim  objektom, jezik.  Zato je  jezik  parado .

Zato je paradoks Ja. Ja jesam  u svoje ime, ali ?zbog sebe. Nena?o ad1v

sam i nezamenljiv. Bila ko mofo bilo sta da uCim umesto mene, ah mko ne mofo da postoji umesto mene i u moje _ime   e   oze rCi .da j se !a. Al aka

sebe zaddim samo za sebe, sebe sam 1zgub10 1 postoJanJe m1 Je 1zgublJeno. A aka samog sebe pustim, zadovoljan sam i postojanje mi je ispunjeno bo­ gatstvom.

Briga o iivotu                                                                                          304

Dva velika Arlekina Evrope su Sekspir i Rable. Stari Pouis, veliki majstor

ljudskog znanja naseg doba, od njega niko danas ne..zna vise o parado u postojanja i magijskoj prirodi, napisao je ogromnu knJ1gu o Rableu. Ar_lekin je zapravo, veli on, kosmicka beba, maleno, novorodeno dete, kao mah He­ raklo, koje nista ne zna, a i neee da zna o logici ludacke kofolje u  svetu castoljublja. Za njega je jedna jedina stvar vafoa, da se nasladuje u zanosnom blistavilu, sto i jeste zivot, i da uziva u njemu. Bez bilo kakve rezerve, bez prepreka i bez zabuna i komplikacija i sramte Da _uziv i da ne _d?psta uznemiravanje u uzivanju. Tajna malog deteta Je sto m1stenJ u sveta v1d1 tacno onakvom kakva jeste, i za njega je potpuno suvifoo sve sto je takozvana filozofija, kojoj se podsmeva, i sto je takozvana religija koju smatra ludilom. To je megalosauruska snaga ilepota pantagruelovskog zivota. To je Rableova sakralna opscenost i nebeska profanost. To je entuzijazam apetita isaturnalija pijenja. To je nevina fodnja za uzivanjem, jer j zivot slaak i ?.ivan..To je ono sto Sekspir naziva midsummer-madness, ludilo sna letnJe noc1. To Je ono zbog cega je nama toliko potrebno dobro jelo i pice i poljubac i ljubav idobro spavanje i toplota i cveee i setnja i sunceva svetlost, i zbog cega nam ne treba, uopste nam ne treba strka, pogrbljenost od rada, laz,  nadmenost,  bradata nauka i religija pofotelih pergamenata. Zbog toga nam je prvenstveno po­ treban mir, velikodufoost, vedrina, smeh, zivot bez predrasuda, i zbog toga nam ne treba dfombus, gungula, rat, podlost, princip i nasilje.

8

Neobican spomenik nam je oeuvan iz drevnog Egipta. Dvadeset dve slike koje se i danas koriste kao dvadeset  dve karte u  kartaskoj  igri, dvadeset  i

jedna  je  obelezena  slovima ibrojevima  od jedan  do dvadeset  ijedan.  Dva­ deset  i dve slike, tarot,  znaee  dvadeset  dva  stepena  starog  egipatskog

svecenja. To su slike: kralj (moc - vaulting ambition), tocak (tocak sudbine), sreca (kruino okretanje), Zrtva, prestupanje preko velikog praga (smrt). u

nizu slika poslednja je luda, bez slova i bez brojke. Luda, da, bez slova i brojke, kao sto to i prilici pravoj ludi, poslednja kao neko ko je izvan igre, ko ne dolazi u obzir, samo ga tek tako treba pomenuti, radi celovitosti, jer je

tu, neporecivo je tu. Arlekin. Jos je lepo sto je bio primeeen. uEgiptu SU ga

jos uzimali ozbiljno.

Znanje posvecenja je da ljudska dufa, kada je prosla svim putevima mo­ guCih carstava sudbine, stize do nule, bez slova i bez brojke, do tacke izvan igre, do onoga koga se sve to tek toliko tice sto se tome smeje. Kame je celokupno postojanje midsummer madness. Mazda nestasluk. U svakom slu­ caju ponaSa se veoma neuctivo i u stanju je da udari zvrcku kraljevima ida bude grub prema njima. Kada Stavrogin razgovara s generalom, odjednom ustaje, prilazi mu, i bez razloga ipovoda, ugrize ga za uvo. Kada ludi govore velike mudrosti, on zvecka svojom kapom, a kada mu kafo da ce mu ispuniti bilo sta bude pozeleo, on odgovara: skloni se, ne zaklanjaj mi sunce.

 

9

0 Arlekinovom znanju ne govori samo egipatsko posvecenje. Jevandelje takve naziva siromasnim duhom. Blazeni siromafoi duhom, hoi ptochoi to pneumati, odnosno anije haruach. Zbog cega je luda na vrhuncu posvecenja u tarotu? Zato sto nema znaka, nema brojke, nema slova? Zasto je izvan igre i ipak, ipak, zasto je najjaci, jaci od kralja iii od sudbine iii od smrti? Jer ludi stepen posvecenja, dvadeset i drugi, dostize samo eovek koji se vise ne boji ni da ce skapati od gladi, ni da ce biti ostavljen iii ponizen iiiismejan iii mucen iii zatvoren iii ubijen. U njemu nema nikakvog postovanja  prema talarima i ordenju i gomilama novaca. Luda se ne boji grdnje i snova, sablasti i proglasa i nabijenih pufaka i ne plasi se da ce umreti ranije od onog vremena kada ce i inace uslediti njegova smrt. Najvisi stepen posvecenja tarota je luda koja se vise nicim ne moze zaplasiti. A Arlekin se zato ne plasi, jer je, kao sto veli Pouis, pantagruelsko dete koje uziva bez srama i drhtanja u slatkoj opojnosti zivota, i ne dopusta da u tome bude uznemiren. Ovo megalosaursko dete nema pretenzija prema takozvanoj nauci i mudrosti. Blazeni siromafoi du­ hom. Blafoni oni koji su siromafoi i zbog toga imaju zahteve prema duhu, oni koji su adni i zedni duha, a ne nauke iii mudrosti, nego neposredno i cisto-duha. Zedni SU necega od cega zive. Sto im daje snage, lakoce, svetlosti, vedrine, fara, strasti. Duh nije filozofija i nije teorija. Duh nije znanje i nije mudrost. Duh je svetlost sveta, svetlost koja se javlja kao neustrasivost, kao bezbrifoost, kao poverenje, kao ljubav, kao 'detinja cud.

Ako neko zeli da vidi foveka siromafoog duhom, odnosno foveka koji je u intenzivnom zahtevu duha, neka pogleda Velaskezovo delo Pablo od Vi/an-

dolida , iii Don Huan od Austrije, iii Dete iz Valekasa iii Geografa. Na ovom lieu ce prepoznati Lirovu Ludu i sve Sekspirove lude, zakljucno s Tuksto­ unom, Pantagruela i Diogena i Tila Ojlenspigela i Nasradin-Hodfo, cak ce prepoznati ludilo Romea i Hamleta i Timona Atinjanina i shvatice paradok­ salnu logiku postojanja, ali i zasto su blafoni oni koji :live intenzivnim zah­ tevom duha.

Ako je neko dosegao neustrasivost, odnosno ako se vise nicega ne plasi, sam sebi je dovoljan da bude srecan. Kakva sloboda! Kakva bezbrifoost! Ne drhtati i ne brinuti, ne cvokotati ni pred nasiljem, ni pred oruzjem. Medutim, to nije sve. Arlekin se boji, ali pored toga zivi u stalnom zahtevu duha i iz tajnog izvora neprekidno dobija bezbrifoost i poverenje i vedrinu i raspo­ lofonje, odnosno duh. Ovakav je fovek potpuno neupotrebljiv za ludilo vlasti. Bilo sta da kaie iii ucini, to ffiOZe biti samo skandal kao sto je skandal ono sto Cine Hamlet i Romeo i Timon i Pantagruel i Tukstoun i Til Ojlenspigel. Svi su u mucnoj nedoumici. Sta da im uradi? Prezir? Smeh. Batine? Smeh. Zatvor? Smeh. Ne boje se. Ne pridrfavaju se pravila igre. Trebalo bi da drhte? lzvan igre su, ni slovom, ni brojkom nisu oznaceni. Ne kolebaju se zato sto u odbacili svako tlo ispod nogu. Potpuno su se predali nesigumosti, iii, sto Je prema pradoksalnoj logici postojanja istovetno, stoje na temelju evrstom kao stena. Covek je mocan tek onda ako je nista. Prokleta situacija. Naravno, ne za Arlekina, nego za svet. Ufasno je ziveti ovako da neko u svakom trenutku, bz razloga i povoda, mofo da ustane i da zagrize uvo gospodina savetnika. Cak i uvo gospodina biskupa. Ufasna je ova magijska paradoksal­ nost postojanja. Luda. Izgleda kao budala, bar po izrazu lica. Siromafan du­ hom. Ali se uvek smeje i bezbrifan je i poseduje neku nepobedivu snagu. Budala a ipak nije. On je siromafan duhom i njegovo je carstvo nebesko.

 

10

Mozemo ga susresti na kineskim i japanskim crtdima tusem i na drvo­ rezima. Katkada  sedi sam, kao Pablo od Vilandolida,  ismeska se preda  se.

Sigumo misli na nekog visokog drfavnog iii crkvenog velikodostojanstvenika

i zabavlja se na paklen nacin. Katakad samo dremka i time pokazuje da sve to za njega ne vredi ni da se naceri. Ima slucajeva kada se vise njih skupe, rascupani idronjavi, cucore  i kikoeu se. Sigurno jedan nagovara ostale da organizuju juris na tron, da se probiju napred, da stignu sve do Arabita, da zbace Boga, da preuzmu svetsku vlast, da prigrabe bezmemo blago, da osnuju nepobedivu vojsku i da podjarme zvezde. I dok jedan s velikom revnoseu objafojava prednosti ove sjajne moCi, druga dvojica gotovo da prasnu u smeh. Jedan od njih se konacno klanja pred drugim i kaze: Gospodine direktore! Ilikaze: Gospodine predsednice! Samo je to nedostajalo! Prasne homerovski smeh. Vase knezevsko visocanstvo! Kako si? Kako si, gospodine kralju? Gos­ pode Boze, kako si? Guse se od smeha.

Evo Franje Asiskog u skromnijem oblicju i blizeg, tog blistavog cuda Ar­ lekina-deteta. U Evropi nije bilo eoveka koji bi temeljnije bio osloboden straha. Nigda nije bilo nikoga u kome bi dublje zivelo poverenje i nefoost i zahtev za duhom i bezbrifoost, niko se nije manje plasio siromastva, os­ kudice, smrti. Sveti Franja je eovek koji zivi pod zahtevom duha, koji se smeska i razume jezik ptica i propoveda ribama. Sta propoveda? Mofo se zamisliti. Siromastvo duha. Tajnu dvadeset drugog stepena tarota, nemojte biti brojke i slova, nego budite nule i istupite iz sudbine, jer ste onda jaki. Kao sto Sofokle kafo: moean samo sam onda ako nisam niSta. Nemojte imati sudbinu. Sudbina ne znaCi nista drugo do sukobe. Nista drugo do mrviti se i boriti se i razboleti se i ljutiti se i mrzeti. Imati sudbinu jeste put koji vodi u bitku za tron. A ko je upao u ludilo vlasti, izgubljen je. Sveti Franja je ribe ucio filozofiji Tukstouna i Pantagruela. Kakva je ova filozofija? Ako te sud­ bina premlati, podnesi to smireno i smej se. Podmetni leda i kazi da cd se ti pre zamoriti udaranjem nego ja trpljenjem. Samo udri. Dok sudbina u besu ne vikne, kraljeve sam pobedivala, a s ovom ludom ne mogu da izadam na kraj.

da ga niko ne vidi. A pod maskom se nalazi melanholija, kao sto se ispod Euzebija nalazi Florestan i kao sto se na licima luda Stravinskog i Velaskeza i Pikasa nalazi ukocena nenasmdenost. Logika postojanja je paradoksalna i zbog toga se iza smeha nalazi tuga od koje ona zivi, a iza klovna se nalazi melanholija  kao vatra i hrana vedrine. Melanholija  nije strah i nije drhtanje i nije brifoost i nije strepnja. Melanholija je melanholija. Nemoguce ju je pomesati s necim i ne mofo dalje, kao tajanstveno i neizrecivo ime. Melan­ holija je misterija lude. Ko nije tufan, nije prava luda. Ne zna da bude do­ voljno sladak i dovoljno lak. Ne zna da bude kao Franja Asiski, iii kineska luda i Pantagruel i Til Ojlenspigel. Kako je to divno sto je oboje zajedno u earoliji paradoksa, istovremeno kikot i duboka tuga. Ko ne zna melanholiju ne mofo biti bezrifan, ne maze da skace i da fabrikuje igre reCi i ne mofo biti grub prema glupim kraljevima. Melanholija ga cini sipkim. To ga Cini neustrasivim. To ga Cini nulom. Jer mocan sam tek onda ako nisam nista. Melanholija ga cini veselim i detinjastim i siromafoim duhom.

Najvece cudo sveta je vedrina. Od toga je samo vece cudo sto vedrina zivi od melanholije. Najprimamljiviji paradoks postojanja. To je najvise znanje Arlekina. 

11                                                                                              12

Nekoliko velikih dela umetnosti predstavljaju Arlekina, kao Pikaso, iii Suman, iii Stravinski, iii Velaskez na dva-tri mesta. Klovn je sam i pogled mu je gotovo prazan. To je bespredmetan pogled koji je tako karakteristican za melanholiju, ne vidi nista, odnosno bas vidi nista. Ne boji se. Za to je on isuvise lud, odnosno siromafan duhom. Drugacije receno, bezbrifan je i nula. Nema od cega da se boji. Ipak se u njemu nalazi melanholija kao paradok­ salni kontrapunkt njegovom smehu. Ovu zagledanost u nista Pikaso je vise puta naslikao, naroCito u slikama Klovn u crvenom, Dva Arlekina i"Tri mu­ zicara. Ali gotovo svaki istinski slikar je prvden cirkusu, kao sto SU Sekspir i Molijer i Aristofan i ostali Arlekini pozoristu. Stravinski u Petruski daje ovaj klovnovski smeh duboko istaknut melanholijom, Velaskez ga slika u nekoliko svojih luda, Suman govori o njemu u Kamevalu, u Leptirima , ali prvenstveno u Krajzlerijani i u Noveletema. Suman je inace imao nekakvu teoriju da su u njemu zejedno luda i melanholik, dva bica u sebi nazivao je Euzebije i Flores­ tan.

Arlekinova sezona SU pokladi. Praznik princa karnevala, iii sto je isto, Dionizija, to je magicno i paradoksalno vreme godine kada se ljudi oblace u lude i igraju i smeju se i mnogo jedu ipiju. To je karneval koji uznemiruje odredenu dufo i dionizijski entuzijazam kada plane magijska paradoksalnost postojanja i jurne na ulicu, a iz ljudi provaljuje na elementaran nacin i kada je dopusteno da bez bilo kakvog razloga ipovoda ugrizemo jedni druge za uvo. Geslo je Arlekinovo geslo: God is in his heaven - all right with the world. Dok je Bog gore na nebu, svet je u redu. Ali pod maskom. Lepo maskiran

Tajna dvadeset drugog stepena  tarota,  tajna  lude s kapom  od praporaca ne maze se nauCiti. Ko stigne do najviseg stepena, on je slobodan i neustrasiv. Arlekinova misterija se ne mofo predati, svako treba sam da je dosegne ako za to ima dovoljno snage i odvafoosti. I ako je dovoljno gladan i fodan duha. Ne maze se uciti ni znanje Pantagruela, ni Tila Ojlenspigela, ni Nasradin­ Hodfo, ni Diogena, ni Svetog Franje. Zasto? Jer je ovaj svet ovde u svoj svojoj celini instinkt vlasti i otuda je u krugu posedovanja. A Sveti Franja i Tukstoun zive u krugu postojanja. Ceo ovaj svet ovde zajedno s Ricardom III i sa svim kraljevima i biskupima i savetnicima zivi zato da nesto ima, sesir iii mnogo novca, iii kariku u nosu. I filozofi, i umetnici, i herete, i devojke. Vlast, rang, glas, posed, kuca, novae, nakit, znanje, odelo. Zbog toga ako i postignu nesto, postaju veliki u posedovanju a svako posedovanje je  ucest­ vovanje u vlasti trona sveta. Ovi su svi geniji posedovanja. Arlekin pak pljuje na genije. Ako bi neko rekao da je Arlekin genije nasuprot ovome, rekao bi glupost. Postojanje nema genija. To je razlikovanje. A Arlekin pljuje na raz­ likovanje. Celina postojanja je stalno i savrseno otvorena za sve i svako zivi od njega onoliko koliko hoce. Ovde nema smisla ono da ja imam vise. Svako ima isto toliko i mofo da stekne koliko hoce. Zivot se ne mofo  poziveti umesto drugog. Cak sto intenzivnije zivim, time cinim dostupnijim i za druge intenzivan . zivot. Takva je paradoksalna logika bivstva. Arlekin se odmah i uvek mofo prepoznati po tome sto ima pouzdano ponafanje prema posedo­ vanju. Nema nikakvog osecanja prema privatnom vlasnistvu. Arlekin je siro­ mafan. U Indiji ga zovu sanjasin. Na njemu je samo parce vrece, za pojasom jedno lance. Zbog toga se ne mofo zaplasiti i zbog toga ga sudbina uzalud tuce, smo se smeje. Nista se od njega ne mofo oduzeti, jer on sam se ne mofo oduzeti. Njegovo se postojanje ispred drugih ne mofo uzeti i ne mofo se poharati. Arlekin je sasvim smiren, jer nista nema sto bi mogao da izgubi. Sveti Franja je stupio u misticnu vezu sa siromastvom. Svet je privatno vlas­ nistvo pronaSaO na visem Stepenu ludila. K.ineske i japanske lude SU rascupani i dronjavi kao Diogen i Tukstoun. Nigda jos  nije bilo niti ce biti bogatog i mocnog Arlekina, jer ko je bogat i moean, taj neprekidno drhti. Nema zabav­ nije lude od ovakvog drhtavka kada mu iz dfopa uzmu komad metala, poCinje da galami i da doziva policiju. Svi zive u krugu posedovanja, a ne, kao sto tarot kaze, u krugu nule. Mocan sam samo onda ako nisam nista. Postojanje je, nekako, ovakav paradoks. Ludi pripada znanje i siromafoom duhom car­ stvo nebesko.

Sanjasin je dronjavi i rascupani prosjak, bezbrifoa i vesela luda, oni ne­ maju nikakvih pretenzija na one posede koji ostale primamljuju. Karl je Sok­ rat-Arlekin setao atinskim bazarem i video mnoga jela, odela, nakita i svile, ovako se oglasio: koliko svega sto meni nije potrebno. Tragedija je Java sto nije umeo da bude Arlekin kada je sve izgubio, da ustane i da zvizducuci krene  drumom.

Arlekin nije genije. Nije pored genija vladanja i znanja i umetnosti genije postojanja. Najcesce i ne zna sta je genije, kao Don Huan od Austrije, samo zija i ne razume zasto se pravi komedija od reci. Ako razume, kao Sveti Franja, sedne i smesi se i pridrema. Iiiako se susretne s dvojicom sebi slienih, cueore i kikoeu se. Genije! Ista rec kao kralj. Iiibiskup. Njegovo gospodstvo Gospod Bog. Od ovakvih reci eovek pocinje da se plasi. Onda je ipak bolje ziveti u krpama i prositi. Dok Bog zivi gore na nebu, svet je u redu.