Prilikom procene nekog sna mora se pažljivo pa­ ziti na to kako se  predstavljaju  njegove  figure.  Tako je, na primer, rak koji personifikuje nesvesno nega­ tivan utoliko što, kako se kaže, »ide  unazad«  a  osim toga u odlučnom trenutku grabi snevačicu. Zavedeni takozvanim »mehanizmima  sna«  koje  je  izmislio Frojd, kao pomeranja,  obrtanja  i  slično,  poverovalo se da se san može osloboditi takozvane »fasade« i ne­ zavisno posmatrati, pošto se prave misli sna nalaze skrivene iza ove fasade. Nasuprot tome ja sam već dugo zastupao stanovište da nema nikakvog opravda­ nja snu pripisivati u izvesnoj meri hotimični obma- njivački manevar. Priroda je doduše često tamna i ne- providna, ali ne podmukla kao čovek. Stoga se mora pretpostaviti da je san zapravo ono što treba da bude, ništa  više  i  ništa  manje. 1 0       Ak o  on  nešto  predstavlja

Libido, novo izd. 1952: Symbole  der  Wand}u>ig,  Ges.  Werke. Bd. 5; dalje Psychologische Tvpen,  Ges.  Werke.  Bd.  6;  i  Vber die   Archetypen   des   kollektiven    Unbewuxxten   (fusnota   6).

"' Up. Allgemeine Gesichtspunkle zur  Psychologie  des Traumes u: Vber psychische Energetik und  das  Wesen  der Traume,  Ges.  Werke,  Bd.  8.

 

u negativnom aspektu, onda nema osnove pretpostav­ ci da se time mislilo na pozitivno i slično. Arhetipska opasnost kod plićaka, broda je jasna u tolikoj  meri da čovek oseća san skoro kao upozorenje. Moram reći da sam protiv sličnih antropomorfnih shvatanja: sam san neće ništa, on je samo u sebi samom prikazani sadržaj, čista prirodna činjenica, nešto kao šećer  u krvi dijabetičara ili groznica tifusnog bolesnika. Je­ dino mi, ako smo pametni i znamo da tačno tuma­ čimo znake prirode, odatle pravimo upozorenje.

Ali na šta treba da upozori? Opasnost se očigled­ no sastoji u tome što bi u trenutku prelaska nesvesno moglo da nadvlada snevačicu. Sta treba da znači sa­ vlađivanje? LEmdor nesvesnog lako se zbiva u trenut­ ku značajnih promena i odlukaJObala sa koje paci­ jentkinja dolazi na potok je, kao što smo upoznali, njena dosadašnja situacija. Sa tom situacijom dospela je u neurotski zastoj, kao kada bi se sudarila sa ne­ savladivom preprekom. U snu je prepreka predstav­ ljena kao potok koji se može preći. Dakle, izgleda da nije tako ozbiljna. Ali u potoku nepredviđeno vreba rak, koji zapravo predstavlja opasnost  zbog koje se potok ne može preći, odnosno izgleda nesavladiv. Da se, naime, prethodno znalo da na ovom mestu vreba opasni rak u zasedi, onda bi se, možda, prelazak po­ kušao na nekom drugom mestu ili bi se  preduzele neke druge zaštitne mere. U postojećoj situaciji bilo bi sasvim poželjno kada bi prelaz uspeo. Prelaz naj- pre znači prenos ranije situacije na lekara. To je no- vum. Bez neproračunljivog nesvesnog ovo ne bi bio poseban rizik. Ali videli smo da prenos preti da oslo­ bodi aktivnost arhetipskih figura, koja se ne može predvideti. U neku ruku pravio se račun bez krčma­ ra, pri čemu su se »zaboravili bogovi«.

Naša snevačica nije pobožna osoba, već »moder­ na«. Ona je zaboravila religiju koja se nekad učila i ne zna ništa o tome da ima trenutaka u koje se upliću bogovi, ili mnogo pre situacija koje su od davnina takve da dopiru do najvećih dubina. U ove situacije, na primer, spada ljubav, njena strast i opasnost. Ljubav može izazvati na poprište neslućene snage, za

 

koje bi se čovek inače bolje pripremio.  »Religio«  kao

»brižljivo uzimanje u obzir« opasnosti i sila, kristališe se ovde u pitanje. Iz jedne puke projekcije može na ­ stati ljubav, sa svom svojom sudbinskom snagom: ne ­ što što bi je svojom blještavom iluzijom, moglo istrg­ nuti iz njenog prirodnog životnog toka. Da li je to dobro ili zlo, bog  ili  đavo  što  će  napasti  snevačicu? Ne znajući ona se  već  oseća  izručena  nepoznatom.  I ko zna da li će biti dorasla ovoj  komplikaciji!  Do sada je, u zavisnosti od snaga, izbegavala ovakve mo ­ gućnosti ali sada ova preti da je nadvlada. To je rizik pred kojim bi čovek  rado  umakao,  ili  ako  već  mora da se odluči onda u to spada, kako se to kaže, veliki deo »vere u boga« ili »vere« u dobar ishod. Tako se netraženo i neočekivano meša pitanje religijskog sta­ va  prema  sudbini.

Onako kako izgleda u snu snevačici ne preostaje ništa drugo do da oprezno provuče  stopalo,  pošto  bi bilo fatalno da nastavi da hoda. Ona još ne može da napusti neurotsku situaciju, pošto joj san još ne daje nikakav pozitivan znak pomoći od strane nesvesnog. Nesvesne snage su još nemilostive i očigledno očekuju još dalji rad i dublji uvid snevačice,  pre  nego  što  se ona  može  usuditi  da  pređe.

Ovim negativnim primerom svakako ne bih želeo da pobudim utisak da nesvesno u  svim  slučajevima igra negativnu ulogu, zbog  toga  ću  navesti  dva  dalj - na sna jednog mladića" koji osvetljavaju drugu i po ­ voljniju stranu nesvesnog. Ovo činim  utoliko  radije što je rešenje problema suprotnosti moguće samo po ­ moću iracionalnog puta, naznačenog pomoću priloga nesvesnog,  tj .  snova.                                                            —«.

Naj pre moram čitaoca donekle upoznati sa lič­ nošću snevača, jer bi se, bez ovog poznavanja, teško moglo preneti u svojstvenu sadržinu i osećajnu atmo ­ sferu snova. Ima snova koji su najčistija  poezija  i zbog toga se mogu razumeti samo iz celokupnog ras­ položenja. Snevač je mladić od nešto preko 20 godina,

11 Ovi snovi su opisani i u Die Bedeutung des Vnbevous- sten iiir die individuelle Erziehung, 1928, Ges. Werke, Bd. 17, Par. 266.

 

još dečačkog  izgleda.  Cak  nešto  devojačko  se  nazire u njegovoj pojavi i načinu izražavanja. Primećuju se izvanredno dobro obrazovanje i vaspitanje. On je in­ teligentan sa izraženim intelektualnim i estetskim in- teresovanjima.  Neposredno se oseća njegov dobar ukus i fini smisao za sve oblike umetnosti. Njegov osećajni život je nežan i blag, lako sanjalački, pubertetskog ka­ raktera, ali ženske prirode. Ne sreću se tragovi puber­ tetske neusklađenosti. Neosporno da je isuviše mlad za svoje doba, dakle očigledno slučaj usporenog razvitka. S tim u skladu je i to što me je  potražio  zbog  pro­ blema homoseksualizma. U noći pre nego što  me  je prvi put konsultovao, snevao je sledeći  san:  »Nalazim se u  širokoj  katedrali  ispunjenoj  tajanstvenim  suto­ nom. U stvari to je katedrala od Lurda. U sredini se nalazi dubok, mračan kladenac u koji je trebalo da siđem.«

San je, kao što se vidi, povezani izraz raspolože­ nja. Napomene snevača su sledeće: »Lurd je mistični lekoviti izvor. Juče sam razmišljao o  tome  kako  tra­ žim izlečenje i kako ću se lečiti kod vas. U Lurdu navodno postoji ovakav kladenac. Verovatno je ne ­ prijatno ući u tu vodu. Kladenac u crkvi je bio vrlo dubok.«

Sta kazuje ovaj san? Na izgled  on  je  sasvim  ja ­ san i čovek bi mogao da se zadovolji sa tim da  ga shvati kao neku vrstu poetske  formulacije  raspolože­ nja prethodnog dana. Time čovek, međutim, ne srne nikada da se zadovolji, jer shodno iskustvu snovi su mnogo dublji i značajniji. Skoro bi se moglo pomisliti da je snevač došao lekaru u pesničkom raspoloženju i stupio  u  terapijski  postupak  kao  neko  posvećivanje i bogosjuženje u tajanstvenom polumraku mističnog svetilišta. Ovo se uopšte ne slaže sa konkretnom stvarnošću. Pacijent je došao lekaru da se podvrgne lečenju zbog jedne neprijatne stvari, naime homosek­ sualizma. To nije  nimalo  poetski.  U  svakom  slučaju iz stvarnog raspoloženja prethodnog dana ne može se videti zašto je tako pesnički sanjao, ako bi se pret­ postavila tako direktna kauzalnost  u  nastajanju  sno­ va.  Možda  bi  se  moglo  posumnjati  da  je  upravo  uti-

 

sak krajnje nepoetskog položaja, koji je pacijenta na- terao da me potraži, bio podsticaj ovakvom snu. Mo­ glo bi se, na primer, pretpostaviti da je pacijent upra­ vo zbog nepoetičnosti svog raspoloženja prethodnog dana u povišenoj meri poetski sanjao nešto u stilu nekog ko je preko dana postio, noću sanja bogatu gozbu. Ne može se osporiti da se u snu vraća zamisao terapije, izlečenje i neprijatne procedure, ali u poet­ skoj obradi, tj. u obliku koji potpuno odgovara ži­ vahnim estetskim i emocionalnim potrebama sneva- ča. Njega će neminovno privući ova privlačna slika, uprkos tome što je kladenac taman, dubok i hladan. Nešto od ovog snenog raspoloženja  nadživeće' čak i spavanje i preći u jutro onog dana, u kome se pod- vrgao neprijatnoj i nepoetskoj dužnosti. Siva stvar­ nost će verovatno možda dobiti laki zlatni odsjaj sne­ nih  osećanja.

Da li je možda ovo svrha tog sna? Ne bi bilo nemoguće, pošto je, prema mom iskustvu^vjećina sno­ va kompenzatorne prirode." Oni uvek naglašavaju drugu stranu radi održanja duševne ravnoteže. Ali kompenzacija raspoloženja nije jedina svrha slike'sna. U snu je prisutna i korektura shvatanja. Pacijent ni­ je dovoljno shvatao terapijski postupak kome je tre­ balo da se podvrgne. Ali san mu daje sliku,  koja u poetskoj metafori označava suštinu predstojeće tera­ pije. Ovo postaje odmah jasno kada dalje pratimo njegova dosećanja i primedbe u vezi sa slikom ka­ tedrale. Na 'katedrala' iznosi sledeće: »Pada mi na pamet Kelnska katedrala. Njom sam se bavio već u ranoj mladosti. Sećam se da mi je majka prva pri­ čala o njoj. Sećam se takođe da sam, kada bih video seosku crkvu, zapitkivao da li je to Kelnska katedra­ la. 2eleo sam da postanem sveštenik u jednoj takvoj katedrali.«

U ovim asocijacijama pacijent dodiruje važan do­ življaj iz mladosti. Kao skoro u svim slučajevima ove vrste tako i kod njega postoji posebno prisna pove­ zanost sa majkom.  Pod  tim svakako ne treba  razu-

" Pojam kompenzacije je već vrlo obimno koristio Al - fred Adler.

111

 

meti posebno dobru ili intenzivnu svesnu vezu sa majkom, već pre nešto kao tajanstvenu, ispodzemalj- sku vezu koja se u svesti možda izražava samo u us­ poravanju razvitka karaktera, tj. u relativnom infan- tilizmu. Razvoj ličnosti, prirodno, beži od ovakve ne­ svesne, infantilne vezanosti, pošto za razvitak nema veće smetnje od zadržavanja u nesvesnom, moglo bi se reći u psihički embrionalnom stanju. Zbog toga instinkt grabi najbližu priliku u cilju zamene majke kroz neki drugi objekt. Ovaj objekat u izvesnom smi­ slu mora biti analogija majci, da bi stvarno mogao da zameni majku. To je kod našeg pacijenta stvarno slučaj u punoj meri. Intenzitet sa kojim njegova deč- ja fantazija obuhvata simbol Kelnske katedrale, od­ govara jakoj nesvesnoj potrebi nalaženja zamene za majku. Ova nesvesna potreba je još povećana u slu­ čaju gde infantilna vezanost preti da postane štetna. Otuda entuzijazam  sa'kojim njegova dečja fantazija obuhvata predstavu crkve, pošto je crkva u punom smislu i u svakom značenju majka. Ne govori se samo o  crkvi  »majci«  već  i  o njenom krilu,  u ceremoniji

»benedictio fontis« katoličke crkve krstionica se na­ ziva »immaculatus divini fontis uterus« (neuprljana materica božjeg izvora). Mišljenja smo da se ovo zna­ čenje mora poznavati svesno kako bi moglo biti dej- stveno u fantaziji, i da je nemoguće da neuko dete može biti obuzeto ovim značenjem. Sigurno da ovak­ ve analogije ne deluju via svest, već sasvim drugim putem.

Crkva naime predstavlja višu duhovnu zamenu za samo prirodnu, tako reći »telesnu« vezu za rodite­ lje. Bna na taj način oslobađa individuu iz nesvesne, prirodne veze, koja, strogo uzev, uopšte i nije veza, već stanje prapočetnog, nesvesnog identiteta; zbog svoje nesvesnosti ova poseduje neobičnu tromost, ko­ ja suprotstavlja veliki otpor svakom višem duhovnom razvitku. ]Jedva da bi se znalo navesti gde bi u jed­ nom takvom stanju postojala bitna razlika od jedne životinjske duše. Niukom slučaju nije prerogativ hriš- ćanske crkve da teži i da omogućuje oslobađanje in­ dividue iz početnog životinji sličnog stanja, već je to

 

moderan, posebno zapadni oblik instinktivnog strem­ ljenja, koje je verovatno staro koliko i čovečanstvo. Ovo stremljenje se može dokazati tako reći kod svih, pa i samo donekle razvijenih ali ne ponovo degene- risanih primitivaca,  u najrazličitijim oblicima:  to je institucija inicijacije muškaraca. U pubertetu se de- čak dovodi u kolibu muškaraca ili u slično osvećeno mesto, gde se sistematski otuđuje od porodice. Isto­ vremeno se upućuje u religijske tajne i na taj način ne ulazi samo u novi svet kao obnovljena i promenje- na  ličnost  već  i  kao  »quasi  modo  genitus«  (u  neku ruku rođeni). Inicijacija je često skopčana sa svako­ jakim torturama, ne retko sa obrezivanjem i slično. Ovi običaji su bez sumnje prastari. Oni su skoro po­ stali instinktivni mehanizam  tako da se bez spoljne prinude uvek iznova reprodukuju sami od sebe, kao u studentskom  »krštenju brucoša«  ili u još pretera- nijim posvećivanjima američkih studentskih udruže­ nja. Oni su ukopani u nesvesno kao iskonska slika.

Kada je majka malom dečaku pričala o Kelnskoj katedrali, dodirnuta je i oživljena ova prastara slika. Ali nije se  našao  nijedan  sveštenički  vaspitač  koji bi dalje razvio ovaj početak. Sve je ostalo u rukama majke. Ali se u dečaku dalje razvijala čežnja za vo­ dećim čovekom, svakako u obliku homoseksualne sklonosti, koja se obično ne javlja ukoliko čovek dalje razvija svoje dečje fantazije. Zastranjivanja ka homo­ seksualnosti imaju brojne istorijske uzore. U staroj Grčkoj kao i u drugim primitivnim zajednicama, ho­ moseksualizam i  vaspitanje  bili  su  skoro  identični. U ovom pogledu homoseksualnost adolescencije je po­ grešno shvaćena ali stoga ništa manje svrsishodna potreba za muškarcem. Možda bi se moglo reći da se incestuozni strah, zasnovan u kompleksu majke, pro­ teže i na sve žene uopšte; ali meni se čini da nezreo muškarac sasvim ima prava da se boji žena, pošto su njegovi odnosi sa ženama, po pravilu, nespretni.

Za pacijenta je, prema smislu sna, ulazak u te­ rapijski postupak značio ispunjenje smisla njegove homoseksualnosti, naime uvođenje u svet odraslih muškaraca. Ono što ovde, da bismo potpuno shvatili,

7   Jung,  Odabrana  dela,  II                                                               113

 

moramo da razmatramo sa tegobnim i nadugačkim zamišljanjima, san je sažeo u nekoliko izrazitih meta­ fora i tako stvorio sliku koja na maštu, osećanja i razum snevača deluje nesravnjivo više od kakve po­ učne rasprave. Tako je pacijent pripremljen za leče- nje bolje i smisaonije nego pomoću najveće zbirke medicinskih i pedagoških pouka. (Iz ovog razloga san ne cenim samo kao dragoceni izvor informacija,  već i kao izvanredno dejstveni instrument vaspitanja ili lečenja).

Usledio je i drugi san. Mora se napomenuti da upravo navedeni san nije bio razlagan prilikom prve konsultacije. Nije čak ni pomenut. Takođe nije izgo­ vorena nijedna reč koja bi bila makar i u najudalje­ nijoj  vezi  sa  prethodno  rečenim.  Drugi  san  glasi:

»Nalazim se u velikoj gotskoj katedrali. Za oltarom stoji sveštenik. Sa mojim prijateljem stojim ispred njega a u ruci držim malu japansku figuru od slono­ vače, sa osećanjem da nju treba krstiti. Iznenada na­ ilazi jedna starija dama, uzima mome prijatelju pr­ sten sa ruke i stavlja ga na svoj prst. Moj prijatelj se plaši da bi ovo moglo na neki način da ga obaveže. Ali u tom trenutku se razleže izvanredna muzika or­ gulja.«

Ovde bih ukratko želeo da istaknem samo one momente koji nastavljaju i upotpunjuju san prethod­ nog dana. Očevidno drugi san se nadovezuje na prvi. Opet je snevač u crkvi, dakle u stanju inicijacije muš­ karca. Ali pridružila se nova figura: sveštenik,  čije smo odsustvo u ranijoj situaciji već pomenuli. Dakle, san potvrđuje da je ispunjen nesvesni smisao njegove homoseksualnosti i da  stoga može da započne  dalji razvitak. Može započeti prava ceremonija inicijacije, naime krštenje. U simbolici sna potvrđuje se ono što sam prethodno rekao: nisu prerogativi hrišćanske crk­ ve da privodi u delo ovakva prevođenja i duševna preoblikovanja, već je iza toga prastara,  živa  slika, koja u datom slučaju može da iznudi i ovakve preo­ bražaje.

Ono što je prema snu trebalo da se krsti, pred­ stavlja  mala  japanska  figura  od  slonovače.  Pacijent

 

uz ovo primećuje:  »Bio je to mali, smešan čovečuljak, koji me je podsećao na muški polni ud. Svakako je čudnovato da taj ud treba da bude kršten. Ali kod Jevreja obrezivanje je neka vrsta krštenja. To se verovatno odnosi na moj homoseksualizam, pošto je prijatelj, koji sa mnom stoji ispred oltara, onaj sa kojim sam vezan  homoseksualno.  On  je  u  istoj  vezi sa  mnom.  Prsten  očigledno  predstavlja  našu  vezu.«

Poznato je da prsten u svakodnevnom životu ima značenje neke veze ili određenog odnosa, kao na pri­ mer, venčani prsten. Stoga u ovom slučaju prsten mir­ no možemo smatrati metaforom homoseksualne veze, kao što isto znači i činjenica što se snevač pojavljuje zajedno  sa  prijateljem.

Zl o koje treba popraviti jt homoseksualnost. Iz ovog relativno detinjastog stanja snevač treba da pre­ ko quasi ceremonije obrezivanja uz pomoć sveštenika bude preveden u odraslo stanje. Ove zamisli sasvim odgovaraju mojim  navodima  u  odnosu  na  protekli san. Dovde bi se, dakle, logično i smisaono nastavljao razvitak uz pomoć arhetipskih predstava. Ali  sada se na izgled javlja smetnja. Starija  dama  iznenada  uzi­ ma prsten, drugim recima, ona  prenosi  na  sebe  ono što je do sada bila homoseksualna veza, zbog čega se snevač plaši da bi mogla da mu se nametne nova oba­ veza. Kako se sada prsten nalazi na ruci žene, time bi se sklopila neka vrsta  braka,  tj.  homoseksualna  veza bi prešla u heteroseksualnu, ali čudnu heteroseksual­ nu vezu pošto se radi o starijoj dami. »Ona je«, kaže pacijent, »prijateljica moje majke. Vrlo mi  je  draga, ona  mi  je  zapravo  materinska  prijateljica.«

Iz ovog iskaza  možemo videti šta se desilo u snu. Usled inicijacije kida se homoseksualna veza i uspo­ stavlja heteroseksualni odnos, najpre platonsko pri­ jateljstvo sa ženom sličnoj majci. Uprkos sličnosti ova žena ipak više nije majka. Veza sa njom znači, dakle, korak dalje od majke, a time i delimično prevazila- ženje  pubertetske  homoseksualnosti.

Strah od nove veze je lako razumljiv, prvo kao strah od sličnosti  sa  majkom  —  moglo  bi  značiti  da se  čovek,  oslobađanjem  od  homoseksualnog  odnosa

 

konačno vraća majci — zatim strah od novog i nepo­ znatog koje se  krije u odraslom heteroseksualnom stanju sa mogućim obavezama, kao ženidba itd. Da to nije korak nazad već napred, izgleda da potvrđuju zvuči muzike. Pacijent je, naime, muzikalan i njego­ vim osećanjima posebno prija svečana muzika orgu­ lja. Stoga muzika njemu znači pozitivno osećanje, u ovom slučaju uravnotežen ishod sna, što opet za sobom ostavlja lepa, svečana osećanja  za sledeće jutro.

Ako se uzme u obzir činjenica da me je pacijent do tog trenutka video samo jednom za vreme kon­ sultacije, tokom koje nije bilo više govora negoli što je uobičajeno kod uzimanja lekarske anamneze, onda će svako prihvatiti moju tvrdnju da su oba sna začu­ đujuće anticipacije. Oni s jedne strane osvetljavaju pacijentovu situaciju sa krajnje svojstvenom i svesti stranoj svetlošću, što, s druge strane, daje banalnoj lekarskoj situaciji takav aspekt koji je kao nijedan drugi usredsređen na duhovne specifitete snevača i stoga je u stanju da aktivira njegova estetska, inte­ lektualna i religijska interesovanja. Na taj način je stvorena najbolja moguća situacija za terapijski po­ stupak. Značaj ovih snova skoro stvara utisak kao da je pacijent prihvatio lečenje sa  najvećom  spremno­ šću i nadom, potpuno spreman da odbaci svoje deča- štvo i da postane muškarac. Ovo, međutim, u stvar­ nosti nije bio slučaj. U svesti je mladić gajio mnogo otpora i oklevanja; i tokom daljeg lečenja često su nailazili neočekivana suprotstavljanja i teškoće, dok je uvek bio spreman da se vrati svom ranijem in- fantilizmu. Snovi su dakle, u striktnoj suprotnosti sa njegovim svesnim ponašanjem. Oni se kreću linijom napretka i preuzimaju ulogu vaspitača. Njihova svoj­ stvena funkcija se jasno može raspoznati. Ja sam ovu funkciju označio kao kompenzacija, f^esvesna napred- nost stvara sa svesnom nazadnošću par suprotnosti, koji tako reći održava ravnotežu. Uticaj vaspitača je iezičak na vaei.i

U slučaju ovog mladog čoveka slike kolektivno nesvesnog igraju sasvim pozitivnu ulogu,  što je oči-

 

gledno posledica toga što  on nema  opasnu  sklonost da u fantaziji nađe zamenu za stvarnost i da se tako ušanči protiv života. Dejstvo nesvesnih slika ima ne­ što sudbinski u sebi. Možda su — ko zna? — ove važ­ ne slike ono što se naziva sudbina.

Arhetip je naravno uvek i svuda prisutan. Ali praktično lečenje ne zahteva uvek, naročito ne kod mladih ljudi, da se sa pacijentom pobliže razmatraju arhetipovi. Nasuprot tome u dobu životnog zaokreta je neophodno pokloniti posebnu pažnju slikama ko­ lektivno nesvesnog, pošto su tu izvori iz kojih se mo­ gu dobiti smernice za rešenje problema suprotnosti. Iz svesne obrade ovih podataka proizilazi transcen- dentna funkcija u obliku formiranja shvatanja koja, posredstvom arhetipova, objedinjuju suprotnosti. Pod

»shvatanjem« ne mislim samo na intelektualno razu- mevanje, već razumevanje kroz doživljavanje. Arhe­ tip je, kao što je već rečeno, dinamična slika, komad objektivne psihe, koji se ispravno razume samo ako se doživi kao nešto autonomno što stoji nasuprot nas.

Opšti prikaz ovog zbivanja, koji može trajati vrlo dugo, nema nikakvog smisla — čak i kada bi bio moguć ovakav opis — utoliko što kod pojedinih in­ dividua ima na j različiti je oblike. Jedino zajedničko je javljanje određenih arhetipova. Posebno navodim Senku, životinju, starog mudraca, animu, animus, majku, dete, pored neodređenog broja arhetipova, koji prikazuju situaciju. Posebno mesto pripada onom ar­ hetipu koji predstavlja cilj ili ciljeve razvojnog pro­ cesa. Neophodne informacije o ovome čitalac može naći u mojoj knjizi Traumsvmbolen des Individu- ationsprocesses (Simboli sna individuacionog proce­ sa)13 kao i u Psvchologie und Religion (Psihologija i religija) i spisa koji sam objavio zajedno sa Rihardom Vilhelmom (Richard Wilchelm): Das Geheimnis der goldenen  Bliite  (Tajna  zlatnog  cveta).1*

Transcendentna funkcija ne protiče besciljno, već dovodi do otkrovenja suštinskog čoveka. Ona je naj- pre čist prirodni proces, koji se u datom slučaju od-

u     U Psychologie und Alchemie, 1952. Sabr. dela, sv. 12. " Ges. Werke, Bd.  11.  i  13.

 

vija bez znanja i pristanka, pa se čak može nasilno probiti i protiv otpora individue. Smisao i  ci/j  pro­ cesa je ostvarivanje one ličnosti koja je  prvobitno  za- ćeta u embrionalnoj klici  sa  svim  njenim  aspektima. To je uspostavljanje i razvijanje prvobitne, potenci­ jalne celine.  Simboli,  koje  za  ovo  koristi  nesvesno, su oni isti koje je čovečanstvo odvajkada koristilo da izrazi celovitost, potpunost i ispunjenje; to su po pra­ vilu čgiugrostrani i kružni simboli.  Ovaj  proces  ozna­ čio  sam   kao   individuacioni   proces.

Prirodni  proces individuacije postao mi  je  model i  putokaz  terapijske  metode.  Nesvesna  kompenzacija

neurotskog stanja svesti  sadrži sve one elemente koii   i efikasno  i  lekovito         mogu   korigovati   jednostranost svesti,  ako  se  svesno  shvate,  tj.  kao  realnosti  inte-

•grišu u svest.  Samo retko san dostiže ovakav intenzi­ tet, koji je svojim šokom u stanju da svest izbaci  iz sedla. Po pravilu su snovi isuviše slabi i isuviše ne­ razumljivi da bi imali jače dejstvo na svest. Zbog ovoga u nesvesnom kompenzacija protiče bez nepo­ srednog efekta. Ali uprkos tome  ona ima  dejstva,  sa­ mo je ono indirektno, pošto nesvesna opozicija tokom stalnog neobraćanja pažnje aranžira simptome i si­ tuacije koje se konačno nezadrživo ukrštaju sa inten­ cijama svesti. Zbog toga se terapija trudi da snove i ostale manifestacije nesvesnog ako je ikako moguće razume i ceni: s jedne strane da bi se  sprečilo  stva­ ranje nesvesne opozicije koja bi vremenom mogla biti opasna, a s druge da bi se po mogućstvu iskoristio terapijski  faktor  kompenzacije.

Ovaj postupak se, naravno, zasniva na pretpo­ stavci da je čovek u stanju da dospe do svoje celovi- tosti, drugim recima da je uopšte sposoban da bude zdrav. Navodim  ovu pretpostavku stoga  što bez sum ­ nje ima individua koje u osnovi uzev nisu potpuno sposobne za život i brzo propadaju  kada  se  iz  bilo kog razloga sudare sa svojom  celinom. Međutim, ako do ovoga ne dođe,  onda  mogu  da  prožive  svoj  život do u duboku starost, ali samo kao fragmenti ili deli- mične ličnosti, potpomognute socijalnim ili psihičkim parazitizmom.  Ovakvi  slučajevi  su,  uglavnom  na  ne-

 

sreću drugih, često izraziti »bleferi«, koji lepim pri­ vidom prekrivaju mrtvu prazninu. Bio bi beznadežan poduhvat pokušati da se leće ovde opisanom  meto­ dom. Ovde »pomaže« samo održavanje privida, pošto bi istina bila nepodnošljiva ili nekorisna.

Ako se slučaj tretira na naznačen način, onda vodstvo ostaje nesvesnom, međutim svesno zadržava kritiku, izbor i odluku. Ako je svest odlučila isprav­ no, onda se to potvrđuje kroz snove koji pokazuju na­ predak; u protivnom sledi korektura od strane nesve­ snog. Tok lečenja je, dakle, nešto kao neprestani raz­ govor sa nesvesnim. Iz dosada rečenog jasno je da ispravnom tumačenju snova pripada glavna uloga. Ali, s pravom će se čovek zapitati, kada smo sigurni u tumačenje? Postoji li bar i približno pouzdan krite- rijum za tačnost neke interpretacije? Na ovo pitanje se, srećom, može odgovoriti potvrdno. Da li smo pro­ mašili sa nekim tumačenjem, ili je ovo nepotpuno, primetićemo eventualno već  na sledećem  snu. Tako će se, na primer, raniji motiv još jednom ponoviti ali u još jasnijem obliku, ili se naše tumačenje obezvre­ đuje pomoću ironične parafraze ili se javlja nepo­ sredna, žestoka  opozicija  tumačenju.  Pretpostavimo li da je i ovo tumačenje promašaj, onda će se opšta bezishodnost i ništavnost naše procedure ubrzo jasno osetiti u jalovosti i besmislenosti poduhvata, tako da kako pacijent tako i lekar zapadaju u dosadu ili sum­ nju. Kao što se ispravno tumačenje nagrađuje živah­ nošću, tako  se i neispravno kažnjava zapinjanjima, otporom, sumnjom a pre svega obostranom stagna­ cijom. Naravno, zastoji mogu nastati i zbog pacijen­ tovog otpora, na primer  zbog  upornog  zadržavanja na preživelim iluzijama ili zbog infantilnih zahteva. Ponekad i lekaru nedostaje neophodnog razumeva- nja, kao što se to meni jednom desilo kod jedne vrlo inteligentne pacijentkinje, koja mi je iz različitih raz­ loga bila sumnjiva. Posle zadovoljavajućeg početka imao sam progresivno osećanje da moja tumačenja nekako ne pogađaju srž njenih snova. Međutim, nije mi uspevalo da pronađem izvor greške i stoga sam pokušao da  iskažem  moje  sumnje.  Međutim,  tokom

 

konsultacije primetio sam rastuće rasplinjavanje raz­ govora sa postepeno jasno vidljivom dosadom. Konač­ no sam odlučio sledećom prilikom da pacijentkinji, kojoj, kako mi je izgledalo, sve ovo nije bilo nepo­ znato, izložim celu stvar. Međutim, prethodne noći sanjao sam sledeće: »Idem putem kroz dolinu oba­ sjanu večernjim suncem. Desno, na brežuljku nala­ zio se zamak, a na najvišem tornju na nekoj vrsti balustrade sedela je jedna žena. Da bih tačno mogao da je vidim, morao sam glavu da zabacim toliko da me je probudio grč u vratu. Još u snu u ženi sam pre­ poznao pacijentkinju.«

Iz toga sam izvukao zaključak da sam, ako je u snu trebalo da toliko gledam naviše, na pacijentkinju u stvarnosti očigledno isuviše gledao odozgo.  Kada sam joj ispričao san zajedno sa tumačenjem, odmah je došlo do potpunog preokreta situacije i do napretka u terapiji koji je bio iznad svakog očekivanja. Slično iskustvo pomaže da se čovek konačno, posle dovoljno izdatog novca, stekne nepoljuljano poverenje u pouz­ danost kompenzacije sna.

Bogatoj problematici ovog terapijskog postupka posvetio sam sve moje radove i istraživanja poslednje decenije. Ali pošto u ovom izlaganju kompleksne psi­ hologije," kako bih želeo da dam naslov mojim teo­ rijskim pokušajima, nastojim da dadnem samo opšte pravce, ne dolazi  u obzir detaljno razmatranje raz- granatih naučnih, filozofskih i religijskih implika­ cija. Umesto toga čitaoca bih uputio na gore pomenu- tu literaturu.

15 Danas poznato kao: Analytische Psychologie. Up. T. Wolff, Einfiihrung in die Grundlagen der komplexen Psycho- logie, u C. G. Jungs Psychologie, 1959.