Anticki i modemi pejsaži

U pocetku je anticki pejsaz bio veoma jednostavan. Jedna jedina zata­ lasana linija i pod njom jedna jedina riba, nista vise, to je bilo more. Kao sto se vidi, nije to bila slika koja bi odgovarala ukusu danafojeg odraslog eoveka. Sve u svemu bila je znak. Simbol. Kao pismo, hijeroglif, s kojim je bila u srodstvu.

Ali ako eovek dobro pogleda modernu sliku, pejsaz Koroa, Van Goga, Konstebla iii Kloda Lorena, s iznenadenjem ce zapaziti da ni ona nije dru­ gacija. Izmenio se samo znak. Navikli smo da se prepustamo i verujemo ca­ roliji umetnika, da ono sto stavlja pred nas jeste imitacija sveze jutarnje fome, iii senovitog prozracnog maslinovog gaja.

Ne tako davno slucilo mi se da sam primetio gde se nalazi procep kroz koji se mozemo izvuci iz iluzije koju je izazvao umetnik. I kada sam se iz­ vukao - jer nisam odoleo da ne pokusam - nisam video nikakvu slienost izmedu predela i slike. Nesta pak preciznije: slienost nije bila veca nego u antickom pejsafo, kada je more oznacavala zatalasana linija i riba. I ovo ovde su sve znaci a nisu mnogo ni nerazumljivi.

Otkako sam otkrio ovo, za mene veoma vafoo zapafanje, mesecima raz­ gledam anticke i moderne pejsafo, one koje sam mogao da pribavim. 0 svo­ jim zapafanjima naCinio sam mnostvo belefaka, dok ih se konaeno nije na­ kupilo toliko da mi ne bi bilo narocito tesko napisati celu knjigu.

Sada mi nije to namera. Saopsticu samo nekoliko misli, mozda najvafoijih. Pre svega prva evropska pesnicka slika, iz Odiseje, vrt nimfe Kalipso:

U kuCi ispred nje vatra na ognjistu i daleko se sriri prijatan miris dima od sagorele kedrovine i limunovine. Ona sama predivnim glasom pevusi pesmu, dok hitrim rukama na zlatnom stanu blistavi ogrtac tka. Okolo peCine gaj joha i jela i tamnih cempresa, sve sami zimzeleni. U krofajama se nastanile krilate ptice, sovuljage i kopci, brbljive vrane, ptice plovuse koje na obali love ribu. Iznad ulaza pak vise sa stene dugacki kraci laze cardaklije na kojoj zru purpurni grozdovi. I cetiri vrela biserne vode izviru blistavo, medusobno sas­ vim blizu i sve ovuda krivudaju. Livade blistaju svezinom, po njima osut celer i seboj.

Da Iiste zapazili sta je sve ovde? Sklopite oci i zamislite pejsaz. Slika ce postati sliena onima kakve su Grci slikali, iii kakve se mogu videti na zidovima u Pompeji. Nasuprot ukrasima, slika je bezuslovno jednostavna. Jer u njoj je jednostavno osecanje, misao a jednostavan je i eovek koji je slika. Atmosfera je najcesce idiliena. Cak i onda ako slika predstavlja oluju, iii je tamna.

Da joj suprotstavim moderan pesnicki pejsaz. Iz jedne je Verharenove zbirke i evo ga: 

Starine pastiri, na svakog se srulilopo stolece, i njini psi, olinjali po livadi ko stare krpe, lesto ugledaju na nemoj ravnici,

na zlatnim dinama, u hladu,

u tiJini, noeu uf as da se primile,

da se voda posramljena u blatu krije, polje pobledi pa se zakloni,

da svaki Ii.st drveta, grana tbuna motri i vatra sunca na samrti,

lija svetlost se probija poput lude, gasne i gusi se u njegovim zracima. 

Suprotnost je dovoljno karakteristiena. Evo zagusljivog ufasa koji u ovim recima podrhtava, kao da ni po cemu ne lici na vrt nimfe Kalipso. I zaista ni po cemu ne lici. Ova slika je kao mora iz sna, napeti ujedi skriveni u dubokoj tami, koji ne dopustaju da slikar povuce pravu liniju. Muene, krive, napacene linije, kao polomljene i zle, napustene, grefae i zagrcnute jabuke Van Goga.

Pitanje nije koja je slika prava.

Mi, naravno, vec znamo da nije ni jedna. Anticki predeo nije nista drugo do simbol. Ali ni moderni nije nista drugo. Znamo da slika nikada i ne maze biti nista drugo do znak. Ali dok antickom slikaru pejsafa nije ni padalo na um da sedi u gaju i da navodnim kopiranjem drveca pobuduje iluziju istine, moderni slikar, kao sto se kaze, radi po prirodi. lzvor antickog pejsafa eovek bi uzalud i trazio. Nigde na zemlji nema takvog fala, takvog drveta, takve peCine, takvog kamena, takvog cveta, izuzev u masti slikara. lzvor modernog pejsafa, vele, postoji, svi ga mogu pogledati ida bi kontrola bila veca, moie se i fotografisati. Anticki slikar stavlja pred nas zamisljen, takozvani idealni predeo: castoljublje modernog slikara je vece, iiimanje, ne maze se pouzdano znati, ali uzorak je preuzet iz prirode.

Odrednica je dakle: priroda. To je ona tema koju anticki slikar iii nije poznavao, iii nije ni uzimao u obzir. A to je ona tema na kojoj radi moderni slikar.

Jedini autor na koga se moglo racunati u ovom te8kom pitanju jeste Dfon Raskin. U svojim Modemim slikarima tokom dugih poglavlja govori o an­ tickom i modernom pejsafo. Bavio sam se njime i da sam od celog poduhvata imao samo toliko koristi sto sam dve sedmice proveo u prisnom prijateljstvu s Raskinovom knjigom, i to bi bio dobitak.

Po njegovom misljenju moderna slika se razlikuje od anticke u tome sto je oblaena. Oblak, po sebi se razume, nije ono sto bi neobrazovan eovek pomislio, para koja plovi u vazduhu, baca senku na zemlju i zaklanja sunce. Onaj ko to zamislja tako prosto, ne poznaje Raskina. Sluzba oblaka, service of the clouds, znaci da je svetlost potisnuta sa slike. S time je u suprotnosti pravac koji ,,ponifava svete elemente boja". Nema vise blistanja. Nema vise plavetnila vedrog neba. A kada nebo postaje oblaeno, smraeuje se i raolo­ ienje iznutra. Od lepog eoveka odjednom postaje fUZnO i smeSno bice. Covek vise nije religiozan, nego naucan. Obofavanju melanholienog Ja - trouble­ some selfishness - na oblaenoj slici odgovara tamna psihologija. To je un­ paradi.sed moderni eovek, situacija istiskivanja iz raja.

Kao sto se vidi, Raskin govori o moralu pejsafa. To ni on ne porice. Ne kao da ne bi bio u pravu. Promislimo dobro i videeemo da nijedna od ovih prekornih reci nije neistinita. Ova metafizika oblaka opravdana je u svakom pogledu, stopostotno. Nevolja je samo u jednom: nije o tome rec.

Kaie se da je prirodu otkrio Ruso. Sto se mene tice, uopste ne verujem U to, jer SU holandski pejsazisti pre njega vec dobrih stotinu pedeset godina znali za istu tu prirodu. U novije vreme sve negativnije vidim Rusoa: njegovo obofavanje instinkata i prirode nije, po mom misljenju, nista drugo do salto mortale smisla. U Rusou izvrfava ubistvo dekartovski rezon. Zbog toga je naglasak kod njega vise na tome da um nije, nego na tome da instinkt jeste.

U kasnijem uopstenom obliku prirodu sam najpre nafao kod Direra. Ne kao jednu sliku, kao konaeno i pouzdano resenje. To su njegovi neistaknuti mali crtezi i skice, kao sto su bube, cvetovi, trave, klice modernog pejsafa. Kopirane po prirodi i s takozvanom vernoscu. Ovde vidim da se javlja moder­ na iluzija, prirodnost. Severnjak i protestant? Jeste. Ali sto je severnjak i protestant, takode je znak, kao Raskinov oblak, iii zatalasana linija i pod njom riba.

Kasner je blizi. Ali ni u njegovom razlikovanju koje cini izmedu predela i prirode ne mogu da se skrasim. Naravno, to dvoje se ne sme pobrkati. Priroda je celina, neogranicena, a pejsaz je samo od nje odsecen, proizvoljno odvojen deo. Okvir je pribor pejsafa; priroda nema okvira.

Lepo je ono kako Kasner karakterise razdoblja. Izmedu Grka i pejsafa su bogovi. U srednjem veku je vise strasti nego perspektive. Renesansa je veliki Cilim. Stil prirode se javlja pocetkom XIX veka, i to kod Engleza: Seli i Tarner.

Razliku izmedu antickog i modernog pejsafa i nedvosmisleno sam ovako definisao: anticki pejsaz je slika ideje, moderni pak slika stvarnosti.

. Ovo do ada je opste meto. Ne zelim da se pripise meni. 0 slikanju ideja, nadam se, 1mate o. avestenJa. Ne zelim da vam opterecujem seeanje onim

anedotaa E--· <:)Jim .s1;1 eo t<_l:f:L ' srednji vek, pa cak i renesansa .211!­ lovazavab stvarnost. ZlVI covek 1 predeo bili su samo prilika da se naslika sasvim fa ?stiena slika koja odgovara zakonima harmonije. Ta slika nije ni htela da bc1 na stvarnost. Deset godina posle smrti niko se vise nece seeati

pravog   renca di.Medicija, veli Mikelandelo, ali ce se njegovoj statui diviti 1 psle hiljadu_ goma. K? zna kakav je bio stvarni Ahil? Znamo samo ideju Ahila. Kakav Je b10 vrt mmfe Kalipso? Znamo samo idilu.

Neobicno je kako se dugo oeuvao idealni predeo. Portre se vec odavno likao po prirodi, kao u slueaju Dokonde, a predeo iza nje jos je uvek bio 1dealan. Ni moderno doba nije moglo da ga se potpuno odrekne: o tome svedoce slike Hodlera, Pivisa de Savana, Beklina, Segantinija.

v                           u_tiI?, pitaje je .z?pravo sledece: nema sumnje da idealni pejsaz ne zeb b1tI 1stma. Ab da b Je stvarni predeo, koji zeli da bude realan zaista istinit? Idealni predeo je idealan. Stvarni predeo je zaista stvaran. Ali kako stvari stoje s istino_m? Sustina moje tvrdnje je da je moderni pejsaz, koji foli er.no da predsa:v1 tvarost, isto. tako ?lo istinit, kao i anticki pejsaz koji zeb d? rdstavi 1deju. nroda koJa se vid1 na modernom pejsafo isto je tako mlo stmta kao ona koJa se vidi na antickom pejsafo. Radije se slikao idealni pe1saz, pnroda stvarnog predela pak, koji slikaju moderni, isto je tako daleko od istine kao ideja.

. Priroda i istina nisu istovetne. To se ne moze dovoljno istaCi i u daljem mteresu treba zapamtiti: predstavljanje prirode na modernom pejsafo nema nikakve veze s istinom.

U redu. Moderni pejsaz ne predstavlja ni ideju, ni istinu. Pa sta onda predstavlja? Prirodu. Odrednica je: priroda. Ali sta to znaCi priroda?

Neeu vas zamarati znacenjem grcke reci jisis, latinske natura i nase pri­ roda. Samo eu reCi da reCi izvorno nisu imale nista s istinom. Ono sto je prrdno jo ne tr_ea.da je istinito; zato ono sto je priroda jos ne treba da Je stma. Pnroda 1 1stma se medusobno ne pokrivaju. Kako da to jasnije kazem?

. ?ae, pr postavka je ovo: u stvarnoj prirodi nema vise istine nego u

• !•me_m 1zdaleka nko.?ije reao da je stvarna priroda irealna. Pa nije m 1de1a. Sv1 znamo da u 1deJ1 postoJI veoma ozbiljan sadrfaj realnosti na koji treba raeunati. Oni koji suprotstavljaju ideju i realnost, govoreCi da su one suprotosti, ?a nma _ni ideje u realnosti, niti realnosti u ideji, oni stvar ne hvataJ - IdeJa ?d1sta 1ma duboko zasnovanu realnost. U svakom slucaju, bar 1sto tobko kao 1 takozvana priroda.

Konacno, situacija je takva da istinu ne prikazuju ni ideja ni slika prirode. Ono sto od pocetka novog veka nazivamo naturalistickim slikarstvom i cija je iluzija takozvana vernost, isto tako malo lici na istinu kao i ideja. Slike Konstebla ili Rojsdala isto su tako daleko od istine bas kao i freske u Pom­ peji, i Verharenov predeo je isto tako daleko kao Homerov vrt nimfe Kalip­ so. Ubeden sam da istinu, odnosno stvarnu siutaciju, kako ono sto postoji zaista postoji, niko nije naslikao, cak niko nije ni video i niko ne moze ni da naslika, jer niko ne mofo ni da vidi.

Krenimo od nekog datog slucaja. Predlafom Koroovo delo koje pred­ stavlja fomski put, u pozadini nekoliko seoskih krovova i crkveni zvonik. Naslov slike: ,,Staza prema crkvi". Pogledajte sliku i priznajte da vam je prvi utisak sledeCi: pocetak je leta, nedeljno jutro, noc je bila svefa i dan ce biti topao, vazduh je, medutim, jos svez i u fomi je tisina, jedino se razleze zvuk zvona. Sada vas pitam: gde ste vi videli pocetak leta? Na tamnozelenim kros­ njama? Po boji neba? Po oblacima? Po stazi? Gde vidite nedeljno jutro? Gde vidite da je noc bila svefa? Da ce dan biti topao? Ne umete da odgovorite. Priznajem, ne umem ni ja. Ali ako bi se neko usudio da kafo da je ova slika nastala u septembru i to popodne, ismejao bih ga i preporuCio mu da se bavi necim dru.gim, jer se u slike ne razume. lnace, cak sam se usudio da navedem i zvuk zvona, znam da ce sluzba zapoceti tek kroz cetvrt sata, jer se oglasilo samo prvo zvono.

Pod imenom Prirode vec nekoliko stotina godina podrazumevamo ukup­ nost pojava koje mofomo opaziti. Slika Koroa je samo ovakva pojava. Vaz­ duh, boja fome, sunceva svetlost, oblak, toplota, isparenja, zvuk zvona, sve su to takve pojave koje se mogu opaziti i culima shvatiti, slike koje su name­ njene culima. A sve to pak nije nista drugo do priroda kao pojava, kao eulni utisak.

Pogledajte slike Kloda Lorena, ili Ostadea, Teodora Rusoa, Davida Koa, De Vinta, Rembranta, ili bilo koga drugoga, i videcete isto. Pejsaz ce u sva­ kom slucaju hteti da prikafo pojavu. Pojavu a ne istinu. Da one medusobno nisu jednake, nadam se, znate to. Na ovim slikama postoji osobena mistika oseeanja, nasuprot rriistici ideja antickog pejsafa. Oba pejsafa su mistika i kakav im je odnos s istinom to se ne mofo ustanoviti, jer ako o istini i imamo nekakvo mutno osecanje, dovoljno nam je samo da bismo utvrdili: pejsaz nije istina.

Svakako je bitno olakSanje sto od sada vise ne trazimo slicnost, vernost modernog pejsafa, da li je drvo zaista bilo takvo, sunce zaista tako sijalo i more imalo zaista takvu ljubieastu boju. Nema ni govora o podrafavanju.

Moderni pejsaz ne kopira. Prikazuje pojavu. Spengler veli da je culna pojava kosmicki dodir. Kosmischer Takt. Kosmicki ritam. Objasniti kakav je misticni momenat ova eulna pojava, zahtevalo bi toliko prostora da necu ni pokufati. Preporueujem knjigu Karla Velkifa, procitajte je i razumecete da ovu visoku delatnost eovekova duha treba videti u novom tumacenju. Druga dobra knjiga koja se odnosi na ovo jeste delo In defence of sensuality Dz. K. Pouisa. Samo je falosno razumevanje hriscanstva i pogrefoo tumacenje mo­ raine askeze srozalo duhovnu vrednost culne pojave tamo gde se ona danas nalazi i predstavlja grefou radnju koju treba izbegavati. Culnu pojavu ne treba odbaciti, nego prodreti u njenu sustinu samu -proieti je, -produhoviti.

Moderni pejsaz je produhovljenje prirode. Prikazivanje kosmickog dodira koji dotice oci. Sada vec valjda razumete zasto na Koroovoj slici upuceni vidi i treba da vidi pre svega letnje jutro, svei vazduh i da cuje zvuk zvona. Slika prikazuje ovaj dodir. Slika taj ritam sveta. Suma, staza, krov, zvonik su vafoi? Jesu. Jer su to one pojave koje su prikazane. To su oni odredeni znaci i hijeroglifi, kao zatalasana linija i riba. Moderni pejsazista se nikako ne moie nagovoriti da naslika vrt nimfe Kalipso. Izlozba na kojoj bi bili izloieni danas idealni pejsazi, ubila bi nas dosadom. U prirodi trazimo postojeCi kosmicki dodir, odredeni misticni momenat cula. Kakva je veza ovog momenta s is­ tinskom prirodom? Slike ne prikazuju ono sto jeste, nego ono sto, kako da kaiem: ,jeste", pod navodnicima i podvuceno - mislim, ono sto je shvaceno.

Priroda, koju danas vidimo, dozivljavamo i cudimo joj se, u koju verujemo i koju nam nasi slikari tako verno predstavljaju, mistieno je produbljenje pojava za eula.

Kako sam sada neposredno dofao do kraja toka misli, dopustite mi da nacinim jedno temeljno razlikovanje. Mislim da ce nam olakSati poslednji korak.

Zelim da napravim razliku izmedu sakralnog i profanog predela. Sakralni predeo je uvek drugaCiji iz razdoblja u razdoblje. Takav je vrt nimfe Kalipso, ali i Verharenov predeo. Fantasticna brda na slikama Golgote iz srednjeg veka, idealni predeli dekorativno slikani u pozadini portreta u doba rene­ sanse, pejsazi na slikama Bern-Dfonsa iii Marea, sve je to sakralno.

Profane predele teze mogu da okarakterisem, i to zbog toga jer imena slikara koji ih slikaju iii nisam ni cuo, iii sam ih smesta zaboravio. Slike koje spadaju u ovu grupu tradicija naziva kicem. Profani predeo je kicerajski. Mazarija. Besmisleno i laicko i bedno tracenje boja.

Medutim, ovako to izgleda sasvim aljkavo. Preciznije receno: sakralni pre­ deo je onaj iza kojega se nalazi istina i u kojem je istina; profani predeo je onaj iza kojega nema istine. Istina se ne maze prikazati. Nije ni vidljiva. Istina je nadidejna, nadstvama, natprirodna, natculna, natpojavna - istina je ono sto ddi ideju, stvarnost, prirodu, pojavu. To je tako. Slikar mora da prikazuje culnu pojavu i treba da zna da istinu nikada ne maze videti. Pojava je samo znak. Kao zatalasana linija i riba. Uvek mora da prikazuje znak, ali mora uvek znati: jaoj slici koja je samo znak i nista vise i koja nema nikakve veze s nedostifoom i neizrazivom i neuvidljivom istinom. Nedostifoa je, ali mora biti na slici; nevidljiva je, ·ali se mora videti. Ne maze se opaziti, ali se mora prikazati a ne moie se prikazati, ali se mora opaziti i samo ona jedna jedina se sme i treba opaziti i prikazati. Ako na slici nema istine, onda je profana i maze se baciti u vatru. Jedino je onda sakralna, odnosno jedino je onda uzvisena, ako prikazuje istinu.

Otkrice je novog veka da se i bubasvaba   oze prikaati sakral.no (J?i.rer) i odbaceni opufak cigarete, ne samo uznesen1e Bogorod1ce; za to 1ma dJ de primera. Znamo da busen trave, most, cvet, cinija jabuka, ako SU nak.1stme! mogu biti i jesu sakralni. A istovremeno znamo da se profano maze pnkazatl i Hristovo rodenje, i vaskresenje, kao sto i za to ima hiljadu primera, mnostvo podlog i strafoog kiceraja seprtljanaca, ako nisu znak istine.

Necuvena inovacija modemog pejsafa je sto je u prvi plan postavljen privid prirode i ovaj svet privida se koriti a _se u osadas im a izgled beznacajnim pojavama obuhvati neuhvatl11va 1stma koJa postOJI u n1emu.

Sta predstavlja? Muvu? Kapljicu kise? RukuJ Br_d?? asl.nov gaj? Sv­ jedno. Slika naslikana po pefackom mostu maze b1t1 1stmski1a d Veron_1- kinog ubrusa, ako je u njemu sakralni eulni dodir. Moderno shkarstvo Je ocitovanje sakralnih mogucnosti u eulnim pojavama.

Na pitanje, sta ovde znaCi pojam sakralno, odgovori_ti je jednotavn:Sak­ ralno znaci sveto. A sveto znaci ono sto jeste. Sto za1sta 1este. Sto m1e po­ vrsno, nije prolazno nije privremeno - neo i bc, veeno bsrto.pakle,

ne ono sto ce proCi, nego ono sto -jeste. Sto Je 1stma. Uvek Je 1stma 1 svud

je istina. Sto stvarno jeste. A ono pak to je iveno, i zioto, i besmrtno, 1 istina, sto je sveto, sto je sakralno, sto 1este, to Je Jedno 1edmo na svetu.