Anđeo ima savršen ljudski oblik

70.  U dva prethodna poglavlja beše pokazano da Nebo u svojoj punini predstavlja jednog jedinog ćoveka, i da je   tako isto sa svakim Društvom na Nebu. Iz nizanja iznetih razloga ishodi da svaki Anđeo predstavlja takođe jednog ćoveka. Kako je Nebo čovek u najvećem obliku, Društvo nebesko čovek u manjem, tako je Anđeo čovek u najmanjem obliku; jer u najsavršenijem obliku, kakvo je Nebo, postoji slićnost celine sa delovima, i svih delova sa celinom. To je zato što je Nebo zajednica, jer prenosi svakome sve što ima, odnosno svako prima od te zajednice sve što ona ima. Anđeo je prijemnik, te je stoga Nebo u najmanjem obliku (kao što je bilo izneseno u odnosnom broju.). Tako isto je i s ćovekom: onoliko koliko prima Nebo, toliko je prijemnik, toliko je Nebo i toliko je Anđeo (vidi o tome u br. 57). To je bilo opisano u Otkrovenju Jovanovom: “I razmjeri zid svetoga Jerusalima na sto i ćetrdeset i ćetiri lakta, po mjeri ćovjećijoj koja je i Anđelova”"(XXI. 17.). Tu je “Jerusalim” Crkva Gospodnja, a u najvišem smislu Nebo; “zid” je istina koja štiti od napada obmane i zla; broj sto ćetrdeset i ćetiri sveukupno istinito i dobro; “mera” oznaćava kakvoću stvari; “ćovek” je onaj u kome je sve istinito i sve dobro u opštem i pojedinaćnom, stoga onaj u kome je Nebo. Kako je Anđeo takođe ćovek po tom istinitom i dobrom, rećeno je “mjera ćovjekova, koja je i Anđelova”. Takav je duhovni smisao tih reći. Ko bi inaće bez toga mogao shvatiti da je zid svetog Jerusalima mera ćovekova koja je i Anđelova?

71.  Ali, vratimo se sada na iskustvo. Da su Anđeli ljudskog oblika, videh bezbroj puta; jer razgovarah s njima kao   što ćovek razgovara sa ćovekom, nekad s jednim a nekad s više njih u Društvu, i nisam u njima video nešto što bi ih oblikom razlikovalo od ćoveka. I sam se ponekad ćudih da su oni takvi. Da se ne bi reklo da je to obmana ili maštovito viđenje, beše mi dano da ih vidim potpuno budan, to jest dok bejah u svim ćulima tela i u stanju jasnog opažanja. često im govorah da su ljudi u Hrišćanskom Svetu slepe neznalice u pogledu Anđela i Duhova, da veruju da su oni duše bez oblika, i ćiste misli, o ćemu oni nemaju nikakve predstave, osim da je to nešto vazdušasto, što u sebi ima života. Kako im oni ne pripisuju ništa ljudsko osim misli, to veruju da oni ne vide pošto nemaju oćiju, da    ne ćuju pošto nemaju ušiju, i da ne govore pošto nemaju usta ni jezika. Anđeli mi rekoše da znaju da tako mnogi na svetu veruju, a tako veruju naroćito ućeni i, što ih ćudi, sveštenici. I za to mi dadoše razlog: ućeni, koji u tome behu pokretaći, proširili su takvu ideju o Anđelima i Duhovima, jer su mislili o tome prema ćulnom izgledu ćoveka; a oni koji misle prema ćulnom, a ne prema unutarnjoj svetlosti i prema zajednićkoj ideji, usađenoj u svakoga ćoveka,   mogu samo zamišljati tako, pošto ćulni izgled ćoveka pripada samo onom što je u prirodi, a ne onom što je iznad, pa tako ni onom što se odnosi na duhovni svet. Površnost takve ideje o Anđelima prešla je od tih ućitelja drugima koji o tome nisu razmišljali; a oni koji ne misle po svome nego po tuđem i koji tako stvaraju svoju veru, pa je kasnije samo utvrđuju, misleći na takav naćin, takvi se teško od toga razdvajaju. Eto zašto mnogo njih to odobrava i potvrđuje.   Oni mi zatim rekoše da ljudi ćisti verom i srcem ne misle tako o Anđelima, nego da o njima misle kao o ljudima Neba, i to zato što oni ništa ne shvataju bezoblićnim. I zato su u Hramovima Anđeli predstavljeni kao ljudi. U pogledu onog usađenog što dolazi od Neba, oni mi rekoše da je to Božansko koje nadahnjuje one koji su u dobru   vere i života.

72.  Iz višegodišnjeg iskustva mogu reći i potvrditi da su Anđeli, što se tiće oblika, u potpunosti ljudi, da imaju lice, oći, uši, grudi, ruke, noge; da se vide međusobno, ćuju i razgovaraju; jednom rećju, da im ne nedostaje savršeno ništa od onoga što saćinjava ljudsko telo; jedino što nisu obućeni u ovaploćeno telo. Video sam ih u njihovoj

zemaljsko telo stvoreno za službu njegovom razumu i volji na svetu, da im koristi u poslednjoj sferi prirode. Zato telo ne radi ništa samo od sebe, nego deluje u potpunoj podložnosti razumu i volji, tako da sve što ćovek misli, to jezik i usta izgovaraju, a sve što on hoće, to telom i udovima ćini, tako da su razum i volja ti koji deluju, a ne telo samo od sebe. Otuda se vidi da razumno i voljno ćine ćoveka; i pošto ovi deluju na najsitnije delove tela, onako kako unutarnje deluje na spoljašnje, to i razum i volja moraju biti u slićnom obliku. I po njima ćovek je nazvan Unutarnjim ili Duhovnim. Nebo je takav čovek u najvećem i najsavršenijem obliku.

61.  Takva je ideja Anđela o ćoveku; zato Anđeli ne gledaju na to šta ćovek ćini telom nego na volju iz koje deluje. Oni tu volju i razum nazivaju sŠmim ćovekom, ukoliko razum ćini jedinstvo s voljom.

62.  Istina, Anđeli ne vide Nebo u njegovoj punoći u takvom obliku jer ćitavo nebo ne može sagledati ni jedan Anđeo. Ali, oni ponekad vide udaljena Društva, koja su inaće sastavljena od mnogo hiljada Anđela, kao celine u

obliku ćoveka; oni iz jednog dela, a to je Društvo, zakljućuju o Nebu kao celini; jer kad je reć o jako savršenom obliku, onda su slićni u opštem kao i u delovima, a u delovima kao i u opštem, a jedina je razlika između dve slićne stvari što je jedna veća a druga manja. Stoga oni kažu da celo Nebo mora pred Gospodom biti u takvom obliku, jer Božansko vidi sve iznutra i s visine.

63.  Pošto je Nebo takvo, Gospod njime upravlja kao jednim jedinim ćovekom, dakle kao jednim. Poznato je da ćovek - iako sastavljen od bezbroj razlićitih delova spojenih u celinu, a tako i njegovi delovi: udovi, organi, vlakna, živci i krvni sudovi - ipak deluje kao jedinstvo: takvo je i Nebo pod nadzorom i pod upravom Gospodnjom.

64.  Da toliko razlićitih stvari u ćoveku ćine jedinstvo, to je zato što u njemu nema ni jedne stvari koja ne bi bila usmerena zajednićkoj svrsi, i koja ne bi vršila određenu dužnost. Celina služi delovima a delovi saćinjavaju celinu. Eto zašto su oni, posmatrajući se uzajamno i odnoseći se uzajamno, spojeni na takav naćin, da se sve - kako opšte tako i pojedinaćno - odnosi na zajednićku stvar i zajednićko dobro. Otuda oni ćine jedinstvo. Na takav naćin i u   Nebu postoje udruživanja, i to prema dužnostima; oni koji ne doprinose zajednićkoj svrsi, odstranjuju se iz Neba, jer su raznorodni. Doprinositi zajednićkom, to je hteti dobro drugima radi zajednićkog dobra; naprotiv, ne doprinositi zajednićkom, to je hteti dobro drugima ne radi zajednićkog dobra, nego radi sebe samoga; to su oni koji sebe vole iznad svega, dok oni prvi iznad svega vole Gospoda. Zbog toga oni u Nebu ćine jedinstvo, ne po njima samima nego po Gospodu, jer ga posmatraju kao Jednog Jedinog, izvor svih stvari, a Njegovo Carstvo kao zajednićko dobro kome treba težiti. To treba razumeti pod Gospodovim rećima: “Ištite najpre Carstva Božijega i pravde Njegove i ovo će vam se sve dodati” (Mateja VI, 33). Tražiti pravdu Carstva Božijeg, to je tražiti dobro. Oni koji na svetu vole dobro otadžbine kao svoje vlastito dobro, i dobro bližnjega kao svoje vlastito, ti na drugome svetu traže i vole Carstvo Božije, jer tamo je Carstvo Božije umesto otadžbine. A koji vole da ćine dobro drugima, ne radi sebe nego radi   dobra samoga, oni vole bližnjega, jer u Nebu dobro je bližnji. Nebo, dakle, jesu svi oni koji su takvi u Najvećem čoveku.

65.  Pošto celo Nebo predstavlja jednog ćoveka i pošto je Nebo oblik i slika BožanskoDuhovnog čoveka, iz toga proizlazi da je Nebo, kao i ćovek, izdeljeno na Udove i Delove koji nose ista imena. Anđeli znaju u kom se Delu   Tela nalazi jedno Društvo a u kome drugo, i kažu da je jedno Društvo u tom Delu ili toj oblasti Glave; za drugo kažu da je u tom Delu ili oblasti Grudi; o trećem - da je u tom Delu ili oblasti Slabina, itd.) Uopšte govoreći, najviše ili treće Nebo sazdaje Glavu do vrata; srednje ili drugo Nebo sazdaje Grudi do slabina ili kolena; poslednje ili prvo  Nebo sazdaje Noge do tabana, kao i Ruke do prstiju, jer ruke i šake su najniže ćovekovo, iako su sa strane. Po tome  se ponovo vidi zašto postoje tri Neba.

66.  Duhovi koji su ispod Neba vrlo se ćude kada saznaju i vide da Nebo nije samo iznad nego i ispod. Kao i ljudi na svetu, i oni veruju i misle da je Nebo samo gore; jer oni ne znaju da je položaj Neba, kao i kod ćoveka, položaj njegovih organa i delova, od kojih su neki iznad a neki ispod; ili kao kod položaja delova u svakom organu, u svakom udu i u svakom tkivu, od kojih su neki unutar a neki izvan. Otuda zbrka njihovih ideja o Nebu.

67.  Ove pojedinosti o Nebu kao o Najvećem čoveku iznesene su, jer bi bez njih bilo nemoguće shvatiti ono što će u nastavku biti rećeno o Nebu, o Spajanju Gospoda s Nebom, o Spajanju Neba sa ćovekom, o Uticaju (de Influxu) duhovnog sveta na prirodni, i konaćno, o saobraznostima (korespondencijama); to su, međutim, predmeti koje treba razmatrati u brojevima koji slede; a da bi se to osvetlilo, potrebno je dati ovakav uvod.