AMOS - PROROK BOŽJE PRAVEDNOSTI

Uvod

Jesen je. Žetva je bila dobra pa su ljudi veseli. Upravo je narodna svetkovina u Betelu. To je mesto kuda Izraelci dolaze da prinose žrtve, mole se, i to već preko 100 godina. Godine su učinile svoje i Izraelci se skoro više i ne sećaju da postoji i pravi Bog, Jahve čiji je hram u Jeruzalemu. Za njih je ovo pravi bog kome se klanjaju u Betelu.

Usred dobrog raspoloženja, pojavljuje se neki jednostavno obučen čovek. Valda se popeo na neku malu uzvišicu da ga vidi što više ljudi i počinje da govori. Ljudi se sakupljaju oko njega jer su željni i neke senzacije. Treba im materijal kojeg će prepričavati kod kuće. Zbog toga se oko ovog čoveka sjatilo mnogo ljudi. A on, - govori i govori...

Prvo govori protiv Damaska, glavnog grada tadašnje Sirije. Sirija je stalni neprijatelj Izraela, a Damask je glavni grad. Taj neznanac ,,pogađa žicu" i kaže: "Ovako govori Jahve: Za tri zločina Damaska, za četiri zločina, odluka je neopoziva: jer su vrhli Gilead cijepom željeznim, pustit ću oganj na dom Hazaelov da sažeže Ben-Hadadove dvorce; polomit ću zasune Damaska, istrebiti živalj Bikat Avena i žezlonošu iz Bet Edena; narod će aramski u ropstvo u Kir, veli Jahve Gospod." (Amos 1, 3-5) Sirija i Severno kraljevstvo dugogodišnji takmaci a narod ova proricanja o kazni sluša s oduševljenjem. Raspoloženje prema ovom neznancu je sve bolje. On nastavlja da govori. Bilo je pet filistejskih gradova: Get, Gaza, Azot, Ekon i Ashalon i niko nije Izraelcima naneo toliko zla kao Filisteji. Od vremena sudija je dolazilo samo zlo; preko smrti prvog kralja Saula pa dalje.

Na redu su Filisteji. I neznanac govori. "Ovako govori Jahve: Za tri zločina Gaze, za četiri zločina, odluka je neopoziva: jer odvedoše sve u izgnanstvo i Edomu predadoše, pustit ću oganj na zidine Gaze da dvorce joj sažeže. Istrijebit ću žitelje ašdodske i žezlonošu iz Aškelona. Pružit ću ruku na Ekron da ostatak filistejski pogine, veli Jahve Gospod." (Amos 1,6-8). Neznanac ne štedi reči. Predviđa propast svih pet gradova. Slušalaca je sve više. Odobravaju mu, dobacuju, ohrabruju ga.

Na obali Sredozemnoga mora je Fenikija s dva moćna trgovačka središta, s Tirom i Sidonom. Nekada su ovi gradovi bili u prijateljskim odnosima s izraelskim kraljevima (I Kr. 5,1; 9,14), a sada su neprijatelji. Tir se bavi trgovinom trguje svim i svačim, a čak i robljem. Više se ne seća bratskog saveza i prodaje i Izraelce. Neznanac kaže: "Ovako govori Jahve: Za tri zločina Tira, za četiri zločina, odluka je neopoziva: jer predade sve izgnanike Edomu i nisu se sjetili bratskog saveza, pustit ću oganj na zidove Tira da sažeže njihove dvorce." (Amos 1, 9,10). Da problem bude veći, Tir zarobljava Izraelce prodaje Edomcima, Ezavovim potomcima. Tako se jaz između ova dva bliska naroda proširuje. Ni Edomci, Ezavovi potomci nisu pošteđeni: "Ovako govori Jahve: Za tri zločina Edoma, za četiri zločina, odluka je neopoziva: jer gonjaše brata mačem prigušujući samilost svoju,

jer gnjev svoj potpirivaše jednako, jer poticaše bijes svoj, pustit ću oganj na Teman da sažeže dvorce u Bosri." (Amos 1,11,12).

Po govoru ovog neznanca vidi se da je dobro upućen u svetske događaje. "Pogađa žicu" svojih slušalaca a oni su sve više oduševljeni iviču: "Još! Nastavi! Tako je! Živio!!"

Na redu su Amonci zbog butalnog obračuna sa zarobljenicima. To je polunomadski narod, ratoboran i nemilosrdan: "Ovako govori Jahve: Za tri zločina Amonovih sinova, za četiri zločina, odluka je neopoziva: jer parahu trudnice gileadske da rašire granice svoje, potpalit ću oganj na zidinama Rabe da dvorce joj sazeže, s bojnom grajom u dan rata, s burama u dan vihora, a kralj će im otići u izgnanstvo, on i knezovi njegovi s njime, veli Jahve Gospod." (Amos 1, 13-15). Kaže da su parali trudnice. Ovo je grozno delo i Bog ne može ostati pasivan prema ovom zločinu. Izgleda da je to u ono vreme bila česta praksa u ratu. (II Kr. 8,12; Oz. 13,16; Nehum 3,10). Neznanac je vešt govomik i zna kako se stiče naklonost slušalaca.

Narodi protiv kojih govori susedi su Izraelaca. S njima su vođeni beskonačni ratovi. Ali neznanac ima još nešto da kaže. Tu je i Moab, država na jugoistoku. Moapci u ratu nisu

ubijali novođenčad nego su se osvećivali neprijatelju oskvrnjivanjem grobova. Kako je

ovo smatrano u ono vreme teškim zločinom, teško je pogađalo narod kome su pripadali grobovi:

"Ovako govori Jahve: Za tri zločina Moaba, za četiri zločina, odluka je neopoziva: Jer kosti edomskoga kralja spališe u vapnu, pustit ću oganj na Moab da dvorce kerijotske sažeže, a Moab će umrijet u metežu, s bojnom grajom i sa zvukom trube; oborit ću suca u njemu i poklati sve knezove s njime, veli Jahve Gospod." (2, 1-3). Slušaoci su sve više oduševljeni jer ovaj govornik kao da njih same pita o kome da govori i što da kaže.

Sada su obuhvaćeni svi okolni narodi, a neznanac ima nešto da kaže i o Judi. Nekada su Juda i Izrael bili jedan narod, a sada su već nekoliko stotina godina odvojeni. Češće i

ratuju jedni protiv drugih. Govornik se osvrće na greh Jude. To nije prestup prema čoveku

kao u ostalih nego prestup prema Bogu, a kako su ova dva naroda razdvojena uzajamnom mržnjom, verovatno raspoloženje slušalaca dostiže vrhunac. U svakom slučaju govornik spominje krivicu naroda i predviđa kaznu. Kazna zadovoljava žeđ ovih ljudi za osvetom a govornik predskazuje razaranje i spaljivanje Jeruzalema: "Ovako govori Jahve: Za tri zločina Judina, za četiri zločina, odluka je neopoziva: jer odbaciše Zakon Jahvin i njegovih se odredaba ne držahu; zavedoše ih lažni bozi za kojima iđahu očevi njihovi, pustit ću oganj na Judu, da sažeže dvorce jeruzalemske." (2,4-5).

Nije teško zamisliti ovaj skup. Raspoloženje i oduševljenje je poraslo i u ovom momentu su gotovo spremni da govornike prekinu burnim odobravanjem. Ovaj čovek je pogodio

želje slušalaca i u stanju su da svaku njegovu reč prihvate kao direktnu Božju poruku.

Rekao je dosta, mogao bi i prestati, ali on ne prestaje. Još ima nešto reći: Sada je na redu lzrael.

Ovo je već osmi govor. Počinje kao i ostali: "Ovako govori Jahve: Za tri zločina Izraela, za četiri zločina, odluka je neopoziva: jer prodavahu pravednika za srebro i nevoljnika za sandale; jer gaze po glavi siromahu, i sirotinju na zlo vode; sin i otac k istoj djevojci idu da oskvrnu moje sveto ime; i na haljinama u zalog uzetima leže kraj svakoga žrtvenika: i piju vino oglobljenih u Domu boga svojega." (2,6-8). Da, tako je nastavio ovaj neznanac a slušaoci se zgledaju. Što mu je sada? Zar nije ono što je rečeno za druge bilo dovoljno. A neznanac je uporan i hrabar. Održao je čitav niz govora usred svetine, pred narodnim poglavarima.

Osoba

Tko je ovaj neznanac? Otkud mu tolika hrabrost, zna mnogo i vešt je govornik. To je Amos. Čovek o kome ne znamo ništa više, osim što u knjizi sam o sebi kaže. Kaže da nije bio ni prorok ni proročki sin. "Nisam bio prorok ni proročki sin - odgovori Amos Amasji - bio sam stočar i gajio sam divlje smokve." (Amos 7,14).

Ovo drugo znači da nije pripadao proročkim udruženjima koja su u to doba postojala. I ima razloga da to naglasi jer su proročki sinovi u njegovo vreme zavisili od kraljeva pa su

proricali kako se dopadalo kralju od koga su zavisili, kao u vreme Miheje: "Glasnik koji

bijaše otišao da zove Miheja reče mu:

"Eno, svi proroci složno proriču dobro kralju. Govori i ti kao jedan od njih i proreci mu uspjeh!" Ali Mihej odvrati: "Živoga mi Jahve, govorit ću ono što mi Jahve kaže!" Kad dođe pred Kralja, upita ga kralj: "Miheju, da pođem u rat na Ramot Gilead, ili da se okanim toga?" On odgovori: "Pođi! Uspjet ćeš: Jahve će ga dati u ruke kraljeve". Ali mu kralj reče: "Koliko ću te puta zaklinjati da mi kažeš samo istinu u Jahvino ime?" Tada Mihej odgovori: "Sav Izrael vidim rasut po gorama kao stado bez pastira. I Jahve veli: Nemaju više gospodara, neka se u miru kući vrate. "Tada izraelski kralj reče Jošafatu: "Nisam li ti rekao da mi neće proreći dobro nego zlo!" A Mihej reče: "Zato čuj riječ Jahvinu: vidio sam Jahvu gdje sjedi na svome prijestolju, a sva mu vojska nebeska stajaše zdesna i slijeva. Jahve upita: Tko će zavesti Ahaba da otiđe i padne u Ramot Gileadu? Jedan reče ovo, drugi ono. Tada uđe jedan duh i stade pred Jahvu. 'Ja ću ga – reče - zavesti.' Jahve ga upita: 'Kako?' On odgovori: 'Izaći ću i bit ću lažljiv duh u ustima svih njegovih proroka.' Jahve reče: 'Ti ćeš ga zavesti. I uspjet ćeš. Idi i učini tako! ' Tako je, evo, Jahve stavio lažljiva duha u usta svih ovih tvojih proroka, ali ti Jahve navješćuje zlo." Tada pristupi Kenaanin sin Sidkija i udari Miheja po obrazu, pitajući: "Zar je Jahvin duh napustio mene da bi s tobom govorio." Mihej odgovori: "Vidjet ćeš onoga dana kad budeš bježao iz sobe u sobu da se sakriješ." Tada izraelski kralj naredi: "Uhvati Miheja i odvedi ga gradskom zapovjedniku Amonu i kraljeviću Joašu. Reci im: Ovako veli kralj: Bacite ovoga u tamnicu i držite ga na suhu kruhu i vodi dok se sretno ne vratim". Mihej reče: "Ako se doista sretno vratiš, onda Jahve nije govorio iz mene." I nadoda: "Čujte svi puci!" Amos je živio u vreme kraljeva Uzije (u Judi 791-741 pre Kr.) i Jeroboama II (u Izraelu 793-753 pre Kr.) a ovo proroštvo je iskazano negde oko 760 godine prije Krista. Tekoa je malo mesto na ivici Judejske pustinje. Tamo je Amos živio verovatno skromno jer je brao sikomore (SP - dudovi) a to je bilo voće siromašnih ljudi. Njegovo siromaštvo mu nije smetalo. Naprotiv, bilo je prednost jer ga je činilo sasvim slobodnim. Svoje malo stado je mogao poveriti bilo kome a sam je mogao otići onamo kuda je trebalo. Kako se da zaključiti iz njegovih govora bio je dobro upoznat sa svetskim zbivanjima. Možda je mnogo putovao ali je takođe sasvim moguće da se mnogo družio s karavanima koji su onuda prolazili. U svakom slučaju dobro je znao o čemu govori.

To znači da prorok Amos ima sasvim drugačiju pozadinu od, recimo, proroka Isaije koji je bio iz aristokratske sredine, ili od proroka Ezehijela i Jeremije koji su poticali od svećeničkih porodica. Bio je siromašan i imao otvoreno oko za stvarno stanje siromašnih i osećanje za njihove nevolje. Tko zna, možda je svoje sikomore prodavao u okolnim gradovima (Tekoa je bila oko 12 km udaljena od Betlehema) i kako su mu mušterije bili siromašni ljudi, bio je u stanju da sazna za njihove tegobe.

Amos je bio daleko od gradske vreve i tekućih problema ali su njegova zapažanja bila oštra. Njegovo rasuđivanje nije bilo opterećeno predrasudama bilo kakve vrste. Da je bio između bogatih, bio bi bahat i subjektivan. Da je bio pritiskan, želja za osvetom bi bila velika pa bi mu izostalo objektivno rasuđivanje.

Druga značajna osobina kod Amosa je bila što on nije postao zvanični prorok. Mi ga nazivamo prorokom ali on nije bio prorok u smislu ostalih proroka kojima je Bog poverio proročku službu za ceo život. On je bio laik - prorok. Održao bi svoje govore i vratio se svom stadu i svojim sikomorama. Zanimljivo je da uopšte ne krije svoje poreklo. Čak i ne dozvoljava da ga nazivaju prorokom jer to nije njegov poziv.

"Nisam bio prorok ni proročki sin - odgovori Amos Amasji - bio sam stočar i gajio sam divlje smokve: ali me Jahve uze od stada i Jahve mi reče: "Idi, prorokuj mojemu narodu

Izraelu'." (7, 14-15) Možda je od ovoga poziva bežao i zbog toga što su svi ljudi njegovog

vremena, koji su se tako zvali, ustvari bili lažovi.

Prorok Amos je vidio stvarno stanje i nije mogao ostati ravnodušan prema nepravdi i udaljavanju od Boga. To dvoje on povezuje i smatra da je udaljavanje od Boga dovelo do nepravde jer su ljudi zaboravili da su Bogu odgovorni za sve što rade.

Interesantno bi bilo studirati jezik kojim je govorio. Bio je zemljoradnik, stočar, sin pustinje i upotrebljava slike sredine u kojoj živi. Tako u l,13, spominje, gvozdeno mlatilo’ kojim su u to vreme mlatili žito. U 1,14 spominje, buru i orkan'. Sigurno ih je doživio mnogo puta. U 2,9 govori o 'kedrima dubokog korena' a u 3,4 'o lavu koji riče'. U 3,3-5 daje nekoliko slika iz života u polju:

"Idu li dvojica zajedno da se ne dogovore? Riče li lav u šumi ako plijena nema? Reži li lavić u brlogu ako ništa ne ulovi? Pada l' ptica na zemlju ako na njoj zamke nema? Diže li

se mreža sa zemlje ako se ništa ne uhvati?"

Ono što spominje u 3,12 je valda i sam doživio kad su zveri napadale njegovo stado: "Ovako govori Jahve: Kao kad pastir istrgne dvije golijeni ili komadić uha iz lavljih ralja, tako  će  se  istrgnuti  sinovi  Izraelovi  koji  sjede  u  Samariji  na  rubu  počivaljke  i  na divanima." U 4,7 opet opisuje nedaće zbog suše, a ona je na ivici pustinje bila česta: "Uskratih vam i kišu tri mjeseca prije žetve; pustih da kiši na jedan grad, al' ne i na drugi; jedno bi se polje nakvasilo, a drugo bi se - na koje ne pustih kiše - sasušilo." (4,7)

Iako se služio jednostavnim slikama, govorio je kao da je dobro poznavao tajne govorničke veštine. To što počinje sa susednim narodom ukazuje da je znao kako treba skrenuti pažnju slušalaca i kako dobiti njihovo poverenje. Posebno je snažan njegov govor u 4. poglavlju. Taj govor ima šest stupnjeva od kojih se svaki završava rečenicom "pa ipak se niste obratili, govori Jahve", a svaki sledeći stepen postavlja veći greh i kaznu. Božji sud je vrhunac kome vodi ovaj govor i kuda vode gresi naroda.

U Amosovo vreme dolazi do raslojavanja naroda. Manji se broj ljudi obogaćuje otimanjem, zakidanjem, krivim merama. Ovi su ljudi bogati, a njihove žene postaju bahate i Amos ih upoređuje s kravama u Bašanu gde je bilo obilje pašnjaka.

Počujte ovu riječ, krave bašanske, što boravite na samarijskoj gori, tlačite potrebite, ugnjetavate siromahe, govorite muževima: "Donesi da pijemo!" Zakle se Jahve Gospod

svetošću svojom: dolaze vam, evo, dani kad će vas izvlačiti kukama, a poslijednju od vas

ostima. Kroz pukotine ćete izlaziti, ne obziruć se nikamo, i biti bačene prema Hermonu — riječ je Jahvina. Idite samo u Betel i griješite, u Gilgal i množite grijehe svoje!

Prilike u svetu i državi

Nije moguće sasvim odrediti kad je to Amos bio u Betelu, ali kako u 1,1, spominje zemljotres, a njega spominje i Zaharija u 14,5 pretpostavlja se da je to bilo u jesen 760. godine pre Krista.

Godine 803 pre Kr. asirski kralj Adad - Nirari je okupirao Siriju, stalnog Izraelskog takmaca. Na taj način je severni deo Palestine bio otvoren Izraelskim kraljevima. Oni su iskoristili slabljenje moći svog suseda i proširili svoju vlast na neka područja koja nikada ranije nisu bila u sastavu Severnog kraljevstva. Zahvaljujući novim prilikama, Samarija, glavni grad Severnog kraljevstva je postala raskrsnica trgovačkih puteva i stecište trgovaca koji su putovali prema moru i prema Egiptu. Trgovina je od davnina bila unosna grada a od novih prilika je imalo koristi i Sevemo kraljevstvo. Kralj i ostali imućni građani su svoju moć iskazivali na taj način što su počeli da grade letnja boravišta (3,15). Slonovača, iako veoma skupa, postaje jedan od značajnih građevinskih materijala (3,10).

Bogatstvo rađa dokolicu i luksuz. Ovom se često pridružuje nemoral: "Ovako govori Jahve Gospod: Kao kad pastir istrgne dvije golijeni ili komadić uha iz lavljih ralja, tako će

se istrgnuti sinovi Izraelovi koji sjede u Samariji na rubu počivaljke i na divanima" (3,12)

"Ležeći na bjelokosnim posteljama, na počivaljkama izvaljeni, jedu jagnjad iz stada i telad iz staje;" (6,4)

Prekomerno bogaćenje jednih ide na štetu drugih. Dok su se neki u Samariji bogatili, ostali stanovnici su se zaduživali, siromašili i propadali.

Zato u 8, 1-8 Amos govori o tim zastranjenjima i o sudu koji dolazi: "Evo što mi pokaza Jahve Gospod: gle, kotarica zrela ploda: "Što vidiš, Amose?" upita me "Kotaricu zrela ploda", rekoh. Tada mi Jahve reće: "Moj narod izraelski dozreo je za propast; neću ga više štedjeti. I hramske će pjevačice jaukati toga dana - riječ je Jahve Gospoda . bit će mnoštvo trupla, svuda će se bacati." Slušajte ovo, vi što gazite potrebnika i satirete uboge u zemlji! Kažete: "Kad li će mlađak proći, da prodamo žito, i subota, da tržimo pšenicu. Smanjujuć efu, povećavajući šekel,  da varamo krivim mjerama; da  kupimo siromaha za novac, potrebita za sandale, i da prodajemo otražak od iita. Zakle se Jahve ponosom Jakovljevim: "Dovjeka neću zaboraviti nijednoga vašeg djela." Neće l' se od toga zemlja potresti, protužiti svi njeni stanovnici, neće li se sva podići kao Nil, spustiti kao Rijeka egipatska?" Bog je pravedan i zato očekuje od Izraelaca osećanje za pravednost, kao i pravednosti primernog bogoštovlja.

Kako se da zaključiti iz 45 Izraelci su bili savesni u pohađanju svetišta u Betelu. Dolazili su u određene dane, donosili prinose, učestvovali u ritualu. Ali Bog ne uvažava njihovu revnost jer je izostalo iskreno štovanje Boga. Motivi, razlozi zbog kojih nešto činimo su važni svuda a pogotovo kad se radi o štovanju. Već u to vreme Bog naglašava kako delo bez učešća bića onoga koji delo obavlja ne vredi ništa. Prorok Isaija u 1,10 govori na sličan način. Jedni su prinosili žrtve u hramu u Jeruzalemu, drugi u Betelu, a rezultati su isti jer je učešće bića jednako. Dakle, ne delo samo po sebi nego stav onoga koji delo obavlja, odlučuje koliko će vredeti to delo: "Idite samo u Betel i griješite, u Gilgal i množite grijehe svoje! Prinosite svakog jutra žrtve, i desetine svaki treći dan." (4,4) "Mrzim i prezirem vaše blagdane i nisu mi mile vaše svečanosti. Paljenice kad mi prinosite, prinosnice mi vaše nisu mile, na pričesnice se od ugojenih telaca vaših i ne osvrćem. Uklonite od mene dreku svojih pjesama, neću da slušam zvuke vaših harfa." (5, 21-23)

Pada nam u oči izraz "dolazite u Betel i množite svoje grehe", što znači da su ljudi postajali grešniji zato što su dolazili u hram. Da su ostali kod kuće manje bi skrivili. Hram, crkva, bogoslužbeni sastanak nije samo mesto gde se mi susrećemo s Bogom, nego je to i mesto gde postajemo njegovi neprijatelji.

Ovi ljudi su činili još jedan prestup. Kvasac se obično nije upotrebljavao u žrtvenom obredu jer je on simbol propadanja, greha, a kako se saznaje iz 5. v. ovi ljudi su prinosili na žrtvu testo pripremljeno s kvascem. "Prinosite svakog jutra žrtve, i desetine svaki treći dan. Palite tijesto uskislo na žrtvu zahvalnicu, oglasite žrtve dragovoljne, razglasite ih, jer to volite, sinovi Izraelovi - riječ je Jahve Gospoda. Kad kola pođu nizbrdo teško ih je zaustaviti. Kad netko počne da se udaljava od Boga, često završava u paklu.

Bog nije mogao ostati ravnodušan prema otuđenju. Izgleda da su Izraelci doživljavali teške godine i pored porasta trgovine. U pet kratkih govora Amos nabraja što je sve Bog uradio da svrati pažnju na sebe. To još jednom potvrđuje ono što je napred rečeno - Prava uvek nose i odgovornosti. Darovi uvek imaju cenu. Ovaj narod je bio odabran, bio je u središtu Božjeg zanimanja alije Bog zahtevao poslušnost.

Bog pokušava

Prvi pokušaj da Bog skrene pažnju na sebe je bila glad. Narodu su "bili čisti zubi". Kad je čovek toga vremena hteo da pokaže da nema ništa za jelo, odapinjao je nokat desnog palca o gomje zube, pokazujući kako iza zubi nema ostataka hrane, (u nekim krajevima još uvek ovako pokazuju da nemaju ništa). Riječ je Jahve Gospoda. Zato dadoh da vam zubi čisti ostanu u svim gradovima vašim, ostavih vas bez kruha u svim selima vašim; pa ipak se ne obratiste k meni riječ je Jahvina. Glad koja je zavladala je zahvatila i sela i gradove ali se ljudi nisu vratili Bogu.

Drugi pokušaj je bio kad je Bog uskratio kišu "tri meseca prije žetve". U ravnici žetva je dolazila krajem aprila, a u brdovitim krajevima mesec dana kasnije. Kišno razdoblje

obično prestaje u februaru ali je vlažnost dovoljna za normalno sazrevanje useva. U ovom

slučaju kiša je prestala mnogo ranije pa je usev propao. "Uskratih vam i kišu tri mjeseca prije žetve; pustih da kiši na jedan grad, al' ne i na drugi; jedno bi se polje nakvasilo, a drugo bi se - na koje ne pustih kiše sasušilo. Dva tri grada lutahu tako u treći da piju vode, ali se ne mogoše napiti, pa ipak se ne obratiste k meni reč je Jahvina". Izgleda da suša nije bila univerzalna jer kaže da se jedno polje pokvasilo a drugo sasušilo. Iako je ovo moguće u Palestini verovatno je u ovom slučaju ovo izdvajanje trebalo da bude ozbiljna pouka. Ni ovo nije pomoglo. Izostanak kišne periode je dovodio i do presušivanja izvora i bunara pa su ljudi išli u druge gradove po vodu. Sve to nije pomoglo.

Treći pokušaj je snijet i vrući vetrovi iz pustinje koji ponekad sasuše useve. Iza toga su došli skakavci. Za ljude na Istoku su skakavci jedna od najvećih opasnosti jer pojedu skoro sve zeleno. Zavlače se u kuće i jedu sve što je za jelo. Iza njih ostaje pustoš i dolazi glad. "Udarah vas snijeću i medljikom, sasuših vam vrtove i vinograde, proždriješe vam skakavci smokve i masline, pa ipak se ne obratiste k meni - riječ je Jahvina. Ni ovo nije pomoglo.

Četvrti pokušaj je bila epidemija, kuga (Ponz. 7, 15;

28, 27). Izgleda da je u to vreme Egipat bio stalno žarište ove opake bolesti (Is. 10,24.26). Istovremeno s kugom je došlo i do rata u kojem su Izraelci "izvukli deblji kraj" pa je bilo mnogo pobijenih. "Poslah na vas kugu poput kuge egipatske; mladiće vaše poklah mačem,

a konji vam bjehu ko plijen odvedeni; napunih vam nosnice smradom iz tabora vašega, pa ipak se ne obratiste k meni - riječ je Jahvina.

Peti pokušaj je zemljotres. On se spominje i u 1,11 i verovatno je bio još svež u sećanju stanovnika. "Obarah vas ko što Bog obori Sodomu i Gomoru, bijaste ko glavnja iz ognja istrgnuta, pa ipak se ne obratiste k meni - riječ je Jahvina. Stog ću, Izraele, ovako s tobom postupiti, i jer ću tako s tobom postupiti, pripravi se, Izraele, da susretneš Boga svoga!" (Amos 4, 112). Po svoj prilici bio je razoren i mnogo je ljudi poginulo u njemu. Ono što je ostalo spasilo se čudom, kao "kad se ugarak istrgne iz vatre", hoće se ovom slikom reći da su se ovi koji su ostali spasili čudom jer su svi izgledi bili da će propasti. Spominju se ovde i Sodoma i Gomora jer je propast ovih gradova postala uzorom potpune propasti među stanovnicima Istoka.

Svih pet pokušaja da se ljudima skrene pažnja je ostalo bez uspeha. Bog zbog toga dolazi osobno. Izraelci će se morati sresti s Bogom a to će za njih biti prava propast.

Kako se da saznati iz Amosove knjige, potplaćivanje je carovalo među onima od kojih je

zavisilo sprovođenje pravde (8,6). Kako su se siromašni morali zaduživati da bi platili svoje obaveze i izdržali porodicu, često su ih prodavali u bescenje da naplate njihove dugove. U 2,6 kaže da su "gazili po glavama siromaha" i "da su ih prodavali za srebro i za jedne sandale." Tako su se mnoga imanja siromašnih našla u vlasništvu moćnih zemljoposednika.

Do ovakvog stanja je dovelo napuštanje štovanja živoga Boga. U Severnom kraljevstvu su postojala dva svetišta - jedno u Danu i drugo u Betelu (I. Kr. 12, 26-33). Kasnije je

uvedeno štovanje Bala a ono je bilo puno nemorala, jer je Bal bio bog plodnosti i da bi

dobili obećanja za plodnost polja i stoke, ljudi su stupali u polni odnos sa sveštenicima Balovog svetišta. Zbog toga su svetkovine Bala uvek bile veoma posećene, a glavne od njih su održavane u jesen kad je završena zemljoradnička godina kada su ubrani svi plodovi.

To znači da su ekonomske, moralne i verske prilike bile veoma loše.

Poruka

Prorok Amos je imao jasnu sliku Boga u čije ime je dolazio. Bog je za njega sveto i pravedno biće.

Neki njegovi govori mogu nam se učiniti nejasni, ali iz većine se razabire kritika socijalne

nepravde, jer je raslojavanje na bogate i siromašne bilo jako uočljivo. Amos kao neki moderni borac hrabro ustaje protiv toga. Kad doživljava Boga, on (među ostalim slikama) vidi i visak (7,7), jedno merilo Božje pravde. Kad se Božji visak prisloni uz situaciju zemlje, onda ima mnogo šta da se kaže. Interesantno je zapaziti da Amosova odrednica nije jednakost, koja često može biti pogrešna želja ljudi kad zamišljaju bolje društvo, već je njegova odrednica Pravda (pisano velikim slovom), dakle, oni pravedni odnosi, kako ih Bog vidi iz svoje perspektive, tj. pravedni u svim relacijama.

Zato se Amos bori za one koji stradaju "na pravdi Boga", kako se u našem narodu kaže, tj. za one koji stradaju kad je zaobiđena istina zbog lažnog svedočanstva, kad se ne postupa

po pravdi, jer se prima mito ili se zakida, iako se zna koliko se radilo. Zato se s pravom

kaže daje Amos prorok Božje pravednosti.

Bog je za Amosa jedini, što znači da nema mesta za drugoga boga.

Bog, u čije ime Amos dolazi, je moćan, ali njegova moć nije iz podzemlja, ni od moćnih kraljevina koje su tada postojale, već je Bog gospodar prilika i Izraelci moraju shvatiti da on upravlja njihovom istorijom i budućnošću. Ako su ih zadesile nesreće Bog to šalje jer ih kažnjava. Poplave, suše, plodnost i neplodnost polja, samo su prirodne nedaće u Božjim rukama.

Kao i ostali proroci, i prorok Amos naglašava kako su Izraelci odabrani Božji narod ali ovde naglašava odgovornost više nego prednosti jer je poverenje prokockano i umesto

nagrade dolazi kazna. On kaže: "Među svim plemenima zemaljskim samo vas poznah, zato

ću vas kazniti za sve grijehe vaše." (3,2)

Pitanja

1.        Ponoviti redosled 12 malih proroka

2.        Prikazati Amosa kao proroka u vremenu u kojem je živio

3.        Šta Amos u svojim govorima poručuje narodima?

4.        Kakvo je bilo stanje u Izraelu u Amosovo vreme?

5.        Osnovna Amosova poruka Izraelcima?

6.         Vrednosti Amosove knjige za nas? Naučiti: Amos 4,12