Dva rabina pokušavaju na sve načine da pruže duhovnu utehu Jevrejima u nacističkoj Nemačkoj. Dve godine, iako premiru od straha, uspevaju da zavaraju svoje progonitelje - i obavljaju verske
dužnosti u različitim zajednicama.
Na kraju bivaju uhvaćeni. Jedan od njih, zastrašen onim što se može dogoditi od tog časa pa nadalje, ne prestaje da se moli. Drugi, naprotiv, provodi čitav dan u spavanju.
- Zašto se tako ponašaš? - pita prestrašeni rabin.
- Da sačuvam svoje snage. Znam da će mi, od sad pa nadalje, biti potrebne - kaže drugi.
- Ali zar te nije strah? Zar ne znaš šta nam se može desiti?
- Bilo me je strah dok nisam dopao zatvora. Sada, kad sam uhvaćen, šta vredi da strepim od onoga što se već dogodilo?
Vreme straha je prošlo; sada počinje vreme nade.