ALI  U  BOJU

 

 

Nauči od Alija kako da se boriš

bez samoljublja.

Božji Lav nije činio ništa

što nije poticalo

iz njegovog nedokučivog središta.

Jednom je u borbi nadvisio izvesnog viteza

i hitro isukao mač. Čovek,

bespomoćan na zemlji, pljunu

Aliju u lice. Ali ispusti mač,

opusti se, i pomože čoveku da se digne na noge.

»Zašto si me poštedeo?

Otkad se munja vraća u svoj oblak?

Govori, kneže, pokreni dušu u meni poput zametka.«

Ali je poćutao, pa najzad odgovorio:

»Ja sam Božji Lav, a ne lav srdžbe.

Sunce je moj gospodar. Ne žudim ni za čim

osim za Jedinim.

Kada naiđu vetri pristrasnosti,

ja ne krećem u njihovom pravcu.

Mnogo je vetrova ispunjenih gnevom,

i požudom i pohlepom. Oni pomeraju otpatke

uokolo, ali čvrsta planina naše prave prirode

ostaje tamo gde je oduvek bila.

Sada nema ničega

izuzev božanskih svojstava.

Iskoristi ih i uđi u mene.

Tvoja bestidnost bila je bolja od svakog poštovanja,

jer ovog trenutka ja sam ti i ti si ja.

Pružam ti ovo otvoreno srce kao što Bog daje darove:

otrov tvoje pljuvačke postaje

med prijateljstva.«