Ađan Munindo NEOČEKIVANA SLOBODA
Posvećeno Sue Warren
Ađan Munindo
Neočekivana sloboda
Prevod
Branislav Kovačević
Naslov originala
Ajahn Munindo
Unexpected Freedom
© 2005 Aruna Publications www.ratanagiri.org.uk
Srpsko izdanje
Theravada budističko društvo “Srednji put“, Novi Sad www.yu-budizam.com
Copyright za prevod
© 2008 Branislav Kovačević
Fotografija na koricama
© Wat Pah Nanachat www.watpahnanachat.org
Ova knjiga je štampana zahvaljujući velikodušnoj pomoći donatora i namenjena je isključivo za BESPLATNU distribuciju, kao dar Dhamme
Sadržaj
Predgovor srpskom izdanju 7
Uvod 9
Zaista jednostavno 13
Jednostavnost, zahvalnost učiteljima, odlučnost,
napor svesnosti sadašnjeg trenutka, vrednovanje uvida, blagost
Svi smo mi prevodioci 25
Govor o prevođenju prakse, uočavanju suštine, poštovanju tradicijе, kreativnosti, vežbanju usmerenom i ka cilju i ka izvoru
Više od naših osećanja 37
Negovanje svesnosti, Srednji put, ispravno nevezivanje, sve je naš učitelj, spontanost i poverenje
Upoznavanje sa svojim emocionalnim inventarom 52
Otkrivanje potisnutih sfera života, susret sa samim sobom,
sirove emocije, ispražnjenost, napuštanje osećaja krivice, neustrašivost
Kada se zaljubimo 60
Sposobnost da volimo, izostanak straha, nepodeljena pažnja, bol razdvajanja, transformativna snaga, intimnost
Bez osuđivanja (preveo Nenad Ivanović) 70
Sposobnost da izdržimo bes, motivisanost, pojavljivanje dobra i zla, prilagođavanje bolu, prava priprema
Susret sa svojim besom (preveo Nenad Ivanović) 75
Obuzdavanje početnih reakcija, istraživanje pretpostavki, pet stupnjeva ometanja, svesno istrajavanje, opraštanje
Ko kaže da je pogrešno bojati se? 86
Preispitivanje pogrešnih postupaka, pomno slušanje, hranjenje pohvalom i pokudom, lažna energija, novi identitet kroz svesnost
Moć paradoksa (preveo Ninoslav Molnar) 92
Svesnost lišena kritikovanja, multidimenzionalni um, procenjivanje po navici, zagađena svesnost, neopredeljivanje za jednu stranu, relativne forme
Istinska uteha 100
Nalazak utehe, prijateljstvo, svetilište, ritual, skladište dobrote, obuzdavanje seksualne želje, obuzdavanje sklonosti
Šta je to samoobuzdavanje? 117
Ponovno zadobijanje svoje energije, ništa suvišno, jednostavno “učini to”, bez preterivanja, moral, napuštanje ega
Molitva i predanost 126
Šta je molitva?, davanje smera svom životu, hrabra molitva, praktikovanje uvida, akumuliranje potencijala
Pitanje identiteta 137
Istraživanje sopstva, prirodni i neprirodni identitet, preispitivanje svakodnevice, boravak u svesnosti, biti jedno sa time, anatta
Sami zajedno 151
Način života u monaštvu i van njega, susret sa usamljenošću, učenje od bola, život u vezi, zdrava neizvesnost
“...i znam da bi trebalo toga da se oslobodim” 159
Dopuštanje, nečinjenje, posedovanje autoriteta, sumnja u samog sebe, gubitak identiteta, strah od ludila, neočekivano izbavljenje
Kontemplacija sreće 172
Istinska sreća, negovanje pravog prijateljstva, mudra umerenost, otkrivanje spokojstva dok se približavamo trenutku smrti, pravo utočište
Rečnik 185
Predgovor srpskom izdanju
Očigledno je vrlo jednostavno fokusirati pažnju na brzinu, inten- zitet i haos sveta u kojem trenutno živimo. Srećom postoje mnogi koji imaju dovoljno intuicije da svoje vidike prošire izvan onoga što je očevidno – i među njih ne spadaju samo radikalni autsaj- deri ili religijski fanatici. Budino učenje ukazuje vrlo direktno i korisno na onaj mir i jasnoću koji se mogu naći iza tog očigled- nog. Imajući u vidu stepen nezadovoljstva u našem svetu možda i nije iznenađenje da danas ovo jednostavno učenje privlači toliku pažnju. Ono nas oprema pravim alatima za duhovni rad. Umesto da od nas traži da verujemo u ono što drugi govore, Buda nas ohrabruje da se pouzdamo u ono što naša srca najviše zanima: sloboda od patnje; da se pouzdamo u polet i inteligenciju rođene iz takvog prirodnog impulsa. Sva živa bića čeznu da budu slo- bodna; to je bila istina u prošlosti, to je istina danas i biće istina u budućnosti. Istina je za muškarce, koliko je istina za žene. Istina je za mlade, istina je za sve i svakog. I ova bezvremena istina na koju nam se ukazuje može biti prepoznata.
Zaista me raduje da vidim plodove rada uloženog u prevod ove zbirke govora. Iako su govori izrečeni na engleskom jeziku, učenje ne poznaje takva ograničenja. Jezik srca nije ni engleski, ni sanskrit, niti srpski. I to nije jezik kojem nas drugi mogu naučiti. Govoreći o putu ka slobodi, Buda je rekao da sve što on može da uradi jeste da nas uputi u pravom smeru, a mi smo ti koji taj put moramo sami preći. Kao što i jezik istine, ili Dhamme, moramo sami naučiti. A učimo ga tako što vežbamo svesnost, mudru re- fleksiju i izbalansiranu osećajnost. Upoznavši ljude iz Srbije koji dolaze da žive i da treniraju u našim manastirima i tokom svog boravka u Srbiji 2006. godine, uvideo sam iskrenost interesovanja za ovaj način vežbanja. Nadam se, zato, da će korisna sredstva izložena u ovoj knjizi poslužiti da se taj interes zadovolji i da će se pokazati kao dobrodošla pomoć čitaocu u njegovom ličnom razvoju.
Ađan Munindo
Uvod
ako često okrećemo se Budinom učenju sa idejom da ćemo se na taj način osloboditi nečega – svojih želja, mana, besa, patnje. U takvoj situaciji može biti zaista veliko iznenađenje kada iznenada, u sred napora do dostignemo ili se otarasimo nečega, ugledamo kako se naše srce otvara poput prozora, otkrivajući nam nepregledno polje jedne sasvim neočekivane slobode da se do kraja susretnemo sa samim sobom, takvi kakvi jesmo u ovom trenutku. Slobode da do kraja doživimo sve one situacije i emo- cije koje se inače čine preprekom našoj sreći. No, ovoga puta ne moramo da verujemo u ili sledimo njihove prividne poruke. Ono što nam omogućuje da boravimo u toj neočekivanoj slobodi, da pronađemo mir i jasnoću u sred oluje, jeste prostrana, sveobuh- vatajuća svesnost sadašnjeg trenutka, čija moć oslobađanja izvire iz središta Budinog učenja. Ova zbirka govora okupljena je oko
teme jedne takve, potencijalno neograničene svesnosti.
Inspiracija za njen nastanak potekla je iz serije govora koje je ađan Munindo pre nekoliko godina održao na Novom Zelandu. U njima je opisao praksu utemeljenu na poverenju u svesnost sa- dašnjeg trenutka, lišenu svakog komentarisanja istog tog trenut- ka, i on ju je nazvao praksom “usmerenom ka izvoru”, nasuprot težnji “usmerenih ka cilju”. Živeo sam u manastiru u Velingtonu, gde su održani ovi govori, i predstavljalo mi je veliko olakšanje da saslušam ova elokventna izlaganja o temama sa kojima sam se i sam borio, intuitivno privučen ka izvoru okrenutom pristupu, ali u isto vreme nevoljan da se potpuno odreknem i svih onih ideja o cilju. Ovako neugodna situacija vodila me je ka dugogodišnjoj konfuziji, uzalud pokušavajući da u sopstvenoj praksi sintetizu- jem i izmirim ova dva pristupa. Podsticaj jednog od naših starijih monaha da sledim sopstvenu intuiciju doneo je pravo olakšanje, oslobodivši tako u meni mnogo energije. Deo tog iznova razbuk- talog entuzijazma bio je usmeren upravo ka tome da se govori prirede za štampu. Uz pomoć nekolicine dobrih prijatelja, spojili smo ih u tekst naslovljen “Svi smo mi prevodioci”, kao drugi u ovoj zbirci. Imao sam naročito jak motiv da tako učinim, videvši koliko mnogo ljudi, naročito Zapadnjaka, slično reaguju na go- vore ili teme u njima razvijene. Prijem na koji je taj tekst naišao kasnije se pokazao kao dobar indikator, jer je do sada preveden na nekoliko jezika.
Uskoro pošto sam prešao u Aruna Ratanagiri, manastir u Harnamu, na severu Engleske, čiji je ađan Munindo starešina, pažnju mi je privukao niz drugih njegovih govora koji su se či- nili podjednako važnim, jer su dodavali nove perspektive i teme osnovnom načinu na koji ađan Munindo živi i predstavlja Dha- mmu: “Kada se zaljubimo” uočava način kako da sav entuzijazam za život uključimo u svoju praksu; “Šta je samoobuzdavanje?” ob- jašnjava potrebu odgovarajućeg okvira u kojem naše strasti mogu biti transformisane; i “Molitva i predanost” analizira žudnje i aspiracije našeg srca iz ugla koji u uobičajenim predstavljanjima theravada učenja na Zapadu dobija premalo prostora. Onda sam, tokom nekoliko meseci, čuo čitavu seriju govora ađan Muninda koji su bili ilustracija kako svesnost sadašnjeg trenutka može biti primenjena u različitim teškim situacijama i emocionalnim sta- njima, koja je kulminirala sa “Moći paradoksa”. U tom govoru on jezgrovito formuliše suštinu ka izvoru usmerenog pristupa vežba- nju: “Strpljivo i potpuno dopuštanje frustrirajućim dilemama da budu prisutne ovde-i-sada, svesnost oslobođena osuđivanja – to je put pročišćenja.” Sa tim govorima koji su zapravo osvetlili temu otvorenu govorom “Svi smo mi prevodioci”, ideja o nastanku ove knjige počela je da se uobličava i, posle početne nedoumice (“Da li stvarno smatraš da su te stvari vredne štampanja?”) ađan Mu- nindo se zagrejao za celu ideju. Konačno, zahvaljujući zaveštanju njegove dobre prijateljice SjuVoren, koja je preminula 2003, poja- vila se prilika za štampanje knjige i ona je njoj i posvećena.
U prvom govoru ove zbirke ađan Munindo iznosi svoja iskustva mladog monaha u Tajlandu i poduke koje je dobio od prvog učitelja, ađan Teta. Knjiga se nastavlja temom o odgovor- nom prevođenju učenja i forme nasleđene tradicije u nešto što ima smisla i funkcioniše za nas. To je zadatak sa kojim se, kao što stoji u eseju “Svi smo mi prevodioci”, svako od nas suočava individualno, ukoliko želimo da zaista imamo koristi od prakse. U naporu da odgovori ovom izazovu, ađan Munindo ostaje veran upustvima o svesnosti koja je dobio od svog prvog učitelja: da uvidi razliku između srca i njegovog sadržaja.
Glavni deo knjige vezan je za temu ovakve svesnosti, samog srca, njemu svojstvene mudrosti i njegovog značaja u primanju i transformisanju različitih strasti i problema koji iskrsavaju u živo- tu. Cilj je da se pokaže kako je u tom kotlu svesnosti, ukoliko je veza sa njom dovoljno jaka, stabilna i jasna, sve prepreke moguće pretopiti u njihove sirove energije, koje nam onda opet stoje na raspolaganju da se manifestuju na načine koje odlikuju korisnost i lepota. Kao što to ađan ukazuje u “Upoznavanju sa svojim emo- cionalnim inventarom”, to je izuzetno važno, jer “da bismo se pro- čistili potrebna nam je sva energija koju imamo” i koji god deo nje pokušavali da suviše dugo poričemo ili potiskujemo, on će otići u dublje slojeve i na kraju se okrenuti protiv nas.
Govori pri kraju knjige nude refleksije i prakse koje poku- šavaju da nam obezbede povoljni okvir da svesnost zadržimo na jednom mestu, da obezbedimo snagu dovoljnu za njezin rad na transformaciji. Otuda i sled govora prati određenu logiku. Me- đutim, moguće je isto tako otvoriti knjigu na bilo kojoj strani i naići na neki relevantan detalj ili nov uvid u izazove sa kojima se susrećemo tokom vežbanja.
Ovi govori su održani na različitim mestima – u Aruna Ra- tanagiri manastiru, tokom redovnih nedeljnih susreta ili tokom kursa za nezaređene meditante, na putovanjima do grupa za medi- taciju širom Britanije, kao i u drugim zemljama – i bili su name- njeni kako nezaređenim sledbenicima, tako i monaškoj zajednici. Tako oni obrađuju specifična pitanja i, generalno, pokušavaju da pokriju teme važne za obe grupe. Neki od govora su prerađeni kako bi bili prilagođeni štampanom obliku, uz izbegavanje po- navljanja ili razjašnjavanje pozicije tamo gde se to činilo koris- nim.
Citati navedeni na početku svakog poglavlja preuzeti su iz klasičnog budističkog dela Dhammapada (Reči mudrosti). Oni najavljuju temu govora i ujedno odaju poštovanje Budi, time što ukazuju na refrencu u Pali kanonu, najstarijem zapisu njegovog učenja. Tajlandske i pali reči su date italikom i njihovo značenje je moguće naći u Rečniku na kraju knjige.
Bilo je veliko zadovoljstvo raditi na ovoj knjizi, uz požrtvo- vanu pomoć mnogih prijatelja. U nekim trenucima imali smo utisak da će naš entuzijazan da obuhvatimo što je moguće više materijala i pokrijemo sve relevantne teme rezultirati knjigom dužom nego što smo to prvobitno planirali. To mi u sećanje pri- ziva priču o Pablu Pikasu. Jednom je Pikaso sa jednim prijateljem likovnim kritičarem posetio Luvr. I dok su tako stajali ispred jed- nog Rafaelovog remek-dela i divili se, kritičar pokaza na jednu od Rafaelovih eteričnih antičkih boginja rečima: “Ali, Pablo, ne misliš li da je tu ruku naslikao malo suviše dugu?”, što je tehnički gledajući bilo tačno. Međutim, Pikaso smesta uzvrati iz srca: “Ah ne – tako divna ruka nikad ne može biti dovoljno duga!”
Nadam se da ćete čitajući ovu knjigu uživati isto onoliko ko- liko smo uživali mi pripremajući je.
februar 2004. monah Abinando
bglavac
irida
edin.kecanovic
