VI.

A: Kod predhodnog razgovora prekinuli smo tamo, kada si sa jednom porukom došao do nas. Da li bi nam ispričao o čemu je reč?

D: Da, ali pre nego što to detaljnije ispričam, moram da  vam kažem neke stvari i o Inuaki.

A: Izvini.

D: Dosta davno, možda pre nekih osamstohiljada godina - ako računamo u sadašnjim godinama - Inuaka je bila planeta slična Zemlji. Planeta je bila naseljena primitivnim bićima, koja su samo malo ličila na današnje Inuake. Nisu bili inteligentni i nisu raspolagali današnjim sposobnostima Inuaka. To što je bilo vredno pažnje, to je bio sastav tla, jer je bio bogat mineralima i kristalima. Posebno silicijumom, vodom i vazduhom koji su bili čisti, zbog čega su postali cilj Galaktičkih osvajača. Na jednom odreñenom mestu u datom trenutku došao je svemirski brod. To je bio jedan mali izviñački svemirski brod sličan onome koji mi danas koristimo u  lične  potrebe,  kojim  su  došla  dva  bića  veoma

agresivna ali razvijena. Ova bića su proučila tlo uzeli su uzorke i otišli. Poveli su sa sobom i dva dečaka sa Inuake. Deo stanovništva, sa kojima su uspostavili vezu, mislili su, da su ih posetila nadprirodna bića.

To su mislili zbog svemirskog broda i predmeta koje su ostavili na tlu Inuake. Kada bi sada pogledali te

stvari, one liče na parabolnu antenu. Meñutim kako

je stanovništvo bilo sa zaostalim znanjem, počeli su ih poštovati. Prošlo je mnogo vremena od susreta, otprilike oko dve generacije...Nešto nije bilo jasno i čisto?

A: Koliko su Inuake u to vreme dugo živeli?

D: Najstariji na planeti je bio oko 45 - 50 zemaljskih godina.

A: Jel Inuaka isto izgledala kao i danas? Mislim tu na

planine, klimu,...

D:    Inuaka    je    tada    bila    izložena    vremenskim nepogodama. Duvali su jaki vetrovi, ali su veoma

kratko  trajali.  Kako  sam  ja  razumeo,  postojala  je

zima i bila je veoma hladna. Postojale su planine, brda, doline i pašnjaci, ali oni nisu bili tamo gde su

trenutno sada.

A: Da li je stanovništvo bilo  izloženo opasnostima? Kao npr. mesožderima?

D: Da, najveća opasnost je bila u vodama. Tamo su živela gigantska bića slična krokodilima, koji su povremeno      napuštali      vodu      i      desetkovali

stanovništvo. Zato su ljudi navikli da žive i spavaju na visokim stenama ili na drveću. Gradili su neku

vrstu kuća od lijana, od debelih izraslina. Tamo su noćivali.

A: Imali su i domaće životinje?

D: Da.

A: Jesu li ih jeli? D: Da.

A: Jesu li kuvali jela, poznavali su vatru?

D: Ali ne tako kao sada. Nisu znali da zapale vatru upaljačem ili šibicama. Postojala su mesta u tlu gde

su to dobijali. To je bilo prirodno.

A: Šta su još jeli?

D:      Biljke,  ali  ih  nisu  pripremali.  Ubrali  su  ih jednostavno i pojeli. Bilo kako da je bilo, ali nisu imali

sudove  za  kuvanje.  Oružje  je  uglavnom  bilo  od kamena i drveta povezano lijanama.

A: Šta su pili? D: Vodu.

A: Morsku?

D: Ne iz izvora. Nisu smeli da pridju moru jer su se bojali, a i sama voda nije bila pitka.

A: Zašto su živeli tako malo?

D: Jer su najčešće bili ubijeni ili su doživeli nezgodu. Tome  su  doprinele  i  bolesti  kao  i  borbe  meñu

plemenima.

A: Zašto su se borili?

D: Jer su živeli u zatvorenim grupama, u nekoj vrsti klanova i kada su se sreli uvek se završavalo tučom ili čak borbom.

A: Jesu li imali vođe?

D: Poglavar je uvek bio najstarija ličnost. Kada je on umro, preuzeo je voñstvo sledeći najstariji.

A: Jesu li živeli u stabilnim parovima?

D:Ne, svako je bio sa onim sa kim je želeo, ali samo unutar grupe.

A: Razumem!

D: Kao što sam i spomenuo, dve generacije su prošle        posle        posete        onih         bića... A: Imam još jedno pitanje.Kako su izgledala ona bića koja su došla iz Vasione?

D: Ličili su na današnje Inuake, ali im je koža bila tamno smeña, a oči su im bile sive kao pepeo. Kada

kažem da su ličili, mislim na to da su prema obliku

bili slični, ali na leñima duž kičme su imali braonkasto sive bodlje, koža im je bila gruba i imali su poseban miris...

A: Kakav miris?

D: Interesantan, kao kada bi pomešali miris miša i sumpora.

A: A jesu li bili dobri?

D: U početku su bili veoma dobri. Želeli su da steknu poverenje ljudi, jer su stigli u društvo sličnih bića.

Inauki  nisu   primetili,  da   su   to   naslednici   onih

Inuakija, koje su odneli sa sobom. Zahvaljujući tome, susret dve rase je prošao bez problema. Ovi novi stanovnici doprineli su razvoju planete kao i stanovništva. Doneli su jednostavne, ali i veoma složene mašine. Naučili su ih kako da se služe vatrom i donetim mašinama. Odabrali su njih nekolicinu, koje su vaspitali za voñe, i naučili su ih kako treba da upravljaju narodom. Stavljali su im tanke prstenove na čelo, govoreći da su to neke antene. Poklali su vodene nemani, da bi omogućili naseljavanje i pored vode. Ono što Inuake nisu primetili, da su naslednici koji su roñeni posle kolonizacije bili drugačiji. Bili su jako slični prastanovnicima, ali su bili mnogo veštiji i raspolagali su sa više sposobnosti.

A: Zašto?

D: Jer su se pomešale rase. Sopstvene gene su pomešali  sa  Inuakima  i  to  su  ugrañivali  u  nove

generacije koje su osvajale sve više prostora.

A: Zašto su to radili?

D: Imali su potrebe za sposobnim radnicima koji bi rukovali  donetim mašinama.

A: Šta su oni u suštini tražili?

D: Zlato, kristale, i druge vrste minerala. A: Šta su radili sa tim?

D: Većinu materijala su odnosili i uglavnom ga koristili za izgradnju brodova, ali bilo je potrebe i za

održavanje vrste. A: Ko su oni bili?

D: Anunakima su se zvali i došli su iz zvezdanog sistema Drakule.

A: Jel bilo korisno ovo genetsko mešanje?

D: Na neki način veoma, jer su se Inuake veoma razvile. Počeli su da razumeju odreñene stvari, da sude i razvijaju se. Gradili su kuće nadzemno i organizovali su se u neke vrste gradova.

A: Jel su se svi  promenili?

D: Ostali su neki usamljeni klanovi, ali sa njima su se Anunake obračunale, jer su im izgledali veoma agresivno.

A: Jel se životni vek produžio genetskom manipulacijom?

Životni ciklus Inuake postao je duži, posebno zato što su nestale opasnosti. Nisu više postojali  ratovi,

prisilna ubistva. Hrana je postala raznovrsnija, jer su ih novo pridošli naučili da obrañuju zemlju. Ostale su neke povrede na radu, ali one su bile retke. Jedini

problem je bio u tome, što je ponekad neki Inuak nestao. A Anunaki su rekli  da su ih odneli na jedan

viši nivo, to je bilo neobično. Ulili su u njih misao o višem bogu i višim voñama.

A: Kao neka vrsta vere?

D: Ali, to je bila jedna neiskrena vera. Jer Inuaki su nasledili verovanje od predaka da su Anunaki doneli neke odbrambene sisteme.

A: Dokle je trajala kolonizacija?

D: Otprilike oko 30 hiljada godina. Dotle se na planeti živelo u krizi.

A: Šta se desilo posle?

D: Jednom prilikom jedan Inuak je skinuo prsten sa glave. U početku je skidao prsten samo kada ga Anunaki nisu videli.Činivši to češće, spoznao je osobine sojih vladara. Čak šta više počeo je da oseća njihov miris i frekvencije. Jednom je primetio kako su pojeli jednog Inuakija.

A: Kako su ga pojeli?

D: Jednostavno. To je bio ritual. A: Kakav ritual?

D: Dve niti su vezali za prsten koji je bio na neki

način povezan sa jednim velikim kristalom. Bio je okrenut glavom nadole i jednostavno su mu prerezali vrat. Krv koja je iscurila prikupljena je u jedan sud i svako od prisutnih je pio. Žrtvu su zatim rasparčali i meso podelili meñusobno. Ostatak su bacili u more A: Znači da su u suštini bili zli?

D: Jako. Danas znamo mnogo više o njima. Bili su negativna bića. Ličili su na skakavce koji preplave

rastinje   i   za   njima   ne   ostaje   ništa.   Došli   su,

kolonizirali, klali, pokrali rude i minerale, zaprljali planetu i zatim je napustili tražeći neku drugu.

A: Zašto su to činili?

D: Jer je njihova planeta bila već iscrpljena i trenutno nenaseljena. Oni su težili da obezbede održavanje svoje rase ali za to su im bili potrebni kristali. Jer brodovi su im bili od legura zlata i silicijuma. Nisu mogli poklati jedni druge i zato su morali da tragaju za drugim planetama.

A: Zar su se samo mesom hranili?

D: Samo su meso jeli, ali svoj život su dopunjavali doživljajima.

A: Kako to misliš  doživljajima?

D: Tako što su ih skupljali od žrtve u kristalima o kojima sam govorio...jer u trenutku smrti osećaj straha je veoma jak... i u toku smrti ga dodiruju da bi preuzeli vibracije.

A: Kako to misliš u trenutku smrti?

D: Energija koja se emituje u trenutku smrti je veoma jaka. Isto je toliko jaka kao u toku roñenja. Tu energiju skupe i po potrebi je koriste.

A: Dobro, ali za šta je dobra ta energija?

D: Uz pomoć te energije oni žive. Shvati već jednom: oni ne raspolažu ni sa kakvim pozitivnim doživljajem.

Ne poznaju šta je ljubav. Ne znaju da se ispolje, čak

šta više drže to daleko od sebe.

Oni su najtamnija bića Univerzuma. Nemaju grižu savesti i ne osećaju krivicu. Nemaju osećaj za zlo,

jedini im je cilj da vrsta preživi. A: Da li žive i danas na Inuaki?

D: Ne, već davno su napustili planetu. Ukupno su tu živeli oko dvestohiljada godina.

A: Kao da si rekao trideset hiljada.

D: Trideset hiljada godina su držali planetu u ropstvu, da tako kažem. Mnogo je tačnije da su se Inuaki pobunili posle trideset hiljada godina. Bili su to grubi susreti sa velikim gubicima na obe strane. Situacija je izgledala nerešivo i Anunaki su posle izvesnog vremena odlučili da odu. To je u stvari bila jedna prevara, jer su oni samo odigrali ulogu da odlaze. Uz pomoć nekoliko vernih Inuaka, izgradili su podzemne baze, gde su se povukli. Gde su živeli skoro dvestotine hiljada godina. Odatle su upravljali planetom, nastavljajući sa istim delatnostima.

A: I to Inuaki nisu primetili?

D: Ne. Čak šta više za voñe planete postavljeni su oni Inuaki koji su bili njima verni.Oni su igrali dvostruku igru, služeći Anunakima.

A: Dobro, ali na jednoj odreñenoj tački su izumrli...  D:   Da,   ali   su   moć   vladanja   ostavili   svojim

naslednicima, koji su bili specijalno obučeni za to.

A: Jel to znači, da su na Inuaki bile palate slične kraljevskim zemaljskim palatama?

D:  Naravno,  jer  je  to  jedan  od  vodećih  oblika  u

Matrixu.

A: I kako smo mi svi to mogli da izaberemo?

D: U odreñenom trenutku to je jedinstveno prihvaćeno!  Ako  prihvataš  jednu  stvar,  i  tome  se

priključuju   i druge ličnosti , tada se povezuješ sa

segmentom Matrixa koji je stvoren i koji omogućava da se ta misao ostvari.

A: Kako ste uradili to da odu?

D: To se desilo tek posle toga kada su bezbroj generacija stavili u poziciju sluga. U datom trenutku istorije kod Inuakija se promenila frekvencija. Novi nivo energije nije dozvolio Anunakima, da žive na svojim područjima. Jednostavno nisu mogli više da opstanu i tako su sami napustili planetu.

A: Gde su otišli?

D: Prema drugim planetama. Tražili su takve planete koje odgovaraju uslovima života, kao što je vazduh, minerali itd...

A: Ali Inuakima su ostale  njihove mašine?

D: U izgradnji trenutno učestvuje njihov DNK. Posle skoka  bilo  je  potrebno  još  hiljadu  godina  da  se

oslobodimo negativnih uticaja. Mislim na sve.

A:  Ali  kako  sam  razumela,  oni  se  već  davno ispoljavaju pozitivno.

D: Da to znači, da se bilo ko može promeniti. Samo treba hteti.

A: Ali Inuaki su još pre skoka nadošli na to, ko su oni

u stvari?

D: Samo po neki. Jer je sve bilo organizovano da bi stvarnost ostala nevidljiva. Inuaki su vodili njihove sluge. Oni koji su smeli da iskažu svoje sumnje su umrli ili su podvrgnuti specijalnom tretmanu.

Gde im je slomljena volja i svaki otpor. Struktura društva je tako zamišljena da niko ništa ne može da

učini.

A: Ali današnji Inuaki su se kao vrsta razvili zahvaljujući genetskoj manipulaciji Anunakia i njima mogu da zahvale što su tu gde su.

D:  Da,  oni  kao  vrsta  su  se  razvili  zahvaljujući genetskom uticaju Anunakia.

A: Znači li to, da su Anunaki kao vrsta razvijeniji?

D: Da u mnogo čemu su bili razvijeniji. Pre svega bili su na višem nivou inteligencije, zatim su znali da

komuniciraju  telepatski, razumeli su se i u daljinske komunikacije,  u  promenu  misli  i  ne  kao  zadnje,

raspolagali su sa veoma razvijenom tehnologijom.

A: Može se reći da su bili, što bi smo danas rekli "paranormalni"?

D:Da.

A:  Ali  ukrštanjem  nisu  prenete  sve  osobine  na Inuake?

D: Ne, jer su bili trovani odgovarajućim materijama

koje su stavljali u vodu, u zemljište i u vazduh. A: Kakve materije?

D: Takve materije kojima su sprečavali pristup ovim

informacijama.  Ovi  kvaliteti  su  samo  posle  skoka mogli da se ispolje.

A: Razumem, ali istina je da su Inuaki postali toliko razvijeni, zahvaljujući Anunakima.

D: Da.

A: Da nije bilo njih, Inuaki ne bi bili to što su. D: Naravno.

A: Jel to znači da je kolonizacija nekako bila unapred isplanirana, da bi se planeta razvila?

D:  Da.  I  oni  moraju  biti  korisni  za  nešto,  jer  u

Univerzumu ne postoji ništa što je beskorisno.

A: Da li ovi Anunaki predstavljaju neku staru vrstu? D: Oni pripadaju jednom od prvih entiteta.

A: Oni su došli isto iz Matrixa?

D: Sve je nastalo iz Matrixa i sve se tamo vraća. A:Ali  oni  imaju  svoje  mesto,  jedan  odgovarajući

segment Matrixa? Ako su oni genetski modifikovali

stanovništvo  Inuake,  tada     se  vraćaju  u  segment Matrixa Anunakia?

D: Ne, oni ostaju u segmentu Matrixa koji pripada Inuakima.

A: A oni Inuaki koji su ubijeni pre potpune genetske

manipulacije.

D: I oni su stigli u segment Matrixa Inuaka, odakle su se reinkarnirali i preuzeli DNK Anunakia.

A:To znači da ne možeš izaći iz segmenta Matrixa kojem pripadaš bez obzira koliko si razvijen?

D: Tako je. Svi zajedno ili niko.

A: Ali naši sveci, za koje kažu da su otišli Bogu?

D: Otišli su Matrixu segment planete Zemlje, odakle se reinkarniraju ako je tako dato ili ostaju tamo kao

vodiči.  To  se  naročito  dešava  sa  onima  koji  su naučili  sve  svoje  lekcije  i  svojim  delima  su  to  i

potvrdili.

A: Tako da razumem, bez obzira koliko si razvijen, samo zajedno sa drugima možeš preći u jedan drugi

segment?

D: Da. Jer mi smo svi zajedno. Mi i naša planeta. Samo       zajedno           možemo         da        se               razvijamo.

A: Šta ako se većina razija, a neki ne. Šta se dešava

sa njima?

D: Ako uzmemo konkretno Zemlju, koja je spremna za velike promene, tada situacija može da bude malo drugačija. Ne dešava se često da jedna planeta učini skok, potrebno je nekoliko hiljada godina pripreme. Zo to dugo vreme, ljudi dolaze i reinkarniraju se, primaju različite vibracije prelazeći celokupnu planetu i njena osećajna stanja svakako. Sada predpostavimo da smo mi na nivou Matrixa spremni. Oni koji ne odgovaraju, njih vraćaju u Matrix, gde ostaju sve dotle, dok se skok ne ostvari i bude stabilan. Tada će se odlučiti, ko će dobiti šansu da se vrati na zemlju. Ostali će biti odstranjeni iz segmenta i otići će u specijalno za njih stvoren segment. Tu će biti duše iz različitih segmenata, ali su one kompatibilne. One će se sjediniti i stvoriće jednu novu jedinicu Matrixa.

A: Odnosno oni počinju ispočetka?

D: Na nekoj novoj  planetu počinju ispočetka. A: Kao na ovoj, zaboravljajući da su bili živi? D: Naravno. Kao što sam rekao to je Zakon.

A: Znači oni koji se ne podrede većini, napustiće nas!

D: Mogu biti i takvi, koji se ne podreñuju manjini. A: Odnosno?

D: Planeta sačini jedan skok. Ljudi to isto moraju da urade. Ova stvar će se sigurno desiti. Budite sigurni da će biti tako. Oni koji nisu spremni, automatski će

biti stavljeni van segmenta.

A: Ali ti si rekao da većina odlučuje!

D: Ali sada smo suočeni sa jednim specijalnim slučajem, koji se retko dešava. Zato je cela planeta praćena pažnjom, jer prvi put u istoriji Univerzuma pokušavaju da se sačuva fizičko telo.

A: Zar Inuaki nisu zadržali svoje telo?

D: Da, ali samo kao oblik, ali nisu zadržali strukturu, gustinu, sama glava se modifikovala.

Sada su drugačiji nego što su bili na početku, bez obzira što su zadržali svoj izgled.

A: Mi ćemo ostati isti?

D: Da, to žele. A: Ako ne uspe?

D: To niko ne zna osim Boga. Ako ne uspe, to znači da je tako trebalo da bude.

A: Ako ne uspe šta će se desiti sa Zemljom?

D: Neće više postojati. Isto kao i Sunčani sistem, ali ne verujem da neće uspeti. Jer su se i planete počele prilagoñavati našem Sunčanom sistemu. Planete i Sunce se isto pripremaju. Bilo bi nepotrebno gubljenje energije, što Matrix sigurno ne bi dozvolio. Razmisli samo, planeta je imala potrebe milionima godina da se pripremi. Zašto bi se toliko energije utrošilo uzalud, da sve propadne? U univerzumu sve ima svoju logiku, ništa se ne može izgubiti.

A: Da, ali postoji mala šansa da ispadne neželjeno. D: Uvek postoji mogućnost za to, ali ja mislim, da će se sve desiti kako treba.

A: Nadajmo se.

D: Voleo bih da stanemo. Sledećom prilikom hoću da govorim o Zemlji.