9. Propoved

O POŠTOVANjU SVAČIJEG UBEĐENjA

Na pijaci života, mali mravi, stajahu prodavci jezika, licemeri, sa pogrbljenim leđima i ropskom maskom na licu, koja skrivaše neutoljivi apetit za vlašću.

- Šta je danas u vas na dnevnom redu? - upitah ih ja.

- Poštovanje svačijeg ubeđenja, - odgovoriše oni s licemernim osmejkom, u kome beše izražena sva njihova mačja filosofija.

- A na čemu vi zasnivate tu šalu?

- Na ranije već primljenoj tački o jednakosti svih. Svi su ljudi jednaki, ubeđenje čini suštinu ljudi, dakle svima ubeđenjima pripada jednako poštovanje. To je, zar ne, tako očigledan silogizam bez protivrečnosti, kao i onaj stari: Svi su ljudi smrtni, Kajus je čovek, dakle, Kajus je smrtan.

U tome prolažahu mimo ovaj pig's tribunal dva čoveka, koji popreko gledahu jedan na drugog. Jedan od njih reče:

- Moje je ubeđenje, da su svi ljudski zakoni jedna idiotska mreža, koju slobodan čovek treba da kida sa svetim oduševljenjem.

Čuvši ovo prodavci jezika, licemeri, padoše na kolena, učiniše metaniju pred govornikom i jednoglasno uzviknuše:

- Čast i poštovanje tvome ubeđenju! Tad reče drugi:

- Ljudski su zakoni večiti protest ljudi protiv idiotizma i besmislenosti. To je moje ubeđenje.

Čuvši ovo prodavci jezika, licemeri, padoše opet na kolena i, učinivši metaniju pred govornikom, uzviknuše:

- Čast i poštovanje i tvome ubeđenju! Tad opet reče prvi:

- Presudite vi sad, ko je od nas dvojice u pravu.

- Da, to nam presudite, naglasi i drugi.

- Onaj, ko ume da poštuje ubeđenje drugoga čoveka, onaj je samo u pravu. Idite i poštujte ubeđenje jedan drugoga, i bićete obojica u pravu.

Takav sud izrekoše prodavci jezika, licemeri. I kad sud bi izrečen dva protivnika se udaljiše, oba nezadovoljni i oba gledajući jedan na drugog popreko kao i pri dolasku.

I jedan od prodavaca jezika zapisivaše nešto na hartiju. Kad beše gotov sa zapisivanjem, on se obrati meni, smežuravši lice, kao što se šarena gusenica smežurava u travi, kad joj preti opasnost raspoznavanja, - s ovim rečima obrati se on na mene:

- Ovo ja zapisujem ubeđenja svih ljudi, koji pored nas prolaze. Mi vodimo, naime, strogu statistiku svih ubeđenja.

Ja mu na to ništa ne odgovorih. Ne odgovorih mu ništa iz dva razloga: jedno, što me gnev beše ispunio do grla, a drugo, što moja pažnja bi privučena novom dvojicom, koji se pojaviše pred sudom prodavaca jezika, licemera.

Jedan reče:

- Zakon samoodržanja jedini je moralni zakon iznad i ispod koga nema nikakvih moralnih zakona. Bezobzirnost u usrećenju sebe, to je jedan detalj toga zakona. Takvo je moje ubeđenje.

Posle ovih reči prodavci jezika, licemeri, padoše u prašinu i metanisaše.

- Čast i poštovanje tvome ubeđenju, - uzviknuše oni jednoglasno.

Drugi priđe i prečeći se na prvoga, reče:

- Altruizam, milost, ljubav, požrtvovanje, jedine su reči koje se mogu dopustiti u knjigama morala. Usrećavati sebe, to nije zabranjeno, ali sa svima mogućim obzirima na sreću drugih živih stvorenja. To je jedino spasonosno i jedino istinito ubeđenje.

Prodavci jezika, licemeri, opet se saviše u poluparagraf i metanisaše s uzvikom:

- Čast i poštovanje i tvome ubeđenju. Tada opet reče prvi:

- Presudite vi sad, ko je od nas dvojice u pravu.

- Da, to nam presudite, naglasi i drugi.

- Onaj je u pravu, ko ume da poštuje ubeđenje drugoga čoveka idite, i poštujte ubeđenje jedan drugoga, i bićete obojica u pravu.

Takav sud bi izrečen od onih, koji sami sebe za sudije ljudima behu postavili. I kad sud bi izrečen, oba se protivnika udaljiše, nezadovoljno mrmljajući. I opet statistika bi uvećana za dva broja. I statističar ponovo smežuravaše lice, spremajući se, da mene opet oslovi.

No moj gnev ga preteče, - ja uzviknuh:

- O prodavci jezika, o licemeri, kako je život od vaše mudrosti obljutavio! Kako je teška i tesna atmosfera postala od vaše debele mudrosti za sve duhove koji su navikli na etar i svetlost! Vidite li vi, koliko nežnih duša beži iz života, kojim ste vi zavladali? Zar ne čujete učestale kao nigda ropce samoubica, o vi ubice, s jelejnim licem, zar ne čujete? Ili se samo pretvarate, da ih ne čujete?

O prodavci jezika, o licemeri! Kad biste vi kakvo god ubeđenje u sebi imali i umeli ga poštovati, vi ne bi ste mogli govoriti o poštovanju svačijeg ubeđenja, tj. svakoga ubeđenja, bilo ono korisno ili štetno, ili pametno ili glupo. Za vas su različita ubeđenja kao i različni kostimi ljudi. Čovek u crnom kostimu nema razloga da protestvuje protiv svoga bližnjega u belom kostimu. Tako je i sa ubeđenjima, kao i sa kostimima, mislite vi, brbljivi statističari tuđih ubeđenja. No tako nije.

Poštovati sva ubeđenja znači ujednačiti sva ubeđenja. O vi, ujednačitelji belog i crnog, i okruglog i šiljastog, kako vi uživate jedino u izjednačenju svega, u uravnjanju, utabanju svega! Kad grobari zakopaju mrtvaca u glinu, tada oni govore, da su mrtav čovek i glina jednaki. No vi govorite i za žive ljude, da su jednaki s glinom, vi grobari živih! I za ubeđenja iz krvi i nerava govorite, da su jednaka sa ubeđenjima iz lončarske gline.

Kako se može poštovati laž? Tako se pita čovek, kome istina leži i na srcu i na umu. No vama to pitanje i ne pada ni na um ni na srce, jer vi ste zasuli jendek između laži i istine, i uselili ste ovo dvoje pod jedan isti krov, i dali im jednaka prava. Zato i propovedate sad poštovanje i laži i istine, jer za vas laž i istina nisu više dve moći u međusobnoj borbi no dva blizanca jedne iste krave, koja se doje pod istom majkom, i podojena ližu se i sunčaju u prisoju.

Zašto lažete ljude, licemeri jedni? Gle, vi ne poštujete nijedno njihovo ubeđenje, iako metanišete i kadite pred svakim. Gle, za vas svako ubeđenje i svako bezubeđenje ima jednu istu vrednost. Zašto zbunjujete ljude, koji traže poučenja u vas, vi samozvani učitelji? Kako se usuđujete da sedite na uzurpiranoj učiteljskoj stolici, kad gladni i žedni pravde i ništi duhom i čisti srcem ništa od vas ne mogu dobiti osim nesvestice?

O prodavci jezika, o licemeri! Vapijući ste vi dokaz onog prokletstva, koje nad čovečijim rodom visi.

Mali mravi, mali mravi, da li me čujete? Da li me razumete? Nije potrebno baš sve ovo ni da razumete, jer se bojim, da vam se time ne pojača mržnja prema ljudima. Desi li se pak ovo, onda ograničite vašu mržnju samo na prodavce jezika, na poštovaoce svačijeg ubeđenja, na licemere.