DOBROTOLjUBLjE

SVETI MAKARIJE VELIKI

POUKE SVETOG MAKARIJA o hrišćanskom životu, izabrane iz njegovih beseda

8. BUDUĆI ŽIVOT

283. Po izlasku duše iz tela, dešava se neka velika tajna. Jer, ukoliko je kriva zbog grehova, prilazi gomila demona, rđavi anđeli i tamne sile, te je uzimaju i vode u svoju oblast. I niko ne treba da se čudi zbog toga. Jer, ako im se duša potčinjavala i povinovala kao robinja u ovom životu i nalazeći se u ovom veku, utoliko pre će biti zadržana u njihovoj vlasti odlazeći iz sveta. A što se tiče blagog udela, predstavi sebi sledeće: pored svetih slugu Božijih još sada prebivaju anđeli, i sveti duhovi ih okružuju i čuvaju. Kada odlaze od tela, duše im prihvataju anđelski činovi i [odvode] u svoju oblast, u čisti vek, privodeći ih Gospodu.

284.  Istinska smrt je unutrašnja, u srcu, i ona se ne vidi. Njom umire unutrašnji čovek. Prema tome, ko je prešao iz skrivene smrti u skriveni život, istinski će živeti u vekove i neće umreti. Čak ako se tela takvih privremeno i raspadnu, opet će vaskrsnuti u slavi zato što su osvećena. Zbog toga smrt Hrišćana nazivamo snom i usnućem.

285.  Trgovac koji je u tuđini mnogo puta uvećao svoju imovinu obaveštava svoje domaće da mu kupe kuće, vrtove i raznu odeću. Došavši kući, on donosi veliko bogatstvo i njegovi domaći i srodnici ga dočekuju sa velikom radošću. Slično biva na duhovnom [polju]. [Nebeski] građani, tj. duhovi svetih anđela prepoznaju one koji sebi stiču nebesko bogatstvo i, diveći se, govore: "Naša braća koji su na zemlji, stekli su veliko bogatstvo". Imajući Gospoda sa sobom, takvi po svom odlasku sa velikom radošću uzlaze ka gornjima. Oni koji su sa Gospodom primaju ih, pripremivši im obitelji, vrtove i svetlu i skupocenu odeću.

286.  Gde će se naći čovek koji se predstavi iz sveta dok se još nalazi u borbi i dok u njemu još deluju i greh i blagodat? On će se naći tamo gde je bio cilj njegovog uma i gde mu je bilo omiljeno mesto. Kada te spopadne borba, ti treba da se samo protiviš i da mrziš. Jer, ne zavisi od tebe da li će nastupiti borba, ali zavisi da li ćeš mrzeti. Videći tvoj um koji se podvizava i da ga voliš iz sve duše, Gospod će u jednom trenu udaljiti

smrt od tvoje duše, i primiti te u Svoje naručje i svetlost. On će te u jednom trenu izvaditi iz čeljusti tame i brzo postaviti u Svoje Carstvo. Bogu je lako da sve učini u trenu, samo

ako ti imaš ljubav prema Njemu. Bog od čoveka očekuje delatnost, zato što je duša

udostojena da ima opštenje sa Božanstvom.

287.  Žena koja je začela u sebi, u tami i, da tako kažemo, nečistoti, nosi mladenca. I ako se, u svoje vreme, najzad rodi, mladenac će ugledati tvar koju nikada nije video - nebo, zemlju i sunce. I odmah će prijatelji i srodnici sa veselim licem uzeti dete u svoje naručje. Ukoliko se, pak, dasi da zbog neke nepravilnosti dete umre u utrobi, odgovarajući lekari će pribeći oštrom oruđu i ono će iz smrti preći u smrt - iz tame u tamu. Isto primeni i na duhovno. Primivši u sebe božansko seme, grešnici ga drže u tamnom i strašnom mestu zbog greha koji živi u njima. Ukoliko se ograde i sačuvaju seme, u svoje vreme će ga pokazati otkriveno, da bi ih, najzad, po razrešenju od tela, anđeli i sve gornje sile primile sa veselim licima. Ukoliko, pak, onaj koji je podigao Hristovo oružje da bi se hrabro borio - oslabi, brzo će ga savladati neprijatelj. Po razrešenju od tela, pak, on će iz tame, koja ga je dotle okružavala, preći u drugu, još strašniju tamu i pogibao.

288.  Kao što ubirači poreza sede u uskim prolazima i zaustavljaju i ispituju prolaznike, tako i demoni posmatraju i zadržavaju duše. Ukoliko se nisu potpuno očistile, duše pri izlasku iz tela nemaju ulaz u nebeske obitelji, niti mogu da predstanu svom Vladiki, već ih vazdušni demoni odvode naniže. Međutim, oni koji se još nalaze u telu trudom i velikim usiljem mogu da steknu blagodat od Gospoda. Oni će zajedno sa onima koji su zbog vrlinskog života stekli upokojenje otići Gospodu, kao što je sam obećao: Gde sam ja onde će i sluga moj biti (Jn.12, 26). Oni će u beskonačne vekove carevati sa Ocem i Sinom i Svetim Duhom, sada i uvek i u vekove vekove!

289.  Svako treba da se podvizava i da se postara da napredovanjem u svim vrlinama stekne onu kuću i da veruje da se ona ovde stiče. Jer, ako se razori naša telesna kuća, neće imati gde da obitava naša duša, osim ako se obučemo da ne bismo bili nagi (2.Kor.5,3), tj. ukoliko ne budemo lišeni opštenja i sjedinjenja sa Svetim Duhom, u kome verna duša jedino i može da se uspokoji. Prema tome, oni koji su zaista Hrišćani, čvrsto se nadaju i raduju što, izlazeći iz ovog tela, imaju onu nerukotvorenu kuću. Ta kuća je sila Duha koja obitava u njima. Oni se ne boje ako se razori telesna kuća, zato što imaju nebesku, duhovnu kuću, kao i netruležnu slavu koja će u dan veskrsenja sagraditi i proslaviti kuću tela, kao što govori apostol: Onaj koji vaskrse Gospoda Isusa, vaskrsnuće i naša smrtna tela Duhom koji živi u nama, da bi se život Isusov javio u smrtnom telu našem (2.Kor.4,14; 11) i da bi život progutao ono štoje smrtno (2.Kor.  5,4).

290.  Zbog toga se postarajmo da verom i vrlinskim životom još ovde steknemo onu odeću, kako se ne bismo obreli nagi telom, i kako onoga dana ne bismo bili lišeni onoga što proslavlja naše telo. Svačije telo će u onaj dan biti proslavljeno saglasno meri svog pričešća Duhom Svetim kroz veru i ljubav. Tada će se van tela otkriti i javiti ono što je duša ovde sabrala u svoju unutrašnju riznicu. I drva posle zime, kad ih zagreje  nevidljiva sila sunca i vetra, kao neko odelo proizvode i iz sebe iznedravaju lišće, cvetove i plodove. U isto vreme, iz unutrašnjih nedara zemlje niče poljsko cveće. Njime se pokriva zemlja i trava, slično krinovima o kojima je Gospod rekao: Ni Solomon u svoj slavi svojoj se ne odenu kao jedan od njih (Mt.6,29). Sve ovo služi kao uzor, obraz i podobije Hrićšanina na dan vaskrsenja.

291. Sve bogoljubive duše, tj. svi istinski Hrišćani imaju prvi mesec Ksantikos, koji se još naziva aprilom, koji i jeste dan vaskrsenja. U njemu će silom Sunca pravde iznutra

zasijati slava Svetoga Duha, koja pokriva i oblači tela svetih, ona ista koju su oni imali sakrivenu u unutrašnjosti. Jer, tada će se obelodaniti na telu ono što sada duša ima u sebi. Ovaj mesec je, kaže se, prvi od meseci u godini (Izl.12,2). On donosi radost čitavoj tvari. Otvarajući zemlju, on oblači u odeću obnažena drva; on donosi radost svim životinjama; on među njima širi veselje; on je za Hrišćane prvi mesec Ksantikos, tj. vreme vaskrsenja, u koje će se njihova tela proslaviti neizrecivom svetlošću kojaje sada u njima još sakrivena - naime, silom Duha koji će tada biti njihova odeća, hrana, piće, radovanje, veselje, mir, pokrov i večni život. Jer, tada će Duh Božanstva, kojeg su se

još ovde udostojili, za njih postati lepota svetlosti i nebeska krasota.

292. Zbog toga, svako od nas treba da se podvizava i da se trudi, da se marljivo upražnjava u svim vrlinama, verujući i moleći Gospoda da njegov unutrašnji čovek još ovde postane učesnik one slave i da duša stekne opštenje u onoj svetosti Duha, kako bi, očistivši se od skverni poroka, pri vaskrsenju imala u šta da obuče nago telo i da pokrije njegovu sramotu, da ima čime da ga oživi i na vekove upokoji u nebeskom Carstvu. Jer, po Svetim Pismima, Hristos treba da dođe sa nebesa i da vaskrsne sva plemena Adamova, sve koji su počinuli od veka, da ih podeli na dva dela, te da one koji imaju Njegovo znamenje, tj. pečat Duha, postavi sa Svoje desne strane, nazivajući ih Svojima. On govori: Ovce moje slušaju glas moj (Jn.10,27); poznajem svoje, i moje mene poznaju (Jn.10,14). Tada će se njihova tela zbog dobrih dela obući u božanstvenu slavu. Oni će biti ispunjeni duhovnom slavom koju su još ovde imali u dušama. Na taj način, proslavljeni božanstvenom svetlošću, i uzneseni na nebesa u

sretenje Gospodu u vazduhu, po pisanome, svagda ćemo s Gospodom biti (1.Sol.4,17), carujući sa Njim u beskonačne vekove vekova. Zbog toga se najpre postarajmo da na sebi imamo znak i pečat Gospodnji, jer će za vreme Suda, kada Bog bude vršio razdeobu, kada budu bila sabrana sva kolena zemaljska, ceo Adam, na poziv Pastira - svi koji na sebi budu imali znak prepoznati svog pastira, kao i Pastir Svoje stado. Tada će ih On sabrati iz svih naroda. Njegovi će čuti Njegov glas i poći za Njim. Svet će se podeliti na dva dela. Jedan deo će biti tamno stado, koje ide u večni oganj; a drugi - pastva ispunjena svetlošću, koja se uzvodi ka nebeskom nasleđu. Ono što smo ovde stekli u svojim dušama, zasijaće i pokazaće se tada i tela će se obući slavom.

293. Da li će pri vaskrsenju svi udovi biti vaskrsnuti? Bogu ništa nije nemoguće. Takvo je i Njegovo obećanje. Ljudskoj nemoći i ljudskom razumu to izgleda nemoguće. Kao što je Bog, uzevši prah i zemlju, stvorio neku novu prirodu, tj. telesnu prirodu - koja je

mnogorazlična: kosa, koža, kosti, žile, i koja nije slična za zemljom, i kao što igla koja se baci u oganj menja boju i sama postaje oganj, iako se priroda gvožđa ne uništava, tako će pri vaskrsenju svi udovi biti vaskrsnuti po pisanome: Ni dlaka s glave vaše neće propasti (Lk.21,18). Sve će postati blistavo, sve će se pogruziti i preobraziti u svetlost i oganj, premda se neće razložiti, niti će postati oganj, kako inače neki tvrde, budući da tada već ne bi ostala ranija priroda. Jer, Petar ostaje Petar, i Pavle - Pavle, a Filip - Filip. Svako ostaje u svojoj prirodi i suštini i kad se ispuni Duhom. Kad bi tvrdio da se priroda razlaže, već ne bi bilo ni Petra, ni Pavla, već u svemu i svagde Bog, tako da oni koji odlaze u geenu ne bi osećali kaznu, niti oni koji odlaze u Carstvo - dobročinstvo.

294.  Predstavi sebi vrt u kome se nalazi svakovrsno plodno drveće - kruška, jabuka, vinova loza sa plodovima i lišćem. Međutim, i vrt i svo drveće i lišće se menjaju i stiču novu prirodu, te sve postaje blistavo. Tako će se i ljudi izmeniti pri vaskrsenju, i njihovi udovi će postati sveti i svetlozarni.

295.  Telo Gospodnje se na gori proslavilo i preobrazilo božanstvenom slavom i beskonačnom svetlošću. Tako se proslavljaju i tela svetih i postaju blistava. Kao što se unutarnja slava razlila i zasijala na telu Hristovom, tako će se onoga dana unutarnja sila Hristova, koja se nalazi u svetima, izliti napolje, na njihova tela. Jer, oni se još ovde svojim umom pričešćuju Hristovim bićem i prirodom. Pisano je, naime: Jer i Onaj koji osvećuje i oni koji se osvećuju svi su od jednoga (Jev.2,11), i: I slavu koju si mi dao ja sam dao njima (Jn.17,22).

296.  Sve dok prebivaju u telu, ni savršeni nisu izuzeti od briga usled slobode i još imaju strah, zbog čega se iskušenja i popuštaju na njih. Tek kad uđe u grad svetih, duša postaje slobodna od skorbi i iskušenja zato što više nema briga, nevolja, truda, starosti, satane i borbe. [Tamo postoji] samo - pokoj, radost, mir i spasenje. Tamo je među njima Gospod koji se naziva Spasiteljem zato što spasava zarobljenje, koji se naziva Lekarem zato što daje nebesko Carstvo, božanstveno lekarstvo, i što isceljuje duševne strasti, koje u izvesnoj meri gospodare nad čovekom. Jednom rečju, Isus je Car i Bog, a satana

-  mučitelj i zli knez.

297.  Neki [ljudi] prodaju imanje, puštaju na slobodu robove, ispunjavaju zapovesti, ali se ne staraju da u ovom svetu prime Duha? Zar oni zbog takvog života neće ući u Carstvo nebesko? Ta stvar je tanana za rasuđivanje. Jer, neki smatraju da je jedno i Carstvo i geena. Mi, pak, govorimo da postoji mnogo stupnjeva, razlika i mera u jednom i istom Carstvu i u jednoj i istoj geeni. Kao što se duša nalazi u svim udovima, s tim što gore dejstvuje, u mozgu, a dole pokreće noge, tako i Božanstvo obuhvata sve stvari - i nebeske, i one koje su niže od bezdana, i svagde u potpunosti prebiva u tvari, premda je po svojoj neizmerivosti i neobuhvatnosti i izvan tvari. Samo Božanstvo pazi na ljude i u svemu premudro vodi računa. Kao pravedni Sudija, Bog svakoga nagrađuje po meri vere, [s obzirom] da postoje i oni koji ne znaju šta ištu, i oni koji poste, i oni koji  prebivaju u služenju. Ono što čine, oni vrše iz straha Božijeg, i nisu svi - sinovi, carevi i naslednici.

298. U svetu jedni su ubice, drugi preljubočinci, treći otimači, a poneki svoje imanje razdaju ništima. Gospod gleda i na jedne i na druge, i onima koji čine dobro pruža pokoj i nagradu. Postoji izobilna mera, postoji i skromna mera, a i u samoj svetlosti i slavi postoji razlika. U samoj geeni i kažnjavanju postoje trovači i razbojnici, i drugi koji su sagrešili u malom. Rđavo, međutim, govore oni koji tvrde da je jedno Carstvo i jedna geena, i da nema stupnjeva. Koliko je sada svetskih ljudi koji su predani pozorištu i ostalom beščašću? I koliko je još onih koji se mole i boje Boga? Bog gleda i na jedne i na druge, i kao pravedni Sudija jednima priprema pokoj, a drugima kaznu.