5. Propoved

O RAZOČARENjU

Znate li, kakvih ljudi ima najviše, mali mravi? Razočaranih, a posle ovih - očaranih.

Razočarani su oni, koji su pre toga bili očarani. Očarani su oni, koji će tek biti razočarani.

Je li tako i među vama, dragi mravi? Izgleda, da nije. Tako meni izgleda, jer nijedne noći još ne videh, da se neko od vas iskrada na mesečinu i ispoveda noći svoje očaranje ili razočaranje. Kod nas ljudi pak svaka noć ispunjena je takvim ispovestima. Presićena je svaka noć takvih ispovesti.

Razočarani su gladni, koji su bili očarani prvim pogledom na bogatstva ovog sveta.

Razočarani su milostivi, jer nisu bili pomilovani.

Razočarani su pravednici, jer su na krst bivali raspinjani.

Razočarani su grešnici, jer su uvideli, da je i očaranje od greha samo jedna varka.

Razočarani su oni, koji slasti traže, jer kad su svom snagom obuhvatili i stegli slasti, oči su im se otvorile i oni su videli, da su stegli samo prazne ruke.

Razočarani su oni, koji čistog stradanja traže, jer su saznali da i u stradanju ima slasti.

Razočaranjem Bog vaspitava ljude, mali mravi. Razočaranje je dobra stvar, kao što je dobro šibanje mišića, da bi očvrsli.

Mnoga sitna razočaranja pripremaju samo čoveka za jedno veliko. Pretrpljeno jedno veliko razočaranje čini čoveka daljnovidim za masu malih razočarenja.

Razočarenja su šibanja. Ja volim one, koje su pod tim šibanjem očvrsli, a ne volim one, koji su pod tim šibanjem omlitavili.

Čvrstine treba za ovaj život, to obično zaboravljaju ljudi, koji se najviše žale na razočaranja u ovom životu.

- U ovom životu nema reka meda i mleka, rekoh ja jednoga dana gomili razočaranih, koji proklinjahu život zbog njegovih obmana. Život vam nije nikad ni obećavao reke meda i mleka; on vas dakle, u tome nije mogao ni obmanuti. Vi ste obmanjivali sami sebe, jer vi ste obećavali sebi nešto na račun života, ne znajući da život ne priznaje nikakav račun, sklopljen bez viđenja i poznanstva sa njim.

Jedno je vaš smrtni greh, prijatelji moji; vi ostajete uporno očarani u sebe, i nikad ne dopuštate misli svojoj, da se u tom samoočaranju razočara. Vaš je smrtni greh, što se ne možete u sebe da razočarate, što se ne smete u sebe da razočarate.

Razočaranje u sebe, to je šibanje sebe. Dokle ćete šibati druge, i pretvarati se, da vas boli? Dokle ćete zatiskivati uši, da ne čujete one, koji drugom stranom ulice idu, uporedo s vama, i objavljuju razočaranje u vama? Oslušnite, oslušnite, koliko glasova govori o razočaranju u vama! No ja sam još više; ja sam razočaran i u samog sebe. Ja sam preživeo samorazočaranje.

Razočarajte se sami u sebe, vi nežni i lažni, i ako izdržite tu šibu i ostanete živi, onda ću vas zvati prijateljima svojim. Razočarajte se sami u sebe, i ako tada ne izvršite samoubistvo, život će vas uvrstiti u svoje prave vojnike. Samorazočaranje je regrutacija za život. Pri toj regrutaciji jedan deo kandidata predaje se samoubistvu, a drugi deo životu. Veliki deo pak i ne dočeka tu regrutaciju, jer veliki je deo nepunoletan i u starosti, ili upravo veliki je deo često mnogoletan, no nikad punoletan.

Razočarajte se u svemu, i tad ćete biti očarani svim, čak i svojim razočaranjima. Kad bi sav život bio razočaranje, on bi izvršio samoubistvo još pre no što smo se ja i vi u nj javili.

Blago onima, koji su se mnogo razočaravali, no koji pri tom nisu izgubili sposobnost očaravati se.

Blago onima, koji preživljavaju i ne dadu se preživeti.

Kad ne bi bilo razočaranja u očaranjima, čovek ne bi imao kosti i mišiće, no bio bi kao sunđer, koji ne može ništa razbiti i koga ne može ništa razbiti, i koji se podjednako gordo nadima i pući, ma čime ga zgnječili, čelom ili tabanom. No našto sunđer-ljudi, kad je priroda stvorila zasebno sunđere i ljude?

Razočaranja su nakovanj, na kojima sudba kuje ljude. Suviše slabi padaju u opiljke, koje sudba ponovo rastapa u peći. Jaki se najzad očaravaju celom procedurom, pod koju ih sudba stavlja. Mnogo odleće s njih pod udarcima sudbe, no dovoljno i ostane u njima, da mogu nadvladati samoubistvo. Nadvladaju li samoubistvo, tada su punoletni, tada su sazreli za život.

Znate li, kakvih ljudi ima najviše, mali mravi? Onih, koji jecaju u razočaranju, a posle ovih dolaze oni koji pevaju u očaranju. A znate li, u čemu je život veliki? U tome, dragi mravi, što on te dve pesme slaže u jednu harmoniju, - u tome, što je on širi i od tragedije i od komedije.