5. maj 1959: drugi razgovor

Pošt o sam u Montanjol i posetio Hesea, u po- vratku sam odluči o da pokuša m ponovo da vidi m dr Junga. Telefonirao sam na kuću u Kisnahtu, bli- zu Ciriha. Zna o sam da on ne prima posetioce, ali, da to nisam učinio, moja veza sa njim sigurno bi se prekinula. Razgovarao sam sa sekretaricom, Ani - jelom Jafe, kojoj sam pisao iz Indije. Rekl a mi je da profesor Jung ne prima nikoga i da je lošeg zdrav- lja. Moli o sam je da pita Junga za dozvolu da ga posetim i podsetio je da sam sa njim bio u Lokarnu . Odložila je slušalicu i posle nekoliko trenutaka vra- tila se da mi kaž e da će me Jung primiti u četiri sata tog poslepodneva.

Brz o sam krenuo ka Kisnahtu. Na vratima kuće bila je ispisana latinska rečenica : „Vocatus atque non vocatus, Deus aderit" (Pozvan il i nepozvan, Bo g  je tu). Unutrašnjos t kuć e je bila tamna i osenčena . Primil a me je žen a koju sam video sa Jungom u Lokarn u i koja se predstavila kao go- spođica Bejli. Pozvala me je da se popnem gore, i dok sam se peo uz stepenice primetio sam da su zidovi prekriveni crtežim a srednjovekovnih i rene- sansnih prizora . Kad a se pojavio, dr Jung me je srdačn o pozdravio i pozvao u svoju radnu sobu ko- ja je gledala  na jezero.  U  sredini  sobe  nalazio  se

radni sto prepun papira, svuda okolo bile su police sa knjigama. Primetio sam nekoliko bronzanih Bu - da i crtež Šive na planini Kailas koji me je podsetio na moja hodočašć a na Himalaje. Seli smo pored prozora - dr Jung se udobno smestio u velikoj fote- lji naspram  mene.

„Vaša Kraljica od Sabe je više pesma  nego običn a priča, " rekao je. „Odno s kralja i kraljice kao da sadrži sve, ima zaista čudesa n kvalitet."

Pažljivo sam ga slušao:

„АН, ako i kad a sretnete živu kraljicu od Sabe, čuvajte se ženidb e sa njom. Kraljica od Sabe je sa- mo za magijsku Ijubav, nikada za brak. Kad a biste se oženili njom, bili biste uništeni, a vaša duša bi se raspala." „Znam, " odgovorio sam. „ТЈ svom dugom p sih ija trijsko m iskustvu n i kad a n isam naiša o na brak koji je sasvim uspeo. Poverovao sam da posto- ji takav brak jer me je u to uveravao jedan nemačk i profesor, dok u Berlin u nisam otkrio da je njegova žen a imala tajni stan. I to je, izgleda, pravilo. Šta- više, brak koji je sasvim posveće n obostranom razumevanju loš je za razvoj individualne ličnosti, to je silazak ka najnižem moguće m nivou, nečem u sličnom kolektivnoj gluposti masa. Jedan il i drugi partner neizbežn o će počet i da otkriva misterije. Pogledajte, to je kao ovo."

Jung je otvorio kutiju šibica, palidrvca podelio na dva dela i stavio ih na sto tako da su te dve go- mile izgledale iste. Ponovo ih je vratio u kutiju. ,,Iz- gleda kao da su dve polovine jednake, ali, one to nisu, i ne treba da budu. Idealno je kada muškarac sadrži ženu i ostaje izvan nje. Rad i se o stepenu ove podeljenosti,  homoseksualac je više od pedeset

procenata feminin. Međutim , čovek je u suštini po- ligamno biće, što su muslimani oduvek znali. Ipak, živeti u braku sa nekoliko žen a je primitivno reše - nje, i to veoma skupo."

Jung se nasmejao pre nego što je nastavio:

„Mislim da su Francuzi pronašli rešenje u broju tri. Ovaj broj se čest o pojavljuje u magijskim venča - njima kakvo ste vi doživeli u Kraljici od Sabe i sa- svim je različit od Frojdovih seksualnih interpreta- cija i ideja D. H. Lorensa. Frojd je grešio u tumače - nju incesta koji je u Egipt u primarno bio religiozan čin, povezan sa procesom individuacije. U stvarno- sti, kralj je bio ličnost, a narod samo amorfna masa. Kralj je morao da se oženi svojom majkom il i se- strom da bi sačuva o individualnost svoje zemlje. Lorens je prenaglasio snagu seksa jer je sam bio pod jaki m uticajem majke, dao je ženi preveliki značaj jer je bio jo š dete, nesposobno da se inte- griše sa svetom. Ljudi slični njemu čest o pate od bolesti disajnih organa, koje su primarno adole- scentne. Sent-Egziperijev slučaj je, takođe , zanim- ljiv: saznao sam mnoge važn e detalje od njegove žene . Letenje je u stvari čin izbegavanja, pokušaj bekstva od zemlje. Zemlja, međutim , treba da se prihvati i prizna, možd a čak sublimiše, što je često pokazano u mitovima i religiji. Dogma Marijinog uspenja u stvari je prihvatanje,  odnosno  osvećiva- nje materijalnog. Ak o analizujete snove, to ćet e bohe razumeti. To takođ e možet e videti i u alhemi- ji . Steta je što nemamo alhemijske tekstove koje su pisale žene , jer bismo znali nešt o više o vizijama žena , koje su nesumnjivo različite od muških. "

Pitao sam dr Junga da li je mudro analizovati sopstvene snove - ja sam ponovo poče o da obraća m pažnju snovima i primetio sam da sam po- stao vitalniji, kao da sam koristio neke skrivene iz- vore energije koji bi inač e bil i izgubljeni. ,,S druge strane", nastavio sam, „Krišnamurt i mi je rekao u Indiji da snovi nisu važni i da je jedino važn o gleda- ti, biti svestan, potpuno svestan trenutka. On nika- da ne sanja, jer, kako je rekao, gleda svesnim i ne- svesnim umom, tako da mu ništa ne preostaje za snove, a kada spava izvanredno se odmori."

„То je moguće , izvesno vreme", rekao je Jung.

„Nek i naučnici tvrde da su prestali da sanjaju kada su se potpuno koncentrisali na određe n problem. Posle bi, iz neobjašnjivih razloga, ponovo počeli da sanjaju. U vezi sa vaši m pitanjem o važnost i analizovanja snova, čini mi se da je jedino značajno da se sledi priroda. Tigar treba da bude tigar, drvo- drvo, čovek-čovek. Ali , da bi se saznalo šta je čovek potrebno je slediti prirodu i nastaviti sam, dopušta - juć i da ono što je neočekivan o mož e biti važno . Ipak, ništa nije moguć e bez ljubavi, čak ni proces alhemije, jer ljubav pokreć e na rizik i uvažavanje značajnih  elemenata."

Jung je ustao i uzeo sa police svoju knjigu _4r/ie- tipovi kolektivno nesvesnog, i otvorio je kod poglav- lja „Studija procesa individuacije". Pokazao mi je neobičn e reprodukcije tibetanskih tanki.

„Napravil a ih je  žen a  sa  kojom  sam  planirao proces individuacije gotovo deset godina. Bil a je Amerikanka , majka joj je bila Skandinavka." Poka- zao je sliku jarkih boja - u središt u se nalazio cvet, sličan detelini sa četiri lista, a iznad su stajali kralj

i kraljica u trenutku mističnog venčanja, sa vatrom u rukama. U pozadini su se videle kule.

„Proces mističnog venčanja ima nekoliko stadi- juma", objasnio je Jung, ,, i mnogobrojne rizike, kao Opus Alquimia, jer jedinstvo podrazumev a obo- stranu individuaciju koja se događ a lekaru i paci- jentu u ovakvim slučajevima."

Do k je govorio o magijskoj ljubavi i alhemij- skom venčanju, setio sam se Solomona i kraljice od Sabe, Hrist a i njegove crkve i Šive i Parvati na vrhu planine Kailas - simbola čoveka, njegove duš e i kreacije androginog bića.

Jung je  nastavio  kao  da govori  sam sa  sobom:

„Jedno m su negde postojali cvet, kamen, kristal, kraljica, kralj, palata, Ijubavnik i voljena - bilo je to davno, na nekom ostrvu u okeanu, pre pet hiljada godina... Takva je Ijubav, mistični cvet duše. To je središte,TOjP.stv0..." Govorio je kao u zanosu. „Niko ovo ne razume, možd a samo pesnik..."

„Vi ste pesnik", rekao sam, dirnut onim što sam čuo. „D a li je žen a koju ste pomenuli još živa?", pitao sam.

„Umrl a je pre osam godina... Ja sam star čovek..."

Osetio sam da je kraj naše m razgovoru. Pokazao sam mu Heseovu Piktorovu metamorfozu, crtež e u njoj,  i  preneo  pozdrave stepskog vuka.

„Hese a sam znao preko zajedničkog prijatelja koji se bavio mitovima i simbolima", rekao je Jung.

„Njegov prijatelj je radio sa mnom izvesno vreme, ali nije bio u stanju da ide do kraja. Put je veoma težak..."

Napustivši Jungovu kuću pokušava o sam da sre- dim misli dok sam se kretao prema jezeru, obavijen mrakom.