3.      ORGANSKI ELEMENTI

Organi i sistemi u čoveku koji bitno utiču na mentalni vid su:

-          nervni sistem,

-           veliki mozak,

-           amigdale i

-           epifiza.

3.1.  Nervni sistem

Svest uz pomoć uma, a preko nervnog sistema, deluje na telo, odnosno na psihofizičko stanje kao i obrnuto, nervni sistem deluje na mogućnost razvoja uma i Svesti. Nervni sistem se ne može svesti samo na centralni i periferni, simpatički i parasimpatički. On je mnogo više od toga. Da je to tako, pokazuje Funkcija nervnog sistema, posmatrana na način koji, u nedostatku boljeg izraza nazivamo - energetskim, i koja predstavlja sintetički pokazatelj psihofizičkog zdravlja. U medicini ne postoje pokazatelji funkcije nervnog sistema, stoga ni analize u vezi sa pojedinim grupama bolesti u odnosu na funkciju  nervnog sistema. Problem se komplikuje, jer u toku dana postoje stalne oscilacije funkcije nervnog sistema koje bi stoga bilo dobro meriti i trenutno, ali i dnevno, nedeljno, mesečno itd. Tako dobijeni pokazatelji bi ukazivali na trenutno stanje, ili stanje u nekom periodu, ali i mogućnost da se u datom

momentu, odnosno dužem periodu, ostvari precizno mentalno viđenje. Naime, funkcija nervnog sistema iznad 98,8% omogućava usmereno i precizno mentalno viđenje koje će opet trajati koliko i ta visoka funkcija, dakle kraći ili u duži vremenski period.

Merenje funkcije nervnog sistema (ali i drugih parametara) nije jednostavno, i dok se ne savlada, dobro bi bilo da to čini neko drugi. Ako ne postoji takva mogućnost, onda jednostavno treba slediti sistem vežbanja i rezultati će zasigurno doći. U međuvremenu, provere možemo vršiti uobičajenim medicinskim pregledom određenih organa i funkcionisanje fizičkog tela, što će u nekoj meri odslikavati istinsko stanje stvari.

3.2.  Veliki mozak

Veliki mozak ima oblik poluovoida koji je pukotinom podeljen na dva simetrična dela, na levu i desnu hemisferu. One su međusobno povezane moždanim spojnicama (komisurama) bogatim nervnim vlaknima kojih ima tri grupe:

-           žuljevito telo, koje se nalazi na dnu međuhemisfernog žljeba (pukotine),

-           prednje spojnice, koje povezuju centre leve i desne hemisfere i

-          spojnice moždanog svoda, koje se nalaze između žuljevitog tela i krova treće moždane komore, tvoreći oblik slova X.

U vibratorno-energetskom smislu hemisfere su povezane energetskim poljem smeštenim u oblasti velikog mozga, čije nehomogeno i slabo isijavanje kod većine ljudi ne prelazi  granice  lobanje.  U  nauci  je  dobro  poznato  da  su,  kod onih osoba  koje  zovemo „genijalci” (bez obzira da li se to odnosi na nekog umetnika, naučnika...), hemisfere znatno više povezane nego kod drugih, ali je manje poznato da je njihovo energetsko polje i znatno veće, homogeno i da jače isijava.

Kod osoba koje za trenutak, ili u dužem periodu, uspevaju da mentalno vide dešavaju se sledeći procesi:

-    oko glave se konstituiše energetsko polje oblika polulopte, od temena do visine

obrva, koje je homogeno, isijava blještećom sivobelom ili belom bojom,

 

Skica br. 3 – Prikaz energetskog polja prilikom procesa mentalnog vida

-           moždani talasi su blago sniženi i ujednačeni u odnosu na uobičajen nivo,

-           celo čelo je hladnije, a naglašeno hladan je predeo trećeg oka.

3.3.  Amigdale

Amigdale su dve međusobno povezane žlezde oblika i veličine

badema. Nalaze se sa obe strane mozga, naležući na njega u bazi mozga, približno u sredini slepoočnica.

 

Skica br. 4 – Amigdale

Amigdale su nervno povezane sa mnogobrojnim moždanim centrima, pre svega neokorteksom, vizuelnim korteksom i talamusom. Obe žlezde sadrže mnogobrojne receptore i učestvuju u stvaranju neurotransmitera kao što su dopamin, serotonin, norepinefrin, epinefrin itd. Nauka je u nekoj meri dokazala vezu između amigdala i emocija, tako što one proizvedu emocionalni odgovor pre nego što kortički (misleći) centri u potpunosti registruju događaj.

Sa energetskog aspekta amigdale su senzori za Vibracije primljene preko čula (pre svega očiju) koje se potom šalju na „dešifrovanje” uz pomoć latica inteligencije. Zato je važno za razvoj mentalnog vida da se isključe veze između čula i amigdala, te da se Vibracije primaju direktno na amigdale i preko latica inteligencije dalje šalju u centar za vid koji će stvoriti „prepoznatljivu” sliku.

Međusobnim povezivanjem i osvešćivanjem funkcionisanja amigdala usklađuje se

njihovo vibriranje sa Svešću, što pomaže osvešćivanju uma i omogućava mentalni vid.

3.4.  Epifiza

Epifiza (ili pinealna žlezda) se nalazi u sastavu međumozga, liči na šišarku bora, ružičaste je boje, dužine 10 mm i širine 6 mm. Povezana je sa hipotalamusom, amigdalama i drugim delovima mozga, pre svega limbičkim sistemom čiji je uostalom sastavni deo.

 

Skica br. 5 – Prikaz epifize

U ovoj žlezdi se odvija hormonalna transformacija brojnih nervnih i senzornih impulsa primljenih preko čula. Najznačajniji hormon koji luči epifiza je melatonin čija je uloga da preko hipotalamusa utiče na prednji režanj hipofize. Nauka nema celovito saznanje o funkciji epifize. Sa energetskog aspekta epifiza je jedan od receptora koji prima Vibracije stigle preko čula i amigdala, i koje se potom preko latica inteligencije svode na informacije koje umom obrađujemo.

Ova žlezda pojačano funkcioniše u snu, ali su eksperimenti pokazali da se meditativnim putem   može   relativno   lako   izazvati   njen   pojačan   rad   i   u   budnom   stanju.