DOBROTOLjUBLjE

SVETI MAKARIJE VELIKI

POUKE SVETOG MAKARIJA o hrišćanskom životu, izabrane iz njegovih beseda

3. GOSPOD, USTROJITELj SPASENjA

a) Za pale je jedino spasenje - Gospod. Gospod se smilovao i ovaplotio se radi našeg spasenja. Svojom krvlju je oprao grehe naše, blagodaću Svetoga Duha je obnovio našu oveštalu prirodu, i učinio nas podesnim za Svoje nebesko Carstvo.

49.  Svet liči na bogatog čoveka koji poseduje velelepne i ogromne kuće, koji izobiluje srebrom i zlatom, različitim posedima i svakom poslugom, koga, međutim, iznenada spopada bolest i nemoć. Sva njegova rodbina stoji pored njega ali ga, i pored sveg bogatstva, ne može izbaviti od bolesti. Isto tako ni dušu koja je pogružena u greh ne može izbaviti nikakva životna marljivost, ni bogatstvo, niti bilo šta drugo. Jedino Hristov dolazak može očistiti dušu i telo.

50.  Otkako je od Adama počeo da caruje greh, rod ljudski se začinje u bezakonju i u gresima rađa, od utrobe maternje se izopačujući i od majčinog krila lutajući. Zbog toga se Jagnje Božije smilovalo i došlo da Svojom silom sveže snažnoga, te da otme sasude koje je zaplenio, po rečenome: Zaplenio si plen (Ps.67,19).

51.  Satana i knezovi tame su od prestupa zapovesti zaseli u srcu, umu i telu Adamovom kao na sopstvenom prestolu. Zbog toga je došao Gospod i na sebe primio telo od  Djeve. Jer, ko bi mogao podneti da mu je bilo ugodno da dođe sa nepokrivenim Božanstvom? Naprotiv, pomoću tog oruđa, tj. tela, On je progovorio ljudima. Najzad, On je i lukave demone, koji su zaseli na telu, srušio sa prestola, tj. sa misli i pomisli kojima su oni upravljali, očistio savest, i samom sebi od uma, pomisli i tela napravio presto.

52.  Bog je Mojsiju naredio da napravi bakarnu zmiju, da je podigne i prikuca na vrh drveta. Svi koje su ujele zmije dobijali bi isceljenje po pogledu na bakarnu zmiju. Tako je mrtva zmija pobeđivala žive, zato što je bila obraz Gospodnjeg tela. Jer, Gospod je Svoje telo, koje je primio od [Presvete] Marije, uzneo na Krst, rasprostro i prikucao na drvetu. I mrtvo telo je pobedilo i usmrtilo zmiju koja je živela i gmizala u srcu. Eto velikog čuda.

53. Dušu koja je u početku ranjena neisceljivom ranom pogubnih strasti nije mogao da isceli niko od pravednika, niti otaca, ni proroka, ni patrijaraha. Došao je Mojsije, ali ni on nije mogao da pruži savršeno isceljenje. Postojali su sveštenici, darovi, desetak, subota, novi mesec, pranje, žrtve, svepaljenice i sva ostala pravda se vršila po Zakonu ali se duša nije mogla isceliti i očistiti od nečistog toka zlih pomisli. Sva ta pravednost nije bila u stanju da izleči čoveka. [Najzad] je došao Spasitelj, istinski Iscelitelj, koji leči na dar i

koji sebe daje za izbavljenje roda ljudskog. On je izvršio veliko i spasonosno izbavljenje i isceljenje duše. On ju je oslobodio od ropstva i izveo iz tame.

54. Lekarstva koja su uzeta od zemlje, tj. sopstvena pravedna dela, nisu mogla da izleče i iscele dušu od takve nevidljive rane. Čovek će dobiti isceljenje i dostići život jedino silom nebeske i Božanske prirode, darom Duha Svetog, i to po očišćenju srca Duhom Svetim.

55.  Kada krene da obrađuje zemlju, ratar je dužan da uzme prikladno oruđe i odelo. Tako se i Hristos, Car nebeski i istinski Poslenik, došavši ka čovečanstvu koje je zapustelo od poroka, obukao u telo i umesto oruđa poneo Krst, On je obradio zapustelu dušu, izbacio iz nje trnje i čičak, iščupao korov greha i sve rastinje greha sažegao ognjem. Obradivši je drvetom Krsta, On je u njoj posadio predivan duhovni vrt koji Bogu kao Vladici prinosi raznovrsne slatke i omiljene plodove.

56.  Hristos Gospod je Novi Zavet (učinio) novom (stvarnošću). Krstom i smrću je srušio

vrata ada i greha, izveo verne duše, darovao im Utešitelja i uveo u Svoje Carstvo.

57.  U Zakonu je propisano da sveštenik uzme dva goluba: jednog da zakolje, a drugog da pokropi njegovom krvlju i pusti ga da odleti slobodan. Ovo dejstvo je bilo obrazac i senka istine. Jer, Hristos je zaklan, a Njegova krv, kojom se kropimo, čini da dobijemo krila Duha Svetog kojim bez smetnje letimo u vazduhu Božanstva.

58.  Gospod naš Isus Hristos je došao da bi izmenio, preobrazio i obnovio prirodu i dušu, koja je zbog prestupa pregažena strastima, učinio novom, sjedinivši je sa Svojim Božanstvenim Duhom. On je došao da verujuće u Njega načini novim umom, novom dušom, novim očima, novim sluhom, novim duhovnim jezikom - jednom rečju, novim ljudima.

59. Potčinivši sebi čoveka, neprijatelj ga je za sebe načinio novim, obloživši ga štetnim strastima, pomazavši ga duhom greha i ulivši u njega vino svakog bezakonja. Tako je i Gospod načinio novog čoveka, izbavivši ga od greha i pomazavši ga Duhom Svetim.

60. Kao što u vidljivom svetu niko ne može da prepliva i pređe more bez lakog i pokretljivog broda koji je napravljen od drveta koje se lako održava na vodi, zato što će inače potonuti i poginuti, tako ni duša, sama po sebi, ne može da pređe, savlada i prepliva gorko more greha, neprohodni bezdan lukavih sila i tamnih strasti, ukoliko u sebe ne primi lakopokretnog, nebeskog, lakokrilog Duha Svetog, koji uništava i prevazilazi svako lukavstvo.

b) Izgradivši spasenje, Gospod hoće da se spasavaju oni koji žele spasenje, premda nikog ne prinuđava.

61.  Uzevši na sebe staranje o spasenju čoveka, Gospod naš Isus Hristos je izvršio sav domostroj, od samog početka, brinući preko otaca, patrijaraha, preko Zakona i proroka, da bi, najzad i sam došao, prezrevši krsnu sramotu i pretrpevši smrt. Sav Njegov trud i staranje sastojali su se u tome da iz Svoje prirode Duhom porodi čeda, blagoizvolevši da se rađaju odozgo, od Njegovog Božanstva. Kao što se zemaljski očevi žaloste kada ne rađaju [decu], tako je i Gospod, zavolevši rod ljudski kao Svoj sopstveni obraz, ushteo da ga porodi od Svog božanstvenog semena. I Hristos podnosi veliku tugu kad neki neće da prime takvo rođenje i da budu rođeni iz bedara Duha Božijeg. Jer, On je za njih stradao i trpeo zbog njihovog spasenja.

62.  Gospod hoće da se svi ljudi udostoje tog rođenja zato što je za sve umro i sve prizvao k životu. Jer, bez tog rođenja, duša ne može da živi, kao što je rekao Gospod: Ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti Carstva Božijega (Jn.3,3). Oni koji su poverovali u Gospoda, prišli mu i udostojili se tog rođenja, pričinjavaju radost i veliko veselje na nebesima onima koji su ih rodili. Svi anđeli i svete sile se raduju zbog duše koja se rodila od Duha i koja je postala duh.

63.  Zemljodelac po celoj [njivi] baca seme, želeći da svako donese plod. Zatim dolazi sa srpom i žalosti se ako ne nalazi ploda. Tako i Gospod hoće da se Njegova reč poseje u srcima ljudskim. Međutim, kao što je ratar žalostan zbog oskudne njive, tako se i Gospod skorbi zbog srca koje ne donosi plod.

64. Kao kad se car ne bi postideo siromašnog i bolesnog čoveka, već počeo da lekarstvima leči njegove rane, prenevši ga u svoj dvorac, obukavši u porfiru i dijadimu i učinivši ga zajedničarem svoje trpeze, tako i nebeski car - Hristos prilazi bolesnom čoveku, isceljuje ga i priopštava Svojoj carskoj trpezi. Pri tome, On ga je uzdigao na takvu čast, ne čineći nikakvu prisilu nad njegovom voljom, već delujući savetima.

65.  U Jevanđelju je napisao da je Gospod poslao sluge da pozovu zvanice i objave im: Evo sam obed svoj ugotovio (Mt.22,4). Međutim, zvanice su se otkazivale, govoreći: Kupih pet jarmova volova, ili: Oženih se (Lk.14,19; 20). Vidiš li da je Onaj koji je pozvao gotov, i da su se pozvani odrekli, za šta su sami krivi. Vidiš li da im je Gospod pripremio Carstvo i da ih zove da uđu, ali oni neće.

66.  Gospod neprestano udara u dveri naših srdaca, [želeći] da mu otvorimo kako bi mogao da uđe i počine u dušama našim, načinivši obitelj u nama. Jer, On govori: Evo stojim na vratima i kucam; ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu (Otk.3,20). On je blagovoleo da mnogo postrada, predavši telo Svoje na smrt i izbavivši nas od ropstva kako bi došao u našu dušu i u njoj načinio obitelj. Jer, Njegova hrana, i piće, i odeća i pokrov i počinak nalazi se u našoj duši. Zbog toga On neprestano udara u vrata, želeći da uđe kod nas. Primimo ga, dakle, i uvedimo u sebe zato što On za nas predstavlja i hranu, i piće i večni život. Nijedna duša koja ga sada ne primi u sebe i koja ga u sebi ne uspokoji, ili bolje - koja se sama ne uspokoji u Njemu - neće imati nasleđa sa svetima u Carstvu nebeskom, i neće moći da uđe u nebeski grad. Ti nas sam, Gospode Isuse Hriste, uvedi u njega!