16. Propoved

O SILASKU DUHA

Čujte ovu priču, mali mravi.

U jednoj prašljivoj pustinji beše se skupila mnogobrojna masa ljudi. Svi oni seđahu u koncentričnim krugovima, s prekrštenim nogama, tesno jedan uz drugog, i gledahu preda se. Njihove kamile i mazge sačinjavahu poslednji najveći krug, koji je u isto vreme bio i najživlji krug, jer jedino u njemu beše pokreta, koji je izražavao nestrpljenje i apetit.

- Ko je to među vama? - upitah ja jednu kamilu.

- To su oni, koji nas zovu kamilama, to su naše gose, kojima mi zavidimo, kad nas jašu i koje preziremo kad čine ono, što sad čine. - A šta to oni sad čine?

- Čekaju silazak duha.

Kad ovo čuh, ja preskočih sedamdeset i sedam krugova, dok dođoh u sredinu. No niko ne obrati pažnje na moj dolazak, nijedna se glava ne uspravi.

- Je li moguće, da vi čekate silazak duha, nesrećnici? O duhohulnici, zar može duh još niže sići, nego što je sišao uselivši se u vas? Kakav još silazak vi od njega želite? Ta duh je davno sišao u vas, zarobio se u vama, izgubio se u vama. Izgubio se u vama duh, koji je jedino mogao sići na vas, koji je određen da siđe na vas. Kakav novi duh pogledate vi, duhogubci? Ako vam u istini treba duh - u što sumnja poslednji krug vaš - onda potražite izgubljeni duh u vama.

Vi volite spuštanje, silaženje, kotrljanje, a duh voli dizanje, uzlaženje, pentranje. Vi ste se otuda razmimoišli s duhom, i ostali bez duha. Zato sad iz doline vapijete vi duhu, da siđe. No on neće sići; on čeka da vi k njemu uziđete. Vi ste njega izgubili no on vas nije izgubio. On stoji i čeka na vaš ulazak.

Stajanje je bolest duha. Vi ste ostavili dugo svoj duh da stoji, i on se od stajanja razboleo. Penjanje mu je sad potrebno, da bi se zagrejao i ozdravio. Toplotom se jedino duh leči, toplotom od penjanja.

Ko vas nauči, da sedite u ovoj prašljivoj pustinji i čekate silazak duha? Ožalošćeni duh vaš pogleda vaš uzlazak, a vi pogledate njegov silazak. Ne, ne, on ne može sići; on je se spustio do samouništenja, do samoubistva; - uzalud ćete pogledati još dalje njegov silazak. On bi se u vama samo još mogao naviše, i to sa mukom, pokrenuti; o njegovom pokretu pak naniže nije ni misliti, naniže nema više prostora za njega.

U tom diže glavu jedan iz prvog kruga i reče mi:

- Mi čekamo silazak duha u obliku goluba.

- To znači, vi čekate silazak jednog malog duha? Nije li priličniji za vas duh u obliku čoveka, nego li u obliku pernate živine? Zaista, ako pogledate silazak toga malog, golubijeg duha, onda ste u pravu: on može sići na vas, i još niže od vas. No šta će vam pomoći takav duh, kad siđe na vas? Olakšaće samo vaš silazak; omogućiće, ako hoćete, vaš silazak do preispodnje. Želite li vi u preispodnju?

Duha u obliku zvezde ja vam propovedam, braćo, duha toplote i svetlosti, duha koji ne silazi, no kome se uzlazi. Ja vam propovedam duha, koji se ne hrani konopljinim semenom, no svetlošću lepote i dobrote, koja od Boga dolazi.

No kako ćete se vi uspeti do duha u obliku zvezde, kad se još niste uspeli ni do duha u obliku čoveka? Vi ste tek na stupnju duha u obliku goluba, i ne možete bez mosta preći do duha u obliku zvezde. Taj most je duh u obliku čoveka, koji takođe ne silazi, no do koga se trudno uzlazi.

Zato vam ja najpre propovedam duha u obliku čoveka, braćo moja. Uzdignite se najpre do ovoga duha. Potražite najpre izgubljeni duh u vama, koji je nekad sišao; on je možda sad u još nižem obliku od goluba, - potražite ga i uzdignite ga, samo donekle uzdignite ga, pa će onda on vas dalje uzdizati.

Ustajte što pre i bežite iz ove prašljive pustinje, jer sve se više tim svojim prosjačkim položajem izlažete podsmehu svojih kamila, koje će se stideti, kad vas budu osetile na svojim leđima.

Tako ja rekoh svojoj nesrećnoj i lutajućoj braći, i kad im to rekoh, ja se udaljih od njih. Oni podigoše glave, pogledaše jedan u drugog i ustadoše. Njihova lica behu tamna, a njihovi beli turbani sivi od prašine. Bio sam već daleko od njih, kad do mojih ušiju dopre jedan nervozan i strašan smeh. Uzalud sam napregnuto osluškivao, - nikako nisam mogao razaznati, da li se to ovi nizvoditelji duha smeju meni, ili kamile njima.