DOBROTOLjUBLjE

SVETI MAKARIJE VELIKI

POUKE SVETOG MAKARIJA o hrišćanskom životu, izabrane iz njegovih beseda

1. PRVOBITNO SVETLO STANjE

a)  Poslednji cilj i vrhovno blago čoveka jeste bogoopštenje. Bog je blagovoleo da

sadržaj

počinje u njemu i čovek nigde ne nalazi pokoja osim u Bogu. U takvom srodstvu stoji čovek sa Bogom po prvobitnom naznačenju tvorevine.

1.  Nijedna bliskost ni uzajamnost nije veća od bliskosti duše sa Bogom i Boga sa dušom. Bog je stvorio raznu tvar: nebo i zemlju, sunce, mesec, vodu, plodno drveće, razne vrste životinja. Međutim, ni u jednoj od njih On ne počiva. Sva tvar je u Njegovoj vlasti, pa ipak ni u jednoj nije sačinio presto, niti je stupio u opštenje. Jedino je prema čoveku imao blagovoljenje, stupivši sa njim u opštenje i u njemu počivajući. Vidiš li kakvo je srodstvo Boga sa čovekom i čoveka sa Bogom?

2.  Kao što je Bog nebo i zemlju stvorio za stanište čoveku, tako je i telo i dušu čovekovu sazdao za Svoje stanište, tj. da se useli i da počine u njegovom telu kao u Svom domu,

i da mu ljubljena duša, stvorena po Njegovom obrazu, bude prekrasna nevesta.

3.  Visoko je dostojanstvo čoveka. Pogledaj kakvi su nebo i zemlja, sunce i mesec, pa ipak Gospod nije blagovoleo da u njima počine, već jedino u čoveku. Zbog toga je čovek dragoceniji od svih tvari. Usudiću se da kažem - ne samo od vidljivih, nego i od nevidljivih, tj. duhova koji služe. Jer, ni o arhangelu Mihailu, ni o arhangelu Gavrilu Bog nije rekao: Stvorimo... ga po obrazu i po podobiju našem (Post.1,26), već o umnoj prirodi čoveka, tj. njegovoj besmrtnoj duši. Napisao je, naime: Anđelske vojske su oko onih koji ga se boje (Ps.33,8).

4. Slovesna i blagorazumna duša nigde ne nalazi pokoja osim u jedinom Gospodu, iako

je obišla sva sazdanja. I Gospod Svoje blagovoljenje ukazuje jedino čoveku.

5. Bogata zaručena devojka se ne zadovoljava nikakvim darovima do braka, sve dok se ne ostvari bračni savez. Tako se ni duša ničim ne uspokojava sve dok ne dostigne savršeno opštenje sa Gospodom. Gladno dete ne obraća pažnju na bisere i dragocenu odeću, već samo na dojke koje mu mogu pružiti mleko. Slično rasuđuj i o duši (tj. da ona mimoilazi sve, želeći da okusi jedino Boga, i jedino tada se uspokojava).

b)  Takvom cilju je čovek bio pripremljen od samog stvaranja. Prilikom stvaranja u njega

je založen cilj.

6. Duša je veliko i divno delo. Pri stvaranju, Bog je njenu prirodu stvorio bez poroka. On ju je stvorio po obrazu vrline Duha, položivši u nju zakone vrlina - rasuđivanja, poznanja, blagorazumnosti, vere, ljubavi.

7.  On je u nju položio razum, volju, vladalački um, i u njoj zacario i drugu veliku tananost, učinivši je lako pokretnom, lakokrilom, neumornom, darujući joj da dolazi i odlazi u jednom trenu, da mu mišlju služi kada to Duh ushte. Jednom rečju, on ju je sazdao [sa ciljem] da mu postane nevesta i da ima zajednicu sa Njim, da bude u jedinstvu sa Njim, i da sa Njim postane jedan duh, kao što je rečeno: A ko se sjedini sa Gospodom, jedan je duh s Njime (1.Kor.6,17).

8.  Kao što čovek marljivo sabira u svoj dom raznovrsno blago, tako i Gospod u Svoj

dom, tj. dušu i telo, sabira i polaže nebesko blago Duha.

v) Zbog toga su prvosazdani bili u Bogu i posedovali velika preimućstva i dobra.

9.  Do prestupa, oni su bili obučeni u slavu Božiju... Dok je držao zapovesti, Adam je bio

prijatelj Božiji. Sa Bogom je prebivao u raju.

10. U Adamu je prebivalo Slovo i on je u sebi imao Duha Božijeg.

11. U početku čist, um je prebivao u svom poretku, sagledavajući svog Vladiku. I Adam je, ostajući u čistoti i blaženstvujući, carevao nad svojim pomislima, pokriven božanstvenom slavom.

12. Samo Slovo, koje je prebivalo u njemu, za njega beše sve: i znanje, i osećanje (blaženstva), i nasleđe, i učenje. I u snu je na prvosazdanima prebivala slava, tako da oni ne viđahu svoju nagotu.

13.  Čovek je bio u časti i čistoti, gospodar svega, počevši od neba, pa do dole, imajući [sposobnost da] razlikuje strasti, tuđ demonima, čist od greha i poroka, obraz i podobije Božije.

g) Međutim, to obilje blagodati nije posedovalo ništa prisilno. Čovek je bio slobodan da prebiva sa Bogom i blagodati, ili da se odeli od njih. On se odvojio i pao, kao i pali duhovi.

14.  Sva slovesna bića - anđele, duše i demone, Sazdatelj je sačinio čistim i prostim. Skretanje, međutim, nekih od njih ka zlu proizišlo je od njihove samovlasnosti [tj. slobode]. Naime, oni su svojom voljom skrenuli od dolične pomisli.

15.  Vidljive stvari su svezane nekakvom nepokretnom prirodom. One ne mogu da izađu iz stanja u kome su stvorene, niti imaju svoju volju. A ti si sazdan po obrazu i podobiju Božijem. Kao što je Bog slobodan i čini što hoće, tako si i ti slobodan. Ti si po prirodi lako izmenjiv.

16.  Naša priroda je lako prijemčiva i za dobro i za zlo; i za Božiju blagodat i za protivničku silu. Ona ne može da se primorava.

17.  Na taj način je Adam, po svojoj sopstvenoj volji, prestupio zapovest i poslušao lukavog.

18.  Njemu je bilo pripremljeno bogatstvo i veliko nasleđe. Međutim, stekavši rđave

pomisli i misli, on je pred Bogom propao.