Otišla sam daleko od tebe…

Htjela sam u toj daljini sebe pronaći…

A sve što sam našla bio si opet samo …ti…

Zar si morao baš u svakom trenutku biti prisutan u mojim mislima?Zar si me morao svojim glasom zaglušiti da ne čujem više nikog?Zar si me morao svojim dodirima zarobiti ovako snažno, pa da ne poželim više niti jedne druge ruke osim tvojih?

Zar si morao..?

Otišla sam želeći srediti misli i  sebi dokazati da sam hrabra…Da shvatim što si mi ti…Značiš li mi uistinu toliko puno ili sam sve to samo umislila?

I …nakon dugih  šetnji…nakon bezbroj novih lica…nakon skrivenih suza u mraku hotelske sobe…shvatih da mi značiš više nego što sam mogla i zamisliti…jer…šetnje su bile isprazne bez tebe…nova lica su bila neprimjetna…a suze…suze sam skrivala što nisam tvoja…i samo tvoja….