Ko prati duhovna dešavanja ovih godina - verovatno prihvata činjenicu o energetskim napregnutostima kojih u neka ranija vremena nije bilo.

Sa tog stanovišta priča o 2012. nije prazna.

Nezavnisno od toga da li neko veruje ili ne u posebna planetarna energetska dešavanja poslednjih godina, važno je da uočimo da postoje pogodniji i nepogodniji uslovi za primenu modela moći.

Da uzmemo nešto što je prizemnije i prihvatljivije: društevni ambijent.

Društveni ambijent ili kolektivna svest ambijenta u kojem vladaju kakav-takav red, u kojem se koliko-toliko cene kreativnost, prave sposobnosti, itd. - je jednan, a društveni ambijent u kojem se tavori, u kojem vladaju uravnilovka, haos, itd. - drugi milje.

Podrazumeva se da je mnogo lakše primenjivati model moći u povoljnijem ambijentu.

To, što se ciljevi u takvom ambinetu lakše ostvaruju, deluje kao povratni podsticaj, motivator. Princip "uspeh uspeva". Početni mali uspeh u nečemu što preduzimamo - podsticaj nam je za sledeći. I - tako u nizu, naviše.

I SUPROTNO! Ako više takvih "stvari" pokušamo, a naiđemo na neuspehe - onda samo počnemo da se ukopavamo u status quo-u.

Držati se svojih vizija u povoljnim uslovima je "mačji kašalj"!

Biti veran svojim pozitivnim vizijama u svetu koji se urušava, u svetu haosa, u svetu u kojem svi gube veru i poverenje, u svetu u kojem izrazito dominiraju negativnosti - zaista je gigantski poduhvat.

I što neko u težim okolnostima upornije ostaje usredsređen na svoje vizije pozitivnih promena - to, podrazumeva se, veću duhovnu snagu i pokazuje, i stiče.

Nije ovo poziv: "Postanimo svi duhovni divovi!". Mada, naravno, bilo bi poželjno, ako je moguće. Ali, ne možemo mi van svojih potencijala.

Ali je ovo kao jedno ohrabrenje, da pokušamo da nas u vizijama promena, koje formiramo ili formulišemo, ne slome teške okolnosti, u nama i oko nas.