S čim si mi to obgrlio srce…pa da si u svemu…samo…ti…

S kakvim to slovima slažeš riječi …da su mi sve ostale…sve one što nisu tvoje…tako…nevažne…

Od čega su ovi tvoji dodiri …tako nestvarno nježni,pažljivi …meki i…snažni…

I zašto…samo tvoj glas…mojoj duši donosi…mir…

 

 

Znam…sve je ovo zato što te…volim…

A volim te…jer…si… mome srcu prišao… tiho...

Laganim koracima,skoro u tišini …ušetao si u njega…a ja sam te ,svakim tvojim učinjenim korakom…voljela sve …više…

I sad …sve ono u čemu…nisi ti …sve je nepotrebno…nevažno…ponekad i…bolno…

 

 

Sad ne mogu i ne želim…slagati neka pobrkana slova…što ih rasipaju preda mnom…

Ona se jednostavno izgube …u nekom prostoru između…i ne uspiju stvoriti niti jednu riječ…da ostane…

Samo tvoje …ostaju…samo tvoje riječi čujem i kad nisi tu…

I …neki mi kažu,da te… previše osjećam…a ja bih htjela…još…

Kažu mi da sam…previše tvoja…a meni se sve to čini …premalo…

 

 

Meni je premalo tvojih dodira...

Jer…prepuna sam…želje za nježnošću…želje za pažnjom…

A kažu mi da ima i drugih…što znaju… ljubiti…

A  ja ,samo u tvojim rukama …sve to…imam i osjećam…

Samo pod tvojim prstima…moje tijelo…živi…i…moja duša…diše…

 

 

Ti imaš…nešto smirujuće u svom glasu…

I kad sam…nemirna,nesigurna…ili …tužna…tvoj me glas…umiri…

Svaki moj…nemir…tada nestane…i…svijet poprimi…boje…

Nestane sivilo, što me poput sjene ponekad danima prati…

A svaki zvuk tvoga glasa…mome licu…donese…osmijeh…

 

 

…I zbog svega toga te…volim…

…I zbog svega toga te…čekam…