1) Možda tek sada, što su planetarno-energetska naprezanja veća, uočavamo koliko je naivno bilo koje duhovno učenje koje nudi kompletan program duhovnog rasta, tj. zasniva se na jasnoj koncepciji duhovnog rasta, na poznavanju svih uslovljavajućih faktora. Ili je naivan takav naš stav.

2) Svako ili mnoga od njih svakako sadrže korisne "sokove" (opet se vraćam na ideju o nektaru), ali - nema učenja koje samo po sebi daje kompletno uputstvo za duhovni rast.

3) Bilo koja duhovna tehnika koju isprobamo - svakako je korisna, svakako će nam doneti duhovne pomake. Ali ne i kompletne odgovore i kompletan program duhovnog čišćenja i rasta.

4) Ako uzmemo možda najpoznatiju - meditaciju... Svakako je izuzetno korisna. Makar samo kao duboko, bezmisaono poniranje u sebe, duboko opuštanje, doticaj sa nekim najsuptilnijim sferama našeg bića...

5) Ako čak i uzmemo da ona donosi najjače proširivanje i rast svesti - proširenje i rast svesti znače u jednom trenutku, neminovno, jer je to logika duhovnog rasta, empatičku povezanost sa svime što postoji. Ta povezanost znači - povezivanje sa patnjom čovečanstva. A suočavanje sa patnjom, bilo kojom, bilo čijom, ne znači blaženstvovanje.

6) Nošeni bilo kojim talasom duhovnog učenja - nasučemo se uvek na obalu PATNJE, ili: muka, problema, itd. Drago mi je da vidim da je i Ošo govorio o značaju patnje u našem rastu.

7) Da ne bude da je ovo poziv na patnju! Ko se oseća hronično lepo i ispunjen je samo lepim emocijama i nošen je maticom prijatnih životnih dešavanja - SVAKAKO DA JE TO DOBRO. I on treba da ide tim svojim putem. Jer je jasno da svako od nas ima svoje staze i bogaze, nekoga neke od njih vode kroz trnje, nekoga neke kroz cvetne livade... Sve ima svoje, na jednoj strani se dobija, na drugoj se ne dobija... Neću da kažem - gubi, jer nema gubitaka, ima samo različitih iskustava.

8) Težak put je prilika za kurs ubrzanog duhovnog čišćenja i rasta, ali je - težak. Čini mi se da baš Ošo reče: nije on za svakoga, tj. ne bi svako pristao da ga ima. Što je verovatno povezano i sa nekim duhovnim predispozicijama koje donosimo iz Viših svetova. Ko ih ima veće - usuđuje se da ide Putem patnje, ko ih nema - ne usuđuje se.

9) Put blaženstvovanja je lakši, tu je lepo iskustvo uživanja u životu, ali: imamo trenutnu, u ovoj inkarnaciji, uskraćenost za ubrzaniji rast. Moram da ponovim objašnjenje iz neke objave: zemaljska škola nam pruža mogućnosti za tako intenzivan duhovni rast, kakav nije moguć nigde drugde, van zone ovakve materijalnosti. To ne znači da nema duhovnog rasta u višim sferama, već - da nema takvih prilika za intenzivan rast.

10) Na ovo sam se osvrnuo zbog nekih iluzija o duhovnom rastu i prosvetljenju. Nekako se oni povezuju takoreći sa postizanjem nirvane i sa nekim višim moćima.

11) Nirvana i više moći svakako da mogu biti rezultat nečijeg duhovnog napora. Što ima veze sa već spomenutim duhovnim potencijalima sa kojima se neko inkarnira na Zemlji. Onaj, ko se inkarnira sa velikim potencijalima - svakako da to može i da postigne. ALI - GDE?!

12) Vraćamo se na ono: sve ima svoje. Duboko verujem učenjima (kao što je, na primer - učenje koje prenosi Tatjana Mikušina) u kojima se kaže da se visok duhovni nivo ne može postići u uslovima običnog života u masi. Koji znači da neko živi u porodici, sa svim profesionalnim, društvenim i porodičnim obavezama i kontaktima.

13) Zašto? Uvek i uvek dolazimo do faktora koje neki izbegavaju da priznaju: sveopšta povezanost svega što postoji, naša povezanost sa svime što postoji, da uzmemo zemaljski kontekst, znači - povezanost sa kolektivnom svešću. U jednom trenutku svog duhovnog rasta mi moramo da udarimo glavom o plafon ograničenja kolektivne svesti u kojoj smo.

14) Biti sav pozitivan u okruženju koje je nabijeno negativnostima! TO JE BOLNO! To je kao da uzmemo da nekim osetljivim instrumentom zakucavamo eksere, pa se čudimo što se polomi: kako, pa i čekićem zakucavamo eksere, pa mu ništa ne fali!

15) Drugo, tu su negativni eneregetski uticaji kolektivne svesti - na suptilnom planu, koje mi i ne možemo da registrujemo, ali koji postoje i deluju, kao i ultra zraci. Duhovni učitelj Babadži je živeo u izolovanim uslovima, u nekoj planini. Povremeno je zalazio u masu, radi prenošenja svog učenja. Po njegovom svedočenju: nakon povratka u prirodne uslove u kojima je inače živeo - bilo mu je potrebno po nekoliko dana čišćenja od energija koje je upio u masi, te se tek nakon toga vraćao stanju ravnoteže.

16) To nije usamljena priča o duhovnjaku koji živi daleko od ljudskih naselja. Koliko mi je poznato - nastoji se da i manastiri budu u takvim uslovima. Dakle, visok duhovni nivo teško je postiživ u uslovima uronjenosti u masovnu svet. To ne znači da u tim uslovima nema duhovnog duhovnog čišćenja i rasta, već znači da se postizanjem viših vibracija svesti u tim uslovima ne mogu očekivati isti efekti kao se oni mogu postići u izolovanim uslovima.

17) Ništa nije nemoguće, sve je u zemaljskoj Igri eksperiment i sticanje iskustava, nije nemoguće da se neki i u teškim uslovima svakodnevnog života u masi visoko duhovno uzdginu, ali, to bi svakako bilo uz veoma visoku cenu, cenu možda skoro nepodnošljivih trpeljenja. Kao što, čini mi se, reče Ošo - Put patnje, u ovom slučaju, baš intenzivne patnje, nije za svakoga. Jer svakome nije ni potreban, nije planom duše ni predviđen. Ako jedan uspe u takvom pokušaju - na dobitku su svi.

18) Za mene nezaobilazna veza svega ovoga sa modelima moći, dakle, sa uzgajivanjem vizija menjanja teških okolnosti...

19) Nekome bi se učinilo da se tu krije paradoks: prihvatam razvojne potencijale muka i teških životnih uslova, a ovamo - gajim vizije o poboljšanju tih uslova, o ravnoteži, itd. Rekao bi taj neko: koga mi to lažemo?

20) Već smo videli u prethodnom tekstu kako primenom jednog drugačijeg modela mišljenja (nazivamo li ga hologramskim ili nekako drugačije, nebitno je) - mi možemo da spajamo paradokse, da povezujemo nepovezive "stvari"...

21) Uostalom, to je jedna grandiozna sinteza kakva nam je svakako potrebna u nekoj izlaznoj fazi Starog sveta: tek takvom sintezom mi priznajemo pokretačku, dubinski pozitivnu  ulogu negativnosti, ili - principa Tame, Iluzije. NEMA NAM PRAVOG ISKORAKA IZ SVETA TAME - DOK NE SHVATIMO I PRIZNAMO DA JE I ON DEO BOŽANSKOG PLANA, KOJI IMA SVOJU SVRHU. NEMA NAM PRAVOG ISKORAKA, SVE DOK BEŽIMO OD NJEGA ILI DOK ZAMIŠLJAMO DA GA POBEĐUJEMO. U SEBI ILI VAN SEBE, SVEJEDNO!

22) Ko u primeni modela mići definiše ciljeve vezane sa nivo puke materijalnosti - svakako će imati uspeha u tome. I Sile-Bića Tame baš će svesrdno pomagati njegove težnje. Zašto i ne bi? Pa takav se sve dublje ukopava u svetu iluzija. Otkuda ja to znam? Ne znam, samo sledim duhovnu logiku. Da li je onima koji su u "Tajni" težili novcu, i postizali ga, težili vili i luksuznim životnim uslovima, i, videli smo, postizali sve to - bilo šta od toga moglo da bude DUHOVNO FUNKCIONALNO? Ili ih je naprotiv, samo udaljavalo od sebe i od samorazvoja? Svako može lako da odgovori na ovo pitanje.

23) Dakle, ko bude definisao u svojim vizijama ciljeve iz prizemne zemaljske sfere (novac, karijera, luksuzni ili optimalni životni uslovi, itd.) - svakako će to postizati upravo na sve one impresivne načine na koje je to opisano i u "Tajni". E, ALI NEKO POČNE DUBLJE DA RAZMIŠLJA, PA POČNE DA DEFINIŠE CILJEVE I VIZIJE IZ DUHOVNE SFERE, MOŽE SE DESITI DA ČAK POČNU NAOPAKE STVARI DA MU SE DEŠAVAJU U ŽIVOTU.

24) Jer pokretanje procesa duhovnog čišćenja i rasta - nezaobilzno nas uvlači u izbijanje svih negativnih energija koje nosimo u sebi (svako ko se inkarnirao mora ih imati u sebi, samo je pitanje da li po planu njegove duše one dolaze na red za preradu baš u ovoj inkarnaciji), izbijanje tih energija može da izazove manja ili veća obrušavanja u njegovom životu. U to sam se vrlo jasno sam uverio, znam da sam nailazio na primere ljudi kojima se isto dešavalo: npr. kod već spomenute Tatjane Mikušine, pokretanje unutrašnjih muka izazvalo je pravi pakao u uslovima u kojima je živela. To svakako mnogi mogu da uoče i kod sebe.

25) Ovo je svakako bila važna napomena za primenu bilo kojeg modela moći: ukoliko počnemo da ciljeve vezujemo za više, duhovne promene - možemo očekivati privremena teška dešavanja i u nama i oko nas. Jer SU TA, TAKVA DEŠAVANJA - PUT ISPINJENJA VIZIJE KOJU SMO SAMI FORMIRALI. Što su nam ciljevi prizemniji, dakle, dalji od duhovnih vrednosti - to će nam lakše polaziti za rukom.

26) Ovde je svakako najveći problem to što nam je u zemaljskim uslovima svest toliko zatamnjena negativnom energijom, da mi ne možemo lako i jednostavno da sagledamo i prihvatimo pravu funkciju svega teškog što nam se dešava u životu. Spontano težimo sreći i zadovoljstvima, kada nam se dešavaju suprotne "stvari" - doživljavamo ih kao loše po nas... No, to je izazov života u iluziji.

27) Bilo bi nam lakše kada bismo mogli povremeno da se izvučemo iz ovog sveta, da ga na trenutak osmotrimo iz neke više sfere... E, ali onda ne bismo imali tu moć Tame ili sveta Iluzije: gde sve može biti i ovakvo i onakvo; gde bolest može biti i nešto loše, i nešto dobro, zavisno od toga kako je doživljavamo i shvatamo.

29) PA SAD - BUDI MUDAR I SNAĐI SE! TJ. BAR SE NAPREŽI DA SE SNAĐEŠ, I OD TOGA ĆEŠ IMATI VELIKE KORISTI!