…Život je vir…

…Stalno se okreće i vrti …

…Pokušava nam dokazati koliko je netko čvrsto vezan uz nas,koliko nam je stalo da taj netko bude uz nas i koliko želimo da budemo cjelina…

…Moj vir se oduvijek okretao nekako brzo i na toj putanji okretanja,susrela sam mnogo ljudi koje sam prihvatila da me prate u tom mom okretanju…ali, kad god bi se vir,uz pomoć novog naleta vjetra ,nešto brže okrenuo …oni bi nestajali…

…Nestajali su baš kao što list sa grane nestane ,kad zapušu oni prohladni jesenski vjetrovi…

…A ja se, nisam zaustavljala zbog tog lišća ,jer njihova stabla ionako nisu pustila korijenja i nisu se čvrsto vezala za mene…

…Vir se okretao i okretao …i tad…sasvim iznenada…ispred mene se stvorio …zid…

…Nisam znala što dalje…

…A na tom zidu bio si…ti…

…Stajala sam tako neko vrijeme pokušavajući shvatiti što mi se dogodilo…A ti si tada ispružio svoju ruku…uhvatio me i prebacio preko zida…poput nekog pera…

…Znala sam odmah da će od tada biti sve drugačije…Znala sam da će moje okretanje usporiti …jer…već od prvog dodira tvojih ruku ,postao si dio mene…

…I sad ne želim da se ovaj vir okreće brzo…Ne želim da nestaneš u tom okretanju…jer postao si  dio mog vira i pokazao mi sve njegove ljepote…

…Sad se s tobom okrećem polako i ne želim žuriti…Želim te polako voljeti …i čvrsto se priljubiti uz tebe…Želim da mi svojim dodirima otjeraš onaj strah,koji se javlja u meni pri svakom novom okretu…

…Želim te u svom viru …jer…lijepo je biti cjelina s tobom,a korijenje si ionako već odavno pustio…

…Lijepo se okretati s tobom…o ovom čarobnom viru …u viru gdje sve što nije dio tebe u tom okretanju nestaje…a lijepo je jer …ti… ostaješ…