Još samo par minuta i …tu sam…

Vidjet ću te…opet…

Dodirnuti…poljubiti…

I…drhtim…al,ne…to nije strah…jer,nije nam prvi put…

Drhtim jer,u meni gori tisuću i jedna vatra ,koju  ćeš…znam,još dok ti dolazim,već tada znam, da ćeš, do jednu ugasiti…

Ugasiti ćeš ih svojim dodirima …i…ostavit  ćeš,kao i prošli put…ostaviti ćeš toliko žara ,koji će tinjati,sve do ponovnog našeg susreta …

I tada će,kao i sada …biti dovoljan samo jedan dodir da se sva ona vatra u meni ponovo razbukta…kao i sve one želje za tvojim rukama…usnama…i tvojom nježnošću …

 

Koračam prema tebi i…ne osjećam tlo po kojem gazim…

Konačno te dodirujem  i …sretna sam…

Prislanjaš svoje usne na moje i…ništa više nije važno…

Osjećam svaki dio tebe… pored sebe i…opet sam tvoja…samo tvoja…

Tvoje ruke poput magneta pripijene su uz moje tijelo…ne odvajaju se od njega …i svaki tvoj topli pokret, u meni hrani onu glad što je osjećam …za tobom…

Hraniš me požudom …

Hraniš me nježnošću…

Hraniš me svakim ….novim dodirom…

I…opet…opet  te u sebi imam…i opet…će,kad odeš…kao i zadnji put…u meni tinjati onaj žar…dok ga  te tvoje ruke i tvoja blizina ne rasplamsaju u onu poznatu mi …vatru strasti…