Čuješ li…kako i ova noć ,glasno… u tišini prolazi…

Čuješ li moj uzdah,što se potkrada iz grudi…čuješ li koliko čežnje u njemu ima…

Znam ,ne možeš doći …a ja bi baš večeras htjela…da mi onako …raspustiš kosu…i da je odmah zatim,kao i onda…skloniš s mog vrata…

Da je skloniš…zbog poljupca,što ga utiskuješ na moje rame…

Da vrhovima prstiju obrubiš …siluetu moga  tijela, da me …opet uzmeš…prisvojiš…i da me ,onako,kako samo ti znaš…ugriješ …toplinom svoga  daha…

Večeras  bi htjela da uronim u svijet,koji si mi ,upravo ti ,pokazao da postoji…

Htjela bih ,kao one noći …da ti šapućem  ime...dok se usnama spuštaš ,mojim tijelom…i da šapat tvoga imena …postane glasan…najglasniji…

Da u tom šapatu čuješ…koliko mi svojim dodirima ,ljepote i ljubavi …pružaš…

Htjela bih …da nam se …oni mali sitni mladeži…dodirnu…

I da …s onog vrha …svijeta,u koji si me podigao …padnem na tvoje grudi…i zaspem, slušajući ...najljepšu uspavanku…uspavanku satkanu  od…pomiješanih nota,tvojih i mojih udisaja…