…Od kad tebe znam…sve je nekako drugačije…

…Drugačije se budim,drugačije živim,dišem …drugačije snivam…

…Ne zaustavljam se više ,na svaki zvuk moga imena…

…Čujem …samo tvoj glas…

…Jer, moje ime…najljepše zvuči, sa usana tvojih…

 

... A tvoje…tvoje je izbrisalo, sva ona prethodna imena…

…Tvoje je zasjalo …i sva  druga su izblijedjela…nestala……

…I ono je, sasvim dovoljno, da na mojim usnama izmami …osmjeh zadovoljstva …

…Dovoljno da… osjetim čežnju,kad ga netko slučajno spomene…

…Da osjetim nježnost, u tom imenu …sa tako malo slova ,a tako puno ljubavi…

 

…I sinoć su me zvala,neka čudna imena…

…Neki, meni,sad već strani ljudi…

…Al…oni ne znaju ,da ja sad imam …tvoje ime…

…I da je ono pobijedilo sve njih…

…I da  više… ne trebam, ni jedna druga slova…osim slova …tvoga imena…