Danas sam jako tužani i umorna od ove Hrvatske.Umro je moj brat po oružiju.Na njegovom pokopu po njegovoj želji nije bilo zastave,počasnih polotuna jer ovo nije Hrvatska za koju se on borio.Bilo nas je par iz postrojbe čija je on imena rekao svojim roditeljima.Zabranio je roditeljima u novinam objavi da je umro.Njegovi roditelji poštovali su njegovu želju. Njegov pogreb je bio upravo onakav kakva je on bio čovjek za Hrvatsku je da sve,od Hrvtaske nje uzeo ništa, ali nije  niti dobio,niti je išta tažio osim jedne male sitnice da da bude čovjek u ovoj lijepoj našoj.Nako pogrea shavtio sam da nas je sve manje i manje,a tužna je spoznaja da bi neki u lijepoj našoj voljeli da nas nem da nepostojimo,jer sada smeamo nekim višim državnim interesima,Pitam s da li bi bilo Hrvatske bez nas ili bi bilo bolje da smo bili pripadnice Minskeske ili Frakfrske bojne.Mislim da većina zan koje su to bojne ,za one koji neznaju to su VELIKI Hrvati koji su pobjegli iz Hravtske kad ih je ona trebala.Oproste na zbrčakane misli ali sam noćas to morao napisati jer za sutra neznam....