Prosečno razvijena ili zatvorena svest ne želi promene, ona želi da suštinski sve ostane status quo. Uz neke, u postojećim kosmičkim dešavanjima - marginalne spoljašnje promene (bolje plate, bolji životni uslovi, uređenija država, itd.).

Zatvorena daje ton kolektivnoj svesti, izrazito dominira u njoj.

Otvorena svest, svest otvorena za promene, nekako je odmicala, makar koliko, na duhovnom putu. Preobražavala se, ako ne više, a ono koliko-toliko.

Ova svest žudi za energijama promene, koje će zapljusnuti kolektivnu svest, tako da je prodrmaju iz korena.

Jer, ostrvca otvorene svesti trpe u okeanima kolektivne svesti, trpe kočničarske energije status quo-a, koje masa emituje, koje i ta osrtvca preplavljuju i guše.

Kako energije promena, dubokih unutrašnjih promena, budu sve jače delovale, tako će potresi u zatvorenoj svesti biti sve veći. Počeće da se „ludi“ na sve strane. Što zatvorena svest u većem grču bude branila status quo, to će je energije promena jače potresati.

Sve dok i ona ne počne, u početku svakako dosta bolno, da se otvara i da se prepušta promenama.

Na drugoj strani, oslobođena stega kočničarskih energija kolektivne svesti, otvorena svest će naglo procvetati.

Kao visibaba u proleće!