1.

Kada izađem za drva, pa susretnem komšiju Milovana, kome kažem: „Jesi li čuo da na televiziji javljaju za poboljšanje vremena, u maju?“, a on odgovori: „E, i ti im veruješ, sve su to lažovi!“...

Pa još usput vidim crnog mačora, koji šmugne iza šupe.

A ja sam prehlađen, jer sam juče nekoliko sati na minus petnaestak radio neke fizičke poslove, dakle, da uzmem da mi se neki virusi „zakačili“.

Onda vidim oblake na nebu.

A znam da su iza njih zvezde, koje trenutno ne vidim.

Pa čujem galamu dece, koja se u blizini sankaju.

Utom prolazi i komšija Živorad sa psom kao tele, ne zna se da li on vuče psa ili pas njega, usput mi spomene (Živorad, a ne pas) da je celu Evropu snašao Sibir.

Itd.

Šta povezuje:

Komšiju Milovana - crnog mačora - viruse - oblake - trenutno nevidljive zvezde - galamu dece (tj. decu) - komšiju Živorada i njegovog psa...?

Objedinjuje ih POLJE MOJE SVESTI!

2.

E, sad...

Da uzmem neku članicu sa „Magikusa“, koja ponekad pročita poneku od mojih pisanija, kao što i ja pročitam poneki njen tekst.

Pa da uzmem pretpostavljene „detalje“: neki bivši plavooki dečko - neka šarena maca - „poludeli“ lap-top - neka komšinica sa kojom se pije jutarnja kafa, itd.

Sve te pretpostavljene "detalje" objedinjuje POLJE SVESTI te članice.

Polja njene i moje svesti su kao dve lopte koje imaju zajednički presek - „Magikus“.

I svako od nas dvoje ima mnoštvo drugih „lopti“-polja svesti, sa kojima ima različite zajedničke preseke.

I tako svi zajedno tkamo delić Jednog Polja Postojanja.