Poznati stav o životu kao Igri - nije teško osećati i primenjivati u nekim običnim životnim okolnostima.

Međutim, povremeno ovaj stav može da deluje ironično, čak cinično, kada su u pitanju teški ili tragični događaji.

To, što su oni u našem doživljavanju, ZA SADA, teški i tragični, znači da još nemamo širu percepciju i dublje sagledavanje. I oni nam tako deluju iz stanja svesti koje sada imamo.

Kada budemo imali dublje spoznaje i prošireniju svest, i nečiju smrt sagledavaćemo, doživljavaćemo kao lagani prelaz na drugi ili drugačiji nivo postojanja, pri čemu se naši kontakti  i komunikacija sa onima koji odlaze sa našeg nivoa ne moraju prekidati. Smrt će nam tada biti kao kada neko u sadašnjem smislu pređe da živi u nekom drugom gradu, pri čemu mi imamo mogućnosti i da se vidimo i da se čujemo.

Dakle, u takvoj "građi" situacije - smrt za bližnje više nije emocionalni potres u smislu "propasti sveta", odlaska u ništavilo.

I TADA ĆE STAV "SVE IGRA JE!" BITI KONSTATOVANJE REALNOSTI.

Ako smo za pojedine životne situacije još daleko od toga, ne znači da ne treba i da ne možemo da ovakav stav GAJIMO U SVOJOJ SVESTI! Kao cilj kojem težimo. Cilj drugačijeg doživljavanja relnosti u kojoj smo.

 

"Sve Igra je"

u svetu Materije,

u snu Materije!

Budeći se,

sve jasnije,

sve dublje

osećamo:

"Sve Igra je!".

Dobitak,

lepota,

polet -

"Sve Igra je!"

Gubitak,

ružnoća,

klonuće -

"Sve Igra je!"

Naša nova mantra,

zvučna zaleđina

u nama samima,

pred burama Starog sveta.

"Sve Igra je",

u kojoj stičemo iskustva,

duhovno se obogaćujemo,

i pri svakovrsnim gubicima,

u spoljašnjem svetu.

Tragični i teški događaji

bacaju nas na kolena,

pritom više nego drugde

na iskušenju smo

da shvatamo i osećamo,

DA PONAVLJAMO:

"Sve Igra je!".

Naš rast

izoštrava nam pronicljivost,

kojom i ispod slojeva

teškog i tragičnog

prodiremo do slojeva

Scenarija i Glume,

po kojima, sa kojima

igramo u ovom životu.

Toliko smo se zaneli glumom,

da i ne vidimo kako su

i teške i tragične situacije -

samo deo Scenarija i Glume.

Na Tački Preokreta,

kada se spusti zavesa

nad ovom Predstavom,

pa se podigne za novu -

biće nam sve jasnije.

Dotle ponavljajmo,

pevušimo u sebi:

"Sve Igra je!".