Noćas sam opet,po ko zna koji put… pretresala svoj… život…

Hladnoća i praznina…koja se uvukla u moju sobu,natjerala je moje misli da krenu listati knjigu…knjigu moje prošlosti…

I znala sam da će …i ova noć biti duga…

I…bila je…

Bila je…al ne zbog velikog broja stranica…već zbog onih listova što ih htjedoh pocijepati…istrgnuti…

Zbog listova ,za koje poželjeh,da se nikad nisu ispisali u ovoj knjizi…u knjizi što se …život zove…

Al' …nisam ih mogla istrgnuti…

Nisam mogla … niti jedno slovo  izbrisati….i sve što sam uspjela napraviti je….preskočiti…okrenuti…list …dalje…

Ali onda shvatih,da mi je tako malo stranica ostalo ,koje ne preskačem …kojima se rado vračam…

Da…plakala sam i…noćas…

I iako mi je dan bio naporan…i umor mi svladao tijelo…misli se nisu mogle umiriti…

Listala sam …dalje…i dalje…

I kad sam skoro stigla pred kraj…slova  u knjizi počela su izgledati nekako drugačije…

Stranice su počele biti prenatrpane riječima…rečenicama…u kojima sam „čitajući“ ih osjećala…radost…nešto lijepo…nešto što nikako nisam htjela preskočiti….Čak sam „čitala“ i ono između riječi…ono što nema slova…ono neizrečeno…neispisano…

Na tim stranicama počinje priča o…tebi…o…nama…

Priča, kako si me svojim jednostavnim,a meni tako simpatičnim smislom za humor privukao …i učinio mi dane praznima,kad u njima ne bi bilo tvoga osmjeha…tvojih riječi…

Priča…kako je vrijeme ,koje smo provodili zajedno,nakon nekog vremena,počelo dobivati neki drugi…ton…

Ona početna bezazlenost naših susreta i razgovora prerasla je u…nešto…više…i ja sam …se…polako…zaljubljivala u…svaku tvoju riječ…u svaki tvoj pokret…u ono što…mi pružaš…daješ…

Zaljubljivala sam se u …ono…što ti jesi…i…voljela sam sebe…zbog onog što ja jesam…kad sam s tobom…

Upoznavala sam te polako….a tako brzo sam se zaljubila …jer…svaki novi dan,što bi donio nešto novo od tebe…donio bi mi samo još jedan novi razlog, da te zavolim još više…

Pričala sam ti o sebi…a ti si slušao…ti si…čuo…ono što pričam…i…na tvojim rukama …u tvom krilu…svijet je izgledao…svijet izgleda….savršen…

Jednostavno si bio …i jesi…drugačiji prema meni…drugačiji od svih koje sam susrela…u svom životu…

I konačno,nakon dugo listanja…konačno sam uživala „čitajući“…prelistavajući… svoju …knjigu…

Na tim stranicama upisani su naši poljupci…upisani su tvoji…neopisivo nježni dodiri…upisan je svaki detalj…onog „nečeg „što se dogodilo…između nas…

Ljubav?....Dogodila se ljubav…i…uljepšala stranice mog života…

 

Polako sam tonula u san…polako su  moji misli...postajale mirne…i polako …sasvim polako okretala se nova stranica…

Na njoj nije bilo …ničega…Prazna…bez ijednog slova…Prazna …toliko prazna da sam u toj praznini osjetila …gušenje…

Gušila sam se…jer…noćas sam te tako jako trebala pored sebe…

Noćas mi je bilo prehladno…noćas sam se htjela pokriti tvojim tijelom,kao onda… i…ispisati još jednu stranicu…kojoj ću se …rado vračati,kad opet budem prelistavala svoju…knjigu…prošlosti…

Al…sklupčana u hladnoj postelji,zbog ovih daljina…zbog…svih ovih prepreka što nam stalno padaju  pred noge….probdjela sam još jednu noć…bez tvoje topline…

I ostavila sam…noćas sam ostavila stranicu …praznu… neispisanu…jer…kad se jednom vratim unazad…da  ne osjetim…opet …ovu bol …ovaj grč u želudcu …zbog…ove želje za tobom…zbog svega onog…što nas dijeli…zbog svega onog što bi htjela…što hoću…da podijelim…s tobom…

…Zaspala sam…pred zoru…

Zaspala sam uz pjev ptičica…što svojim cvrkutom ,u svaku zoru …veselo pozdravljaju …novi dan…a ja , u tom cvrkutu…čujem zvuk …nade…

Zvuk  nade…da će mi ovaj nadolazeći dan…donijeti…tebe…da će još jedna stranica biti ispisana…biti ukrašena slovima …ljubavi….