Kakve sad mišljenje

može imati tajne,

kad svi ga koriste,

i svi znaju, šta ono znači?

Pa... zavisi, kako ko,

vidi, postavlja se...

Neko semenku zasadi,

i - kakvih tu ima tajni,

da rodi mu, zasađeno,

čudna mi čuda,

da iz semenke pšenice

izraste pšenica.

A nekome - tu tajna,

veličanstvena tajna

Postojanja, u kojoj:

zrne sadrži ceo program

nove biljke, i svih novih,

biljaka, koje dolaze,

iza nje, u nizu postojanja...

Mislio sam, nedavno,

za tajne mišljenja,

da one nam poluga,

za primenu načina

preobražajnog delovanja,

na nas same,  na naš život.

Spoznata moć mišljenja,

da ima veću

preobražajnu moć.

Tražio sam ključ,

ključ tajne mišljenja.

A onda, vremenom, vidim:

širi tajni krug,

regione našeg bića,

iz kojih nam izviru

širi planovi usmerenja,

glavnih tokova

u našem mišljenju.

Valjda mi mislimo

našu misao, a ko bi drugi?!

I jeste tako, ja biram,

da li sada da mislim:

o cvetnoj livadi,

o zvezdanoj noći,

o prahu koji ide u prah...

Ali, kada osmotrimo

podzemne tokove

kovitlaca našeg mišljenja,

vidimo, bar malo jasnije:

kao da nam se iznutra nameću

redom neke teme,

kojima se bavimo

više dana, one nam u fokusu.

I ciklično im se vraćamo,

na nekim višim nivoima,

sa novim uvidima,

sa proširenjem misaonih vidokruga.

Spirala našeg misaonog rasta.

Onda je traženi ključ:

osloniti se, najdublje što možemo,

na unutrašnje čulo,

na unutrašnje usmerenje,

kojima ćemo biti navođeni

na teme i pravce mišljenja,

koji nas najsigurnije vode

po spirali misaonog rasta.