…Sinoć sam opet usnula onaj jasan san… Ili je to ipak bila java?...

…Ja više ne razlikujem snove od stvarnosti,jer tvoje ime pronalazim posvuda ,a tvoje tragove osjećam u  svakom trenutku svoga postojanja…

 

…Sinoć sam ti pričala šutnjom,jer nisam htjela da te budim…

…Ostavila sam tišini da ti kaže, koliko te jako trebam pored sebe i  kako je lijepo leći pokraj  tvog toplog tijela…

 

…Sinoć sam te slušala kako dišeš ,i u tom disanju čula tvoje riječi…

…Govorio si mi nježno…tiho…gotovo kao i onda kad si budan, kao  kad ,zbog tvog šaputanja,zadrhtim…

 

…Sinoć sam te milovala i dala ti sve što  si htio uzeti …

…A ti si  uzeo…  sve…I sad sam tvoja …Jer, obilježio si me svojim mirisom…i svojim usnama si označio, i onaj  najmanji dio moga tijela…

 

…Sinoć sam zagrlila tvoju dušu… i tim zagrljajem ispunila svoju…

…Postao si dio mene…postao si ono nešto što ne želim da ikad iščezne…I zato …želim da znaš, da si uvijek tu…u meni…i u snu i na javi…

 

…Želim da znaš da si bio i jučer…da si i danas …i da ćeš biti i sutra…ono nešto što ne želim da ikad iščezne…Bio si,jesi i ostat ćeš …moj ostvareni san…