Danima već pokušavam …reći ti…kako sam…

Pokušavam ti pričati o…nedostajanju…

O onome što si mi dao…o osjećaju što si ga stvorio …svojim riječima…svojim dodirima…i  svim onim…što…jesi…

A znam…da ni danas…vrijeme neće raditi za …nas…

Ni danas neću vidjeti kako mi pogledom ocrtavaš…svaki dio moga tijela…

Ni danas neću rukama putovati…po …tebi…niti ću čuti kako …dišeš …u mom …zagrljaju…

Neću se niti  ovog nadolazećeg  jutra probuditi uz tebe …onako …kao što sam one noći smjestila svoje tijelo u …tvoje krilo…

Onako kad si me rukama stisnuo uz sebe…i kad je…moja duša disala …usporedno s…tvojom…

I danas će proći dan…bez tvoje blizine…

Ni danas neću…disati…

Samo ću snažno udahnuti i…zadržati zrak…da održim sebe …u  ovoj lavini, što me iz dana u dan …zatrpava…

Zadržat ću dah i…čekati tvoje usne…da mi udahnu…ljubav…

Jer…teški su mi ovi dani…

U njima su vrtlozi ,za koje mi ponestaje…snage…

Krila mi se sve teže i teže bore s vjetrovima,što su se podigli sa sve četiri strane…

Podigli se …pa me guraju,bacaju…lome…

I…strah me…strah me da mi ne polome ova ,sad već pomalo i  umorna krila…

Jer ona su moj put do …tebe…

A …samo tebi mogu pričati…o nedostajanju…

Tebi ….mogu reći,pokazati,dati …sve…sve što poželim…

Tebe mogu ljubiti onako…besramno…i …iskreno...

I samo kad sam s  tobom…slobodna sam  ...

Slobodna za let …slobodna da dosegnem visinu …nebesku…

Jer…samo si ti…vjetar …što nježno dodiruje moja krila…

I samo na tvojim rukama…ta ista krila…mirno i sigurno …odmaram…