ROPSTVO
Do neke granice treba se strpiti;
Do neke granice – trpiti.
Sve preko toga je MAZOHIZAM.
Autodestrukcija. Patnja, nažalost.
Posao danas, kao i odnosi, nekad,
Ustvari, gotovo oduvijek,
To je pakao pravi, ropstvo,
A ne užitak stvaranja,
Nešto ogavno i neprirodno nas davi,
Živo biće guti, mlavi.
U tako nepravedno uređenom društvu,
Poštena osoba - pati.
Može to netko shvatit?