Sistem znanja.

Kao iluzija upakovanosti znanja u jednu celinu.

U kojoj je sve međusobno povezano, sve na svome mestu.

Desi se neko, možda i ne tako veliko otkriće.

Da bi se ono ubacilo u sistem - često mora da se pretumba deo sistema, čak ceo sistem, ako je otkriće veće.

Tu apstrakciju sam vrlo često sasvim konkretno osećao u svom životu.

Kada sam pokušavao da neke svoje ideje uobličim u obliku sistema ili u obliku neke celovite teorije.

Možda ne dođem do polovine sistema, a dese mi se uvidi koji počnu da urušavaju sistem.

Što je neko usmereniji na stalna samoispitivanja i preispitivanja onoga što radi i onoga što piše, to mu manje može poći za rukom da napiše knjigu kao sistem znanja o nečemu.

Time ne mislim da znanja nisu sistemski precizno klasifikovana u nekim višim sferama Postojanja.

Već - da mi imamo muke sa sistemima znanja ovde, na Zemlji. Tj. ovde i sada, ZA SADA...

Ja sam krenuo u eksperiment primene modela moći.

Počeo sam bio da teorijski uobličavam ono što imam kao svoja iskustva u dosadašnjim primenama, kao i onoga što već imamo u vezi sa tim, u knjigama, na video-zapisima...

Naišao sam na već opisane probleme.

Kad naiđemo na probleme, zastanemo...

Pojavilo mi se kao rešenje ovo što stoji u naslovu: "Ja - u procesu!".

Dakle, da pratim sebe u procesu primene modela moći, i da ta dešavanja i iskustva prenosim.

To bi bile kao beleške toka jednog eksperimenta...

I sva teorijska zapažanja koja budem davao - proizilaziće iz toka samog eksperimenta.

A svakako da je takav prikaz mnogo jasniji i zanimljiviji, ubedeljiviji nekome ko je eventualno zainteresovan za model moći.

Danas - zainteresovan za čitanje o njemu, sutra - za njegovu primenu!