U svom komentaru Akrap je već naznačio suštinu logike nekih naših ragovora: „sličan razgovor (s malo više parodije) vode donald i elizabeta u ionecovoj "pjevaćici"...po meni večina razgovora počme s jedne točke pa se razgrana na bezbroj strana potom se vrati na istu točku..al tada je več kasno...jer sugovornici zaborave gdje je početak bio..i opet u krug..l”

Tome bih dodao neka svoja zapažanja.

1. Potreba za komunikacijom.

Nezavisno od toga da li je u pitanju prizemno ogovaranje ili neki ozbiljniji tok razgovora, očigledna je potreba za komunikacijom: potreba za iskazivanjem svog mišljenja, svojih utisaka, doživljaja, potreba da se to čuje od drugih, u navedenom slučaju to je i potreba da se upoznaju i analiziraju životi ljudi oko nas.

Potreba za komunikacijom svakako da okuplja i nas, ovde na portalu. Naravno, razlika u težnjama i nivou interesovanja u odnosu na navedeni primer očigledna je.

Ako povežemo jedno i drugo, možda možemo izvući jednu pretpostavku. Da mi imamo u svom realnom životu, u realnom okruženju, više osoba sa kojima se svojim interesovanjima i nivoom komunikacije uklapamo, svakako da ne bismo baš tražili nekakvo virtuleno mesto da te svoje potrebe zadovoljimo.

2. Neumorna asocijativnost.

U dijalozima ili polilozima za koje je data ilsutracija - imamo pravi asocijativni slalom, u kojem se začas zakačimo za nešto marginalno, pa od njega gradimo glavnu temu, pa, nismo još nju iscrpli, zakačimo se za nešto marginalno u njoj, pa od toga ponovo gradimo novu temu, i tako bismo mogli do iznemoglosti.

Ponašanje neke mace, koja je nečiji kućni ljubimac (njeno ponašanje je polazna tema)- „gle, kakvu šaru ima na leđima!“ - „kao neka šara na tepihu“ - „kad reče tepih, mi treba da idemo da kupimo novi tepih“ - „da, ali ova zima... sačekaćemo“ - „jeste li videli, cela Evropa okovana snegom?“ - „klima se menja“ - „kažu - ozonski omotač“, itd.

Ovo je svakako posledica nedovoljno uvežbane pažnje. U redu je da se u razgovoru od sat-dva-tri-četiri... dotaknu razne teme. Ali, ovde je stvar u tome da se i ne kaže sve što se ima ili želi o jednoj temi, a slučajno ubačena asocijacija skrene razgovor na drugu stranu. I svi učesnici u razgovoru krenu za tim.

Ako imamo uvežbaniju sposobnost fokusiranosti, i ako neko skrene sa teme - mi ćemo se vratiti na temu od koje smo se udaljili.