I nekada papao
A sad žderem
Nekada kakao
A sad serem…
Nekada pjevao
A sad urličem
Nekada,čak sebi neki daleki ja
Kličem…. kličem
Prdno u čabar blistavi um
Ko da iz sebe ponovno ničem
U meni raskida se đubre
I rastem….rastem….novi ja….
Uplašio sam se smrti..i zato jurim preko stepe*
Tamo na brijegu sjedi čovjek
Zašto?
Ne znam…ne bi spominjao da znam
Da ga pitam ..možda on zna?
Ne.. čekaj malo…polako..
Hajmo i mi sjesti…pa će on doći do nas
Hajmo…
Pala je noć među njih..i ostaše zarobljeni…