5.
Imam na "Magikusu" tekst pod nazivom "Sve jedno je Polje Postojanja".
Nije to neka originalna ideja, samo sam je na svoj način iskazao... Tj. sebe i one koji su čitali tekst podsetio sam na ideju o sveopštoj povezanosti svega što postoji.
Ako je sve energija, i sve jedno Polje Postojanja, onda je logična sveopšta povezanost svega što postoji.
Drugo je pitanje što smo mi u svojoj percepciji dosta daleko od živog osećaja svega toga.
Ja priznajem i prihvatam tu ideju, ali - ni u mojoj percepciji ona nije živo-delatni princip. Tek ako se, pretpostavljam, primenom hologramskog mišljenja aktivira.
Crnjanski je tu ideju na svoj način razvijao. U pesmi "Sumatra": postoji veza između trešanja iz zavičaja sa koralima kraj Sumatre, posmatrača i snežnih vrhova Urala, koji su kilometrima daleko, itd.
Pa je tu i Jungov sinhronicitet. Pa i mnogi drugi, kojih nemam vremena da se prisećam. I mnogi drugi za koje i ne znam...
6.
Osmotrimo složenost dešavanja u složenim spletovima, u našem praktičnom životu...
Kako se ponekad dešava da se svaki naš korak usložnjava okolnostima koje iskrsavaju na nepredvidljive načine.
Da produžim sa pričom o zameni sijaličice, iz ere "Psića koji laje"... Dakle, da ne zalazim u neka mnogo, mnogo složenija dešavanja koja su svakome od nas poznata.
Dakle, pregori sijaličica u rerni. Kada ona pregori, "to zna svako dete", ne vidi se pita savijača koja se u njoj peče. I ne samo pita savijača, već i sve druge pite. Pa i druga jela koja se peku.
Dakle, treba zameniti sijaličicu. Postpak jednostavan, da jednostavniji ne može biti.
Krenem, a ono - odvojio se stakleni deo od metalnog dela sa navojima. Sve to je na "plafonu" rerne, dakle, teško pristupačno za rad i zamenu (osim u varijanti da se pomera i obara šporet, ali, činiti to zbog zamene sijaličice...!). Kome se dešavalo da metalni deo ostane u fasungu, zna da nije baš jednostavno da se on izvuče. Probam jednim motorcanglama, drugim... ne ide. Na kraju to nekako rešim.
Uzmem da zavijem novokupljenu sijaličicu... Ne svetli. Proverim delove u fasungu, mada je teško i videli ih, a kamoli proveravati... Glinerica pokazuje da ima protoka struje. A sijaličica ponovo ne radi.
Probam je na stonoj lampi - ne radi. Pomislim, možda je drugi tip strujnog kola za sijaličice koje su izložene visokoj temperaturi, te u stonoj lampi ne pokazuje efekte. Proverim vlakna u sijaličici - na svom su mestu.
Odnesem danas sijaličicu u prodavnicu u kojoj sam je kupio - da oni provere. Ona - zaista ne radi! Otkuda to, ako su sva vlakna u sijaličici na svom mestu? Prodavac kaže: dešava se da ima neke rupice kroz koju ulazi vazduh, te ona ne može da svetli, iako deluje kao da je sa njom sve u redu.
Doneo sam zamenjenu sijaličicu, i - rerna je prosvetljena... tj. osvetljena. Najzad.
Pogledajmo i sami: koliko nam se puta okolnosti u životu, na neuporedivo teži i dramatičniji način usložnjavaju, za nešto što je u našoj predstavi sasvim jednostavno rešiv problem.
Kada iz svakog problema iskrsavaju nepredvidljivi novi problemčići - suočavamo se sa raznim aspektima glavnog problema. A koje treba da detektujemo hologramskim mišljenjem.
Tj. mi te sitne fazne problemčiće otkrijemo onda kad nam se pojave kao prepreke, i bez ikakvog specijalnog hologramskog mišljenja, ali - ovde govorimo o našoj misaonoj strategiji uranjanja u stvarnost u kojoj živimo.